Друштво

Алексиначки рудник, некада велико рударско насеље, сада, кажу мештани депонија, ништа више.

Победа Лазара Пешића, ученика Основне школе из Житковца, на такмичењу у Штипу. За успехе заслужан ментор и наставник информатике Милан Динић

Због актуелних радова у пољу и повећаног ризика од избијања пожара, Управа за ванредне ситуације у Нишу најављује да ће вршити интезивније контроле, а да ће они који се не придржавају закона бити санкционисани. У саопштењу се подсећа да Закон о заштити од пожара забрањује спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа на отвореном простору. Такође, забрањено је ложење отворене ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме, изузев на одређеним, видно обележеним местима.

Нашој редакцији стигло је отворено писмо незадовљних радника Дома здравља у Алексинцу. Комплетно писмо можете прочитати у линковима испод.

Нишки владика Арсеније, освештано нови иконостас у храму Пресвете Богородице. Са алексиначким свештенством, одржао свечану литургију, уз пратњу црквеног хора храма „Свети Никола“ из Алексинца. Највишим црквеним признањем, Напрсним крстом, одликовао проту Јована и јереја Горана Поповића из Алексинца. Дародавцима за помоћ у обнови храма, уручене архијерјске грамате.

У циљу јачања сарадње и размјене искустава делегација Дома за лица ментално ометена у развоју из Тутина је посетила Дом за смјештај одраслих лица у Кулини

Ђаци из неколико основних школа у околини Алексинца, из Суботинца, Трњања , Лоћике и Житковца, а који изучавају руски језик, боравили су током лета са наставницама Маријом Златковић и Иваном Илић у једном од највећих руских центара за децу “Океан” у Владивостоку.

Љиљана Новаковић не може да посети унука у Канади, зато што је радила у време владавине Милошевића, иако никада није имала било какав контакт са њим.

Алексиначко здравство започело је своје опстајање 1838. године, али траје и данас са перспективом која нема краја. Баш зато што се покушало да све о здравству Алексинца и још три среза, моравског, бањског и ражањског, буде сачувано од заборава штампаним сећањем у књизи Здравство у Алексинцу и околини 1836-2018. професора Зорана Стојановића, др Слободана Петровића, Милана Петровића, професора и Синише Голубовића.

Деца ромске националности најчешће напуштају школовање, те су због тога у 4 основне школе у Алексинцу прошле године почели да користе интерактивне букваре, како би заинтересовали малишане да уче. Педагошка асистенткиња Наташа Петровић, која је прошла обуку и ради са ромском децом, каже да они на другачији и интересантнији начин уче слова, те да је то мотивација за њих да долазе на часове.