Друштво

Одбор за обележавање празника, историјских догађаја, годишњица и јубилеја општине Алексинац у понедељак, 2. септембра организује обележавање 143. годишњице Боја на Горњем Адровцу.

Хуманитарна помоћ која је у Алексинац стигла непосредно после разорног бомбардовања тог града 1999. године, из из хиљаду грчког града Лаврија темељ је двадесетогодишњег пријатељства. Протеклог викенда, у хиљаду километара удаљеном Лаврију боравили су млади кошаркаши и одбојкашице из Алексинца, а са њима је била и наша екипа из нишког дописништва.

Станари зграде на углу улица Мајора Милана Тепића и Душана Тривунца у Алексинцу, која на фасади има врата која воде у амбис јер противпожарне степенице никад нису направљене, кажу да је све безбедно јер су "врата закључана већ неколико година".

На друштвеним мрежама су се појавиле слике и апели мештана Војничког пута да им се врати улична расвета.

Саша Петровић, успешни предузетник и некадашњи председник кошаркашког клуба Напредак из Алексинца, преминуо је у својој 46.години.

Врата на згради без терасе и степеница јединствен су пример алексиначке архитектуре коју пролазници гледају у неверици будући да би онај који би кроз њих крочио отишао право у смрт.

Села Палиграце, Велепоље, Горња Трнава и алексиначко село Врело од поднева имају воду, речено је из Водовода. Међутим, иако је поправљен квар због кога нису имали воду скоро недељу дана, то је само привремено решење проблема са снабдевањем, док се не заврши реконструкција система Врело.

Крхки организам Софије Накић (16) из Житковца код Алексинца, оболеле од саркома везивног ткива у синусној шупљини и на меком непцу, опет је посустао и упутио аларм на позорност, али и сигнал за нову бригу. Решење ће, по свему судећи, морати да се потражи у Турској, а то је за њену породицу у овом часу непремостива препрека.

Мали Дреновац, живописно сеоце са педесетак кућа на обронцима Малог Јастрепца, на пола пута између Ниша и Алексинца, нови је дом јединог српског Амиша Кристофера Петровића (38), његове супруге Јоване (27) и тромесечног сина Теофила.

Четворо деце, са својим родитељима живе у тешком сиромаштву, а док причају о томе ипак не губе наду за бољим сутра, и верују да ће успети бар мало лепше да живе. Александра и Богдан Јефтић живе у Прћиловици у стравичним условима, несхватљивим за двасесет први век.