У фудбалу педесет година: Доктор Страхиња Манојловић прославио јубилејУ фудбалу педесет година: Доктор Страхиња Манојловић прославио јубилеј
Претрага
cirilica | latinica

У фудбалу педесет година: Доктор Страхиња Манојловић прославио јубилеј

rss

23.04.2018

Далеке 1968. године гимназијалац - кадет Страхиња Манојловић из Житковца одиграо је прву првенствену утакмицу за сениорски тим Мораве из Житковца против Младости из Габровца.

У фудбалу педесет година: Доктор Страхиња Манојловић прославио јубилеј

Страхиња Манојловић рођен 1.12.1951. у Алексинцу, основну школу „Вук Караџић” завршио је у Житковцу 1966, гимназију у Алексинцу 1970, медицински факултет у Скопљу 1976, а гинекологију ГАК Београд 1983. године. Радни век провео је у ДЗ Пецка код Ваљева 15 година, а 25 година у ДЗ Гаџин Хан.

Сада је у пензији, али је и даље у фудбалу као лекар ЖФК Раднички 2012 и дописник Спортског Журнала.

- Живео сам у улици Моме Поповића у Житковцу која је била пуна деце, играли смо све игре тог времена али највише фудбал. Играли смо „крпењачом”, гуменом лоптом а касније и кожним фудбалом. Сваке године путовао сам у Пецку, очево родно место, на одмор. По повратку у Београд сам тражио од оца да купи гумену лопту и са великом радошћу смо играли у нашој улици. Када сам пошао у основну школу, учитељ Миле Војиновић водио нас је сваки дан на игралиште ФК Мораве које је било близу школе. Дечаци су играли фудбал а девојчице између две ватре. Од петог разреда смо имали професора који нас је учио фудбалу. Када сам завршио осми разред, Морава је оформила пионирски тим који је бројао више од 20 играча међу којима су били другови из улице и школе - рекао је Страхиња.

- Почео сам као пионир а утакмице смо играли са вршњацима из Алексинца, Алексиначких рудника, Сокобање и Ниша. Био сам редован на тренинзима и утакмицама. Тако сам 1968. године регистрован за сениора јер сам напунио 16 година. У септембру 1968. сам одиграо и прву првенствену утакмицу и био стандардан играч одбране следеће три дгодине до краја гимназије. Први тренер ми је био Бранислав Стојиљковић - Бибац, и Бранко Живадиновић - Куке, професор у ОШ. Они су били први учитељи и од њих сам научио прве кораке, технику и тактику у фудбалу. У току тих година освојили смо општински куп Алексинца и борили се за улазак у Нишку зону. Када сам отишао на студије медицине у Скопље 1970. прикључио сам се ФК Металургу, члану друге лиге СФРЈ, али због обавеза на факултету нисам могао да тренирам, тако да сам паузирао до 1976. када сам дипломирао. Следећу сезону сам играо за Мораву а затим отишао на одслужење војног рока на ВМА у Београду - изјавио је Манојловић.

После војске 1978. долази да ради у родно место оца Алимпија у Пецку код Ваљева а специјалиста гинекологије постаје 1983. године.

- Због обавеза на послу и специјализације нисам био у фудбалу све до 1984. године када се у општини Осечина основала општинска лига са десет клубова. У Дому Здравља радила су два млада техничара који су оформили клуб из села Коњиц и желели су да им будем тренер што сам и прихватио. После годину дана, клуб није имао искусног одбрамбеног играча тако да сам се активирао као играч. После паузе од 10 година, заиграо сам у 35. години и одиграо једну сезону. Вратио сам се тренерском послу а у међувремену сам положио за судију и две године судио у ваљевском округу - истиче Страхиња.

После 15 година рада у Пецкој, 1991. прелази у Ниш због школовања деце и запошљава се у ДЗ Гаџин Хан и наставља рад у фудбалу.

- У Морави сам био лекар а 1998. године смо се пласирали у Нишку зону и морали смо да имамо пионирску селекцију. Оформио сам пионирски тим и био тренер две године, а касније су шесторица из тог тима постали првотимци. Клуб је 2000. године остао без управе тако да сам прихватио да постанем председник и спасио га од гашења. Следеће године сам постао лекар Омладинске школе ФК Раднички и Ниша, када је председник био Драган Пантелић, и тада смо освојили сребрну медаљу у Новом Саду. Радио сам три године а касније сам био лекар у неколико зонашких тимова, као и у Заплањцу када је оформљен у Гаџином Хану. Од 2003. године сам дописник Спортског Журнала за фудбал и одбојку - закључио је Страхиња.

Његовим фудбалским стопама крећу и његови унуци Младен (пионир 2003) и Михајло (Цицибан 2007) који играју за Мораву, а тренер им је отац Саша Смиљковић који је такође био играч Мораве, а сада је тренер ШФ Морава.

- Од малена деда нам је куповао фудбал и са нама заједно играо. Показивао нам је основне потезе. Од 2013. године отац Саша нас тренира када је оформљена ШФ Морава и играмо у Нишкој лиги. Деда је наш верни пратилац и посматрач утакмица и даје нам савете из свог богатог фудбалског искуства - рекао је унук Младен Смиљковић.

Коментара: 0


# фудбал Страхиња Манојловић
@




[ Додај коментар ]