Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Осврт: Чудни су путеви српски

rss

03.10.2015. Миодраг Тасић

Да, нажалост, и српски путеви, попут Господњих, чудни су и несхватљиви. То јест, путеви српских политичара. Мада, ни ту, ако ћемо искрено, нема превише тајанствености.

Осврт: Чудни су путеви српски

Сви српски функционери и такозвана политичка „елита“ у сталном и непрекидном је путешествију диљем земаљске кугле, све у жељи да се помогне овом напаћеном и осиромашеном народу. Неки из авиона сиђу колко да пређу у други. Планету облетели више пута. Немачку или Америку посете десетак пута годишње. И резултати су видљиви. Цео свет нам признаје. Пре свих ММФ, Светска банка, Европска унија. Србија изашла из рецесије. Очекује се раст привреде од невероватних 0, 5 %! Мало ли је?

Они малициозни, закерала, саботери, негодују. Грдан раст, кажу. Сви у окружењу имају раст привреде од три или четири процента. Албанија, Црна Гора, чак и Косово. Ваљда с Метохијом скупа. А ми раст привреде с цифром од нула кома пет! Као, то је статистичка грешка, спрдачина. Ко га измери 0,5?  Е, баш они заборављају сушу. Имали би ми раст од 0,8%, можда и цео проценат. Само да није суше. Али, неће нас, па неће. Прошле године имали смо поплаве. Ове сушу. На зиму убеђен сам имаћемо снег. Па се ти избори с тим недаћама и катастрофама!

Додуше, мање би се суша осетила да су стигле паре од Арапа за наводњавање. Раније се навелико причало о тим парама. Међутим, арапске паре нису стигле, али су стигли Арапи. И још стижу. Непрекидно. У таласима. Истина, већина њих не задржи се много у Србији. Хитају даље. Ова обећана, гостољубива земља их нешто не привлачи. Што и не чуди. Ни овдашњи народ та иста држава нешто не привлачи. 80% младих људи планира да оде из Србије. Узалуд раст привреде, Београд на води, мирољубива политика, отварање поглавља.

Нешто рачунам, садашња српска привреда остварује негде око половине друштвеног производа из 1989. године. Ако се настави овакав раст производње од 0,5% годишње, то значи да ћемо стандард од пре две и по деценије достићи за стотинак година. И то, свакако, није добро. Није ми због мене што то нећу дочекати. Неће нико у Србији. У многим показатељима смо први, јединствени, много тога је сада остварено што никада није било у Србији. Збиља, мислим да нечег оваквог Србија досад није видела! И ко ће за сто година размишљати о величанственом српском достигнућу, које се управо дешава пред нашим очима?

Није лако разумети сву величину историје коју проживљавамо. Како да обичан, прост човек, гласач једном речју, да проникне у најзамршеније појединости  компликоване  стварности која га окружује? У истом дану, новине пишу, премијер изражава сумњу у опстанак Европске уније! Један од највећих оптимиста посумњао у Европу. Да ли се повео за скептицизмом Британаца, Вацлава Клауса, француских и италијанских десничара? Ко ће знати?  Исте те новине у другом чланку наводе премијерове речи да Устав Србије треба променити како би се прилагодили Европској унији, којој смо све ближи, је л' те! Па сад буди паметан!

Овамо, отвара се приступни пут претходно изграђеном мосту у престоници. Изнова црвена врпца, делегације, новинари, сниматељи. У позадини раздраган народ који аплаудира још једној великој радној победи. Толико је тих радних победа да ће произвођачи црвених врпци напунити буђелар. Ми, наивни, веровали смо да се мост пуста у саобраћај заједно с приступним путевима, кад оно. Па и тај најмодернији ауто-пут, како га назваше, овај што иде преко моста, има семафор. Нешто мало сам путовао Европом, али ауто-пут са семафором нисам видео. Изгледа да смо и у томе јединствени. Први!

Кад је реч о признавању диплома с рецимо државом „Косовом“, ту већ нисмо јединствени. Ми признајемо косовске дипломе, али и „Косово“ признаје српске дипломе. Дакле, обострано. Колико сутра може неки Љатифи Халим из на пример Феризаја (Урошевац по нашки), свршени лекар да потражи посао у Смедереву. Убеђен сам да су факултети на Косову доступнији чак и од ових у остатку Србије. Исто тако, неки Јанковић Стојан из Земуна, грађевински инжењер, може да потражи посао у Качанику. Које све предности доносе Бриселски преговори!

Ни то што је министар војске био у сукобу интереса док је био градоначелник Крушевца, није јединствен случај. Има тога и у Италији, Шпанији, Португалији... Својевремено је садашњи министар, онда као градоначелник, давао послове жениној, као и синовљевој фирми, а то плаћао из градског буџета. Рекосмо има тога и другде. Разлика је само у томе што код других, када таквог ухвате, он нестане из политичког живота. И мора да врати све што је узео, проневерио, оно што је из касе прелио на рачун фамилије, пријатеља, кумова... У Србији би јединствен случај био када би се таква европска пракса прелила и на нас. Макар би то било први пут у новије време. Ипак, када би у кладионици понудили квоту од 10 : 1 на то да ће министар испаштати за своје раније грехе, не бих се кладио. Не ваља улудо бацати новац!

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

Коментара: 0


# Миодраг Тасић Београд саобраћај избори ЕУ Црна Гора ММФ Светска банка Београд на води рецесија привредни раст
@



 

[ Додај коментар ]