Шта је то пермакултура - пољопривреда без орања?Шта је то пермакултура - пољопривреда без орања?
Претрага
cirilica | latinica

Шта је то пермакултура - пољопривреда без орања?

rss

30.04.2017 Немања Костић, Радио Сербона

Пољопривреда без рада, или како учинити да природа ради за нас? (АУДИО)

Сетва пре жетве!?

Нова емисија под називом "Свој на своме", која ће промовисати културу живота у природи и са природом и кроз различите теме упознавати слушаоце са предностима и ограничењима, када је у питању одлука о промени места боравка из урбаних, у крајеве незагађене цивилизацијским тековинама модерног друштва. Како и на који начин је могуће обезбедити исхрану, опстанак и сигурност породице, који све предуслови морају да буду испуњени, која знања ови нови "повратници природи" морају да поседују и још много тога, сазнаћете уколико будете слушали емисије Немање Костића , сваког четвртка од 6 по подне.

Пермакултура је грана еколошког дизајна, еколошког инжењеринга, интегрисаног управљања водним ресурсима, која развија одрживу архитектуру, регенеративна и самоодржива станишта и пољопривредне системе који су моделовани по узору на природне екосистеме. Термин пермакултура су први сковали Аустралијанци Билл Моллисон и Давид Холмгрен. Реч пермакултура првобитно се односила на 'перманентну пољопривреду', али је касније њено значење проширено како би обухватило значење 'перманентне културе', након што је уочено да је друштвени аспект неодвојив од истинског одрживог система, што је инспирисано филозофијом природне пољопривреде Масанобе Фукуока.

Пермакултура је филозофија рада са природом, а не против природе; продуженог и пажљивог посматрања, а не продуженог и бесмисленог рада; посматрања биљака и животиња и свих њихових функција, пре него третирање било ког подручја као система једног производа. -Билл Моллисон

Историја

У 1929. години, Јосепх Русселл Смитх је публиковао књигу: Културе дрвећа: стална пољопривреда (енг. Трее Цропс: А Перманент Агрицултуре), у којој је објавио своја дугогодишња искуства експриментисања са културама воћа и коштуничавог воћа за исхрану човека и животиња. Видео је свет као испреплетану повезану целину и предложио мешовити систем гајења дрвећа и других усева испод дрвећа. Ова књига је инспирисала многе у покушају изградње одрживих пољопривредних система, као на пример Тоyохико Кагаwа, који је био пионир шумске пољопривреде у Јапану током 1930-тих.

Дефиниција перманентне пољопривреде, која је одржива, је подржана од Аустралијанца П.А. Yеоманс у његовој књизи из 1964. године Вода за сваку фарму (енг. Wатер фор Еверy Фарм). Он је увео приступ заснован на посматрању употребе земљишта током 1940-тих, И дизајн кеyлине за управљање обезбеђивањем и дистрибуцијом воде током 1950-тих.

Рад Стеwарт Бранд је такође имао ране утицаје, забележио је Холмгрен. Остали који су утицали на развој пермакултуре су Рутх Стоут и Естхер Деанс, који су били пионири метода баштованства без копања, и Масанобу Фукуока, који је у касним 1930-тим у Јапану започео заговарање воћњака, башти и природне пољопривреде без орања.

Постоји могућност да је први запис модерне примене концепта пермакултуре као системске методе било од стране Аустријског пољопривредника Сепп Холзер током 1960-тих.

Више на Википедији

Удружење Пермакултура Србије

 

video...

Коментара: 0


# ЕМ Технологија пермакултура Масанобе Фукуока шума хране
@




[ Додај коментар ]