Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Фудбалске и неке друге приче!

rss

06.07.2018. Миодраг Тасић

Светско првенство у фудбалу ближи се крају. Почиње расплет. Читај, четвртфиналне борбе. Више нема поправног. Ко изгуби, испада. Даље иду само победници. Од осам остаће четири. Потом те четири екипе у борби за две најбоље, и онда велико финале. Две најквалитетније репрезентације одмериће снаге и једна ће победити. Биће прваци света. Они се памте. Другог, трећег, и тако даље, већ сутра нико спомињати неће. Тако је то у животу, мислим фудбалу.

Фудбалске и неке друге приче!

Нас ту, наравно, нема. Како је другачије могло и бити? Фудбалску организацију код нас води Кокеза! Да ли је тај икада шутнуо лопту, нико живи не зна. Сменили тренера који коначно довео репрезентацију на велико такмичење. Без имало срама репрезентацију преузео помоћник смењеног. Човек изгубљен у свемиру. Својом главом, или потпомогнут туђом, тек овај на светско првенство убацивао играче за које ни њихова породица не схвата шта ту траже. А тим је физички био спреман за тридесет минута игре. Ту је, изгледа, кључ неуспеха. Други трче свих деведесет минута. Неки и сто двадесет. Наши мало онемоћали.

Нисмо, свакако, могли да се вадимо на Бразилу. Мислили смо да може, али показало се да неће моћи. И тако се заврши и ова прича. Не сумњајмо да ће се у будућности ишта променити. Остаће на својим позицијама и Кокезе и Крстајићи. Таквих не мањка. Додуше, Крстајић рече да је поносан на постигнуто. Ето, чега се неки стиде, с тим се Крстајић поноси. Највише ми жао председника. Веровао је у овај тим. Чак је то јавно и саопштио. Њему би највише успех фудбалера погодовао. Макар за тренутак, месец-два дана, заборавили бисмо на невиђене економске резултате, смањену незапосленост, дипломатске победе, на Европу која нема алтернативу... Кад оно неће, па неће!

Сад ми више и није до фудбала. Јесте да је Шведска победила Швајцарску чију окосницу чине дични швајцарски изданци попут Џемаилија, Шаћирија, Џаке и Бехрамија. Швеђани су морали свакако да победе. У Швајцарској или Немачкој гастарбајтери из екс Југославије Шиптаре називају Швеђанима. Тако да у овом мечу није било сумњи да ће Швеђани бити победници. Ипак, рекох, дражи су ми Швеђани из Стокхолма или Гетеборга од оних из Гњилана или Косовске Митровице.

Међутим, бар за нас нема много разлога за радост. Испали Немци, Аргентинци, Шпанци. Италијани нису ни учествовали. И за кога сад да навијам? Хрвати газе редом. Какви су, могли би постати светски прваци. Тада би ми се фудбал дефинитвно огадио. Не бих могао више лопту да видим. Камо ли какву фудбалску утакмицу на „јавном сервису“ да одгледам. Надајмо се да се најгоре неће десити. Ако браћа Руси нешто и затаје, уздам се у Бразил. Евентуално Белгију. Ако мора нека буде и Француска. Волим Француску као што она воли мој народ. Слично као и Енглезе. Нисам Никола Пашић да кажем „учићу и праунуке да мрзе Енглезе“. Некад су Енглези можда били ненаклоњени Србима. Данас то више није случај. Данас нам је уосталом и Тони Блер пријатељ! Макар је то неким Србима.

Да сам могао да бирам, обрадовало би ме да су Јапанци светски прваци. Људи васпитани, достојанствени у поразу исто као у победи. После утакмице, у којој су испали из такмичења, јапански навијачи нису ломили столице и гађали полицију из беса. Напротив. Почистили су ђубре са стадиона и у сузама због пораза напустили трибине. Треба ли помињати да је јапански тим победник у фер плеју. Имали су најмање опоменутих играча на такмичењу. И ниједног противничког играча није повредио неки јапански фудбалер.

На таквом примеру треба да се угледају сви остали фудбалери. Па и наши. Али, можда је то немогућа мисија. Целокупно јапанско друштво је организовано, солидарно, озбиљно и савесно. Свако ради свој посао најбоље што зна и уме. И то је нормално. Не прави од тога бајку. Свеједно био то цар, премијер, министар или чистачица. Није као неки други. Тамо далеко!

Неко ће рећи, то је Азија. Тамо су људи другачији. Другачије их васпитавају. Како да не. Можда је и Уругвај нешто друго. Премда су тамо све европски колонисти. Дакле, Европљани. А оно минијатурна држава (по броју становника), растура све пред собом на мундијалу у Русији. Имају изгледе да буду прваци. То би била трећа титула у историји за Уругвај. Три и по милиона становника! Но, зашто се чудити. До јуче председник државе Уругваја био је најскромнији човек на свету. Живео у сеоској кући уместо у председничкој палати. Вози стари „фолксваген“. Успут повезе и неког стопера. 90% председничке плате давао у хуманитарне сврхе. И није се возио председничким авионом. Уругвај такво што не поседује. Имају државни хеликоптер. Њима превозе хитне случајеве у болницу. Кад такав човек води државу, његов народ,  у овом случају фудбалери, изгинуће на терену. Није случајност да Емир Кустурица снима филм о бившем уругвајском председнику. Хосе Мухика је име човеку, мада га сви ословљавају надимком Пепе! Диоген из Синопе је свећом у подне тражио човека, а Кустурица га је морао потражити чак у далеком Уругвају! Зато се надам да ће Уругвај освојити мундијал. Уругвајци „гину“ за фудбал, а један уругвајски играч буквално и уједа!

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић


# фудбал незапосленост Миодраг Тасић Емир Кустурица Русија Никола Пашић Тони Блер Светско фудбалско првенство Славиша Кокеза
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима