Србија високо задужена земља

Ову годину Србија је започела као средњезадужена земља и то раздуживањем, док ће је због кредита ММФ, Светске банке, ЕБРД... завршити као високозадужена

Србија, а превасходно сама држава, кренула је да се махнито задужује на све стране и од пада задужења с почетка ове године до краја 2009. спољни дуг би могао прећи 90 одсто вредности свега што се произведе у земљи, и Србију превести у групу високозадужених земаља. То онда значи још гори међународни рејтинг, скупље кредите, мање инвестиција...

Раздуживањем приватног сектора у иностранству спољни дуг Србије после прва три месеца ове године износио је 21,4 милијарде евра, што је мање за око 350 милиона у односу на крај прошле године. Крајем прошле године однос спољног дуга и БДП је износио око 70 одсто, што је Србију држало у групи средње задужених земаља. Међутим, на крају ове године ситуација ће се драстично променити. Држава је кренула да се задужује на све стране, па би се према неким рачуницама спољни дуг могао попети на 27,5 милијарди евра. То би, уз пад БДП од пет одсто, како предвиђају озбиљни аналитичари, али и гувернер НБС Радован Јелашић, значило да ће спољна задуженост прећи 90 одсто свега што се произведе у Србији у 2009. години.

Највећи део спољног дуга чини приватни дуг и то пре свега предузећа која страним банкама и међународним финансијским институцијама морају да врате скоро 11,5 милијарди евра. Према речима државних званичника, само у овој години мора да се плати 4,5 милијарди. Како српска привреда нема никакве шансе да толики износ отплати у години у којој сви смањују производњу јер тешко долазе и до новца за ликвидност, као и до купаца, НБС се изборила за обећање десет највећих западних банака које послују у Србији да неће смањити обим кредита Србији. То значи да, у најбољем случају, за наша предузећа неће бити нето одлива капитала по основу враћања кредита, али врло је вероватно ни да неће бити много новог задуживања.

Приватни дуг државни проблем

С друге стране, држава дугује иностранству нешто преко 6,5 милијарди евра. То заиста није много у поређењу са БДП, али нажалост, ни Светска банка ни ММФ (а ни страни кредитори) не гледају превише на тај показатељ. Већ и подршка ММФ-а Народној банци око Бечког договора са банкама, показује да је приватни дуг компанија заправо и државни проблем. Не мање битна ствар је што ће и јавни спољни дуг, по свему судећи, бити скоро удвостручен до краја ове године, остварењем уговорених кредита са ММФ, Светском банком, ЕБРД...

Највише пара стиже од Фонда, јер је уговорено две милијарде евра ове и милијарду евра следеће године, затим око 1,5 милијарди од Светске банке, а ту су зајмови ЕБРД, ЕИБ, страних влада и на крају пословних банака, који би у укупном износу требало да достигну око шест милијарди евра.

И док су власти раније указивале да је приватни дуг брига предузећа које су узеле кредите и да држава нема ништа с тим, крајем прошле године јасно се видео ефекат спојених судова. Када дође време враћања кредита сви купују девизе на истом тржишту и тиме обарају вредност динара, што утиче и на државу и на грађане и на предузећа која нити увозе нити извозе.

Србија је постала зависна од страног капитала

Сарадник Института за међународну политику и економију, Млађен Ковачевић каже да ако спољни дуг прелази 80 одсто БДП земља је високо задужена, а Србија је постала "наркомански зависна од страног капитала".

- То се најбоље види у последњем тромесечју прошле године када је одлив девиза био већи од прилива и када је настала драма. Србији ове године треба 14 до 14,5 милијарди долара да се покрије дефицит текућег рачуна платног биланса и спољни дуг, а она то не може да обезбеди. Прошле године су девизне резерве смањене за 2,35 милијарди долара, а прети опасност да се оне и даље топе - упозорава Ковачевић.

Према његовим речима, приватни дуг је скочио са две милијарде долара крајем 2000. године на 21 милијарду долара крајем прошле, али уместо да то оде у инвестиције, масовно су се из кредита исплаћивале плате, враћали домаћи дугови... Од 2000. године Србија се нето задужила 19 милијарди долара, а ушло 20 милијарди долара дознака, од приватизације 15 милијарди, донације и портфолио инвестиције, а "нема ништа".

- Немамо коридор, немамо систем наводњавања, немамо нових извозно оријентисаних фабрика. Шта је било са тим парама? - пита Ковачевић и додаје да ако смо толике паре до сада позајмили и ништа нисмо направили ко гарантује да ће се нови кредити паметно потрошити. Такође, он истиче и да је питање морала ове генерације и предузећа која се олако задужују и све обавезе преносе на следеће генерације.

- Опаснији је дуг предузећа него државе, јер држава може да затражи репрограм од Париског клуба где су главне САД под изговором да је криза дошла из Америке, али банке које су позајмиле новац фирмама не признају изговоре. Прети опасност да предузеће не може да купи довољно девиза и због релативно малог износа кредита да оде у руке страних банака, мада ни оне немају много интереса да управљају фирмом. Зато претпостављам да ће и стране банке бити принуђене да репрограмирају дугове, због себе - напомиње Ковачевић.

Продаје гасе пожаре

Економиста Саша Ђоговић очекује да ће се доспеле обавезе измиривати "као и досад" - продајом преосталих националних ресурса попут Телекома, Електропривреде...

- Важно је да кредите које добијамо усмеравамо у инфраструктуру, енергетику, иригационе системе јер одатле могу доћи и приходи из којих би се могли дугови отплатити. Уколико паре оду на текуће расходе, Србија ће остати у кризи из које нисмо ни излазили - сматра он.

Економиста Зоран Попов истиче да инострани дуг не би требало да буде проблем јер о његовом враћању треба да брину и зајмодавци.

- Све зависи каква ће бити привреда, ако буде раста извоза и страних директних инвестиција, неће бити проблема. Уколико се стање у привреди не промени, могли би да имамо проблема 2010, 2011. и 2012. године. У крајњем случају, увек постоји могућност репрограма дуга, а свако ко да кредит важније му је да наплати камату него да му се отплати зајам. Не верујем да ће нам спољни дуг бити велики проблем, имамо ми и веће, као на пример да ли ћемо добити власт са неким дугорочним програмом - истиче Попов.

Економиста Милан Ковачевић оцењује да када свет крене да излази из светске кризе, питање је да ли ћемо и ми моћи да исправимо своје неравнотеже.

- Ове године привреда је требало да плати 4,5 милијарди евра за обавезе према инокредитима, а ако остане договор са страним банкама у наредним годинама обавезе ће бити још веће. Наш извоз је лош, два пута мањи од увоза, а за плаћање дугова потребно је да извоз буде већи од увоза. Код нас већ годинама не расте индустрија која доноси девизе већ само трговина, финансијски сектор, телекомуникације, које само увозе и троше девизе. Сада држава повећава задуживање, али она не ради ништа озбиљно да омогући да се ти дугови могу вратити - упозорава Ковачевић.

http://www.krediti.rs/vesti/srbija-visoko-zaduzena-zemlja/5615