Šta je to permakultura - poljoprivreda bez oranja?

Nova emisija pod nazivom "Svoj na svome", koja će promovisati kulturu života u prirodi i sa prirodom i kroz različite teme upoznavati slušaoce sa prednostima i ograničenjima, kada je u pitanju odluka o promeni mesta boravka iz urbanih, u krajeve nezagađene civilizacijskim tekovinama modernog društva. Kako i na koji način je moguće obezbediti ishranu, opstanak i sigurnost porodice, koji sve preduslovi moraju da budu ispunjeni, koja znanja ovi novi "povratnici prirodi" moraju da poseduju i još mnogo toga, saznaćete ukoliko budete slušali emisije Nemanje Kostića , svakog četvrtka od 6 po podne.

Permakultura je grana ekološkog dizajna, ekološkog inženjeringa, integrisanog upravljanja vodnim resursima, koja razvija održivu arhitekturu, regenerativna i samoodrživa staništa i poljoprivredne sisteme koji su modelovani po uzoru na prirodne ekosisteme. Termin permakultura su prvi skovali Australijanci Bill Mollison i David Holmgren. Reč permakultura prvobitno se odnosila na 'permanentnu poljoprivredu', ali je kasnije njeno značenje prošireno kako bi obuhvatilo značenje 'permanentne kulture', nakon što je uočeno da je društveni aspekt neodvojiv od istinskog održivog sistema, što je inspirisano filozofijom prirodne poljoprivrede Masanobe Fukuoka.

Permakultura je filozofija rada sa prirodom, a ne protiv prirode; produženog i pažljivog posmatranja, a ne produženog i besmislenog rada; posmatranja biljaka i životinja i svih njihovih funkcija, pre nego tretiranje bilo kog područja kao sistema jednog proizvoda. -Bill Mollison

Istorija

U 1929. godini, Joseph Russell Smith je publikovao knjigu: Kulture drveća: stalna poljoprivreda (eng. Tree Crops: A Permanent Agriculture), u kojoj je objavio svoja dugogodišnja iskustva eksprimentisanja sa kulturama voća i koštuničavog voća za ishranu čoveka i životinja. Video je svet kao isprepletanu povezanu celinu i predložio mešoviti sistem gajenja drveća i drugih useva ispod drveća. Ova knjiga je inspirisala mnoge u pokušaju izgradnje održivih poljoprivrednih sistema, kao na primer Toyohiko Kagawa, koji je bio pionir šumske poljoprivrede u Japanu tokom 1930-tih.

Definicija permanentne poljoprivrede, koja je održiva, je podržana od Australijanca P.A. Yeomans u njegovoj knjizi iz 1964. godine Voda za svaku farmu (eng. Water for Every Farm). On je uveo pristup zasnovan na posmatranju upotrebe zemljišta tokom 1940-tih, I dizajn keyline za upravljanje obezbeđivanjem i distribucijom vode tokom 1950-tih.

Rad Stewart Brand je takođe imao rane uticaje, zabeležio je Holmgren. Ostali koji su uticali na razvoj permakulture su Ruth Stout i Esther Deans, koji su bili pioniri metoda baštovanstva bez kopanja, i Masanobu Fukuoka, koji je u kasnim 1930-tim u Japanu započeo zagovaranje voćnjaka, bašti i prirodne poljoprivrede bez oranja.

Postoji mogućnost da je prvi zapis moderne primene koncepta permakulture kao sistemske metode bilo od strane Austrijskog poljoprivrednika Sepp Holzer tokom 1960-tih.

Više na Vikipediji

Udruženje Permakultura Srbije