Труле гљиве злата вредне - тартуфи

СРБИЈА ЗАБОРАВИЛА НА ТАРТУФЕ, НАЈЦЕЊЕНИЈЕ ПЕЧУРКЕ НА СВЕТУ

Становници Србије нису свесни да свуда око њих расте најцењенија и најтраженија гљива - тартуф. До пре годину и по није се ни знало да је готово цела територија Србије природно станиште ове печурке, па је, према "најблажим проценама", до сада годишње пропадало неколико стотина тона, а са њима и десетине милиона евра.

- Тартуф је најцењенија и најскупља гљива. Сакупљање и производња је веома уносан посао, јер је потражња у свету много већа од понуде. Килограм квалитетних тартуфа кошта више од 1.000 евра , а у Србији је на великом броју станишта пронаден бели тартуф, који се сврстава у екстра класу - тврди сарадник Института за шумарство др Михаило Раткнић, који је и писац књиге "Тартуфи, екологија и узгој".

Поред изузетне хранљиве вредности, оно што се цени код тартуфа је мирис, који је скоро идентицан адростенону, хормону који се налази у људском зноју и веома је слицан мошусу. Управо због тог мириса су ове печурке тако цењене, а верује се да су сјајан афродизијак.

- Сигурно је да тартуфи својим специфицним мирисом буде код људи подсвесне сексуалне жеље. А можда је у питању цена, па се осећа "мирис новца". Све у свему, у питању су мириси - каже др Раткнић.

Тартуф је подземна гљива, која расте на корену шумског дрвећа. Веома ју је тешко пронаци без дресираних паса или, како су то урадили Французи, обучених свиња. У Русији, пак, трагају уз помоћ припитомљених медведа. Невероватно је да су се од свих раса паса они без педигреа, "авлијанери" показали као најбољи за обављање овог посла.

Сналажљиви Италијани

Наше незнање о тартуфина искористили су Италијани, који долазе "у госте" ради краде.
- Италијански ловци уместо на животиње долазе у Србију са псима обученим за лов на тартуфе и кријумчаре их. Тиме исплаћују "лов" - каже Раткнић.

Зато Црногорци зарадују продавајуци истим Италијанима печурке. Тако је приватно предузеце "Агропродукт" из Рожаја, прошлог месеца отпремило десет тона печурака италијанском партнеру, са којим је потписан уговор на два милиона марака. С обзиром да је род печурака ове јесени изузетно добар, у "Агропродукту" су казали да це Италијанима упутити још једну пошиљку од десет тона.

- Животиње је лако научити да проналазе тартуфе. Добро утрениран пас нањуши гљиву на удаљености већој од 50 метара, ископа је и "показује" газди, док свиње треба обуздавати да, када пронаду гљиву, истовремено је не поједу. Ипак, такво сакупљање можете упоредити са пецањем: све зависи од среће и умешности - каже др Раткнић.

Поред природних станишта сада је и код нас разрађена технологија за плантажни узгој. У погодно земљиште засаде се саднице, најбоље мешавина леске и храста, на цијем су корену микоризе тартуфа. Узгајиваци морају да, уз обилан рад, цекају од пет до 15 година, али на крају са једног хектара "уберу" 100 килограма тартуфа који вреди око 100.000 евра.

- Комбинација ова два дрвета це после пет година развоја тартуфа давати принос наредних осамдесет и више година. Према садашњим ценама, за један хектар засада, зависно од густине засада, требало би издвојити од 3.000 до 5.000 евра које се многоструко исплате. Ипак, не треба се заносити. Њих није могуће узгајати у кратком временском периоду, потребно је много труда и улагања да би се дошло до зараде. Такоде, није могуће симулирати станиште и гљиве морају барем првих шест месеци имати тачно одређене временске услове - објашњава др Раткниц.
Највећи производац тартуфа је Француска, која годишње на природним стаништима и вештачким "тартуфиштима" сакупи 1.500 тона. Италија и Шпанија годишње произведу по око 100 тона, а у последње време одредене количине тартуфа извезе и Мађарска. Код нас још нема услова за организовану производњу, јер треба, како каже др Раткниц, прво донети законе који ће узгајиваче заштитити од краде и кријумчарења.

- "У игри" је велики новац и држава мора да га контролише. Покушао сам да оснујем удружење тартуфара, али је потребно да се претходно заштитимо од мешетарења. Треба знати и да се само 20 одсто печурака продаје свеже, док се остало конзервира. Зато морамо имати и прерађивачку индустрију - каже др Раткниц и додаје - Задружни савез је пристао да почне експерименталну фазу. Остаје нам да сачекамо и видимо какав ће бити исход.