Прича о докторкама из Алексинца коју треба да види Србија

Док се њихови суграђани питају одакле им снага, докторке Светлана и Катарина скромно одговарају да само раде свој посао. Инфузиони центар при Општој болници преуређен је за потребе лечења ковид пацијената и ових дана пун је до последњег места. У једном тренутку пацијенте су возили за Зајечар и не назире се крај епидемији.

- Нема тешких и лаких дана, јер сваког бијемо исту битку. Боримо се да сваком помогнемо, а најтеже случајеве шаљемо колегама у нишке ковид-центре. Просек је да дневно прегледам 70 пацијената, а сећам се да сам једног августа имала чак 110 прегледа. И да су у питању рутински прегледи, па је много, а овде лекар мора да буде веома темељан, јер стање зачас измакне контроли - каже др Светлана Шуњеварић, која добро познаје своје Алексинчане, јер их лечи од 1998. године.

Од првог прегледа, до терапије, кућне или болничке, па до контролног прегледа, испрати сваког пацијента. Од почетка епидемије најтеже јој је било када јој је један пацијент преминуо на рукама.

- Био је тежак хронични болесник, а корона је толико брзо разорила организам да му нисмо могли помоћи - болно је сећање докторке Цеце.

Поред Алексинчана, збрињавају и пацијенте из Ражња, а биле су задужене и за Дом у Кулини и то је, према речима докторке Катарине, најпотресније искуство. Њих две су имале 10.000 прегледа од марта до данас, без дана боловања и одмора.

- Лекар си и не смеш никог да оставиш без помоћи и то је једино о чему размишљам. Немамо смену, радимо док не прегледамо последњег пацијента, али нисмо саме у овоме. Са нама су сестре, возачи Хитне помоћи, спремачице, нико од нас није побегао. И тако је и у другим срединама јер смо у контакту са колегама из Лесковца, Врања, Пирота... - каже докторка Катарина, која признаје да се још не усуђује да планира шта ће прво урадити за себе када прође корона.

- Не усуђујем се да прогнозирам шта нас чека, нити је то наш посао. Само могу да поручим да нам пријају похвале, али би нам пуно више значило када би се народ више чувао - кажу ове храбре докторке.

НЕ ХВАЛЕ СЕ, А ПРАВИ ХЕРОЈИ

Иако радим са Цецом и Каћом, и дуго их познајем, изнова се стално питам одакле црпу снагу да све ово издрже. Труд који оне улажу је немерљив, као и целог тима око њих. Нажалост, оне не објављују о себи на друштвеним мрежама, јер и да хоће, немају времена за тако нешто. Цела њихова екипа заслужује велико поштовање. Њих две, и сви око њих које оне повезују да раде као једно, прави су хероји - каже директор болнице др Горан Видић.

ЧИКА ДУЛЕ

Катарина са сузама прича о пензионисаном новинару "Новости" и Алексинчанину Душану Стојановићу, који је преминуо од последица ковида:

- Имао је лаку клиничку слику, али сам га због придружених болести одмах послала за Ниш. Нисам могла да верујем да нам се неће вратити.

Извор