Priča o doktorkama iz Aleksinca koju treba da vidi Srbija

Dok se njihovi sugrađani pitaju odakle im snaga, doktorke Svetlana i Katarina skromno odgovaraju da samo rade svoj posao. Infuzioni centar pri Opštoj bolnici preuređen je za potrebe lečenja kovid pacijenata i ovih dana pun je do poslednjeg mesta. U jednom trenutku pacijente su vozili za Zaječar i ne nazire se kraj epidemiji.

- Nema teških i lakih dana, jer svakog bijemo istu bitku. Borimo se da svakom pomognemo, a najteže slučajeve šaljemo kolegama u niške kovid-centre. Prosek je da dnevno pregledam 70 pacijenata, a sećam se da sam jednog avgusta imala čak 110 pregleda. I da su u pitanju rutinski pregledi, pa je mnogo, a ovde lekar mora da bude veoma temeljan, jer stanje začas izmakne kontroli - kaže dr Svetlana Šunjevarić, koja dobro poznaje svoje Aleksinčane, jer ih leči od 1998. godine.

Od prvog pregleda, do terapije, kućne ili bolničke, pa do kontrolnog pregleda, isprati svakog pacijenta. Od početka epidemije najteže joj je bilo kada joj je jedan pacijent preminuo na rukama.

- Bio je težak hronični bolesnik, a korona je toliko brzo razorila organizam da mu nismo mogli pomoći - bolno je sećanje doktorke Cece.

Pored Aleksinčana, zbrinjavaju i pacijente iz Ražnja, a bile su zadužene i za Dom u Kulini i to je, prema rečima doktorke Katarine, najpotresnije iskustvo. Njih dve su imale 10.000 pregleda od marta do danas, bez dana bolovanja i odmora.

- Lekar si i ne smeš nikog da ostaviš bez pomoći i to je jedino o čemu razmišljam. Nemamo smenu, radimo dok ne pregledamo poslednjeg pacijenta, ali nismo same u ovome. Sa nama su sestre, vozači Hitne pomoći, spremačice, niko od nas nije pobegao. I tako je i u drugim sredinama jer smo u kontaktu sa kolegama iz Leskovca, Vranja, Pirota... - kaže doktorka Katarina, koja priznaje da se još ne usuđuje da planira šta će prvo uraditi za sebe kada prođe korona.

- Ne usuđujem se da prognoziram šta nas čeka, niti je to naš posao. Samo mogu da poručim da nam prijaju pohvale, ali bi nam puno više značilo kada bi se narod više čuvao - kažu ove hrabre doktorke.

NE HVALE SE, A PRAVI HEROJI

Iako radim sa Cecom i Kaćom, i dugo ih poznajem, iznova se stalno pitam odakle crpu snagu da sve ovo izdrže. Trud koji one ulažu je nemerljiv, kao i celog tima oko njih. Nažalost, one ne objavljuju o sebi na društvenim mrežama, jer i da hoće, nemaju vremena za tako nešto. Cela njihova ekipa zaslužuje veliko poštovanje. Njih dve, i svi oko njih koje one povezuju da rade kao jedno, pravi su heroji - kaže direktor bolnice dr Goran Vidić.

ČIKA DULE

Katarina sa suzama priča o penzionisanom novinaru "Novosti" i Aleksinčaninu Dušanu Stojanoviću, koji je preminuo od posledica kovida:

- Imao je laku kliničku sliku, ali sam ga zbog pridruženih bolesti odmah poslala za Niš. Nisam mogla da verujem da nam se neće vratiti.

Izvor