TEKST I FOTO: RADOJICA BARJAKTAREVIĆ

[Mala sugestija, 01.04.2007.]: Kako bi bilo da se ova sekcija nazove: "Pseudonauka i tehnika" ?

[Dishi68, 04.04.2007.]: Ако си дипл. биолог, микробиолог или тако нешто и кад урадиш дипломски који руши ову теорију признаћемо да си у праву. Ето теме за докторску дисертацију.

[Dishi68, 04.04.2007.]: Шта мислиш зашто се у пољопривредним апотекама продаје супстрат за цвеће са вулканском лавом са Исланда? Сигурно је маркетиншки потез?

[Malo pojašnjenje, 04.04.2007.]: citat: da su Rusi Černobil zatrpali naslagama zeolita da bi sprečili radioaktivno zračenje, gotovo sve kuće u Igrošu građene su od kamena zeolita pa nemaju vlagu, nemaju buđi i štite od radijacije. kraj citata. drugi citat: once they are loaded with trapped fission products, the zeolite-waste combination can be hot pressed into an extremely durable ceramic form, closing the pores and trapping the waste in a solid stone block. prevod: jednom ispunjena zarobljenim produktima fisije, kombinacija zeolita i nuklearnog otpada može se termički presovati u vrlo trajni neporozni keramički oblik, čuvajući otpad u čvrstom bloku. komentar: Želite li da živite u kući od materijala koji se koristi za SKLADIŠTENJE nuklearnog otpada ? Novinarima nije posao da izveštavaju. Njihov posao je da prodaju novine... puno pozdrava

[Dishi68, 05.04.2007.]: Цитат: "jednom ispunjena zarobljenim produktima fisije, kombinacija zeolita i nuklearnog otpada može se termički presovati u vrlo trajni neporozni keramički oblik, čuvajući otpad u čvrstom bloku." Па ово не побија горе наведену теорију него је само потврђује изгледа да ниси укапирао да сам зеолит спречава штетна зрачења. А керамика у комбинациј зеолит и нуспродукти фисије су само за складиштење и чување у за ту сврху намењеним складиштима. Пронађи (тј. документуј) неко истраживање које каже да золит не чува влагу у земљи, да Зеолит нема примену у пречишћавању пијаћих и отпадних вода, у спречавању штетног дејства радиоактивног зрачења, у сточарству за спречавање штетног дејства микотоксина, у пољопривреди за рекултивацију загађеног земљишта, у хемијској индустрији. Зеолит чисти тешке метале, амонијак и све друге штетне компоненте који се налазе у води.

[Zoran, 06.04.2007.]: Једноставно Зеолит је врста глине. Има шупљикаву структуру и врло велику површину у односу на масу. Та велика површина кристала је хемијски и термички стабилна и тешко реагује са већинном гасова и течности. Ако се тако велика површина мало покваси или премаже неком активном материјом, добијемо жедан, гладан, или специфично активан материјал. Тако се природном зеолиту повећава и или специјализује моћ. Дејство Зеолита је могуће ИСКЉУЧИВО, ако је у непосредном контакту, односно гас или течност пролаѕи кроз слој зеолита, као сваки филтер. Никакво, или занемариво дејство има, ако се баци на дно посуде, или на други начин омета циркулација по активној површини. Слично дејство има активан угаљ, на гасове и раствор органских материја. На чврсте материје и радиоактивност, нема никакав утицај, сем што може из раствора или гасова са радиоактивним материјама исталожити у себе металне честице, јоне. Никакав заштитни утицај нема на зрачење, већи од било ког другог материјала сличне специфичне масе.

[Zoran, 06.04.2007.]: Природа еко систем је нарушен интезивном обрадом, паљењем и хемијским сузбијањем. Тако су биљке у борби са великом влагом од падавина, или сушом јер нема шта да упије и задржи влагу у земљишту без хумуса. Онда се појави бесмртан ЗЕОЛИТ, који је ЧУДО!? Само физички ѕакон, капиларност у врло ситним пукотинама кристала. Као у чаши од стакла, сличног материјала и особине, да је лепљиво за воду. Никаква мистика и враџбина. Онда таква влажна глина-зеолит тешко испушта влагу, док не наступи ОСМОЗА у кореновом систему биљке, која има већу силу и одузима воду. Тако обилазним путем, преко зеолита, добијемо исто што и ђубрењем стајњаком и заоравањем биљне масе. Зеолит не смрди и дуго траје, али не храни биљке. Само стабилизује влагу у земљишту.

[Dishi68, 07.04.2007.]: Па и то је нешто "Зеолит не смрди и дуго траје, али не храни биљке. Само стабилизује влагу у земљишту."

[Zoran, 07.04.2007.]: Врло дуготрајно дејство (ѕадржавање влаге), све док се не запрља масноћама и неким хемикалијама. Као створен, за узгој биљака у саксијама.

[Dishi68, 16.04.2007.]: Možda ovaj institut greši. Institut Srbija - Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka, Karađorđeva 71 Agrozel je proizvod namenjen za primenu u poljoprivredi , dobijen preradom prirodnog zeolita. Agrozel se koristi kao meliorativni dodatak zemljištu uz druga dubriva. Njegovo prisustvo u zemljištu omogucava odrzavanje vlage (zbog postepenog otpuštanja apsorbovane vode) i vezivanja štetnih tecnih metala iz zemljišta, cime se sprecava trovanje biljaka i zagadivanje plodova. Dodatak Agrozela povecava iskorišcenje azotnih dubriva u zemljištu apsorpcijom azota i amonijakaa njihovim laganim otpuštanjem za duze vreme u blizini korenovog sistema obezbezuje biljakama potreban azot za ishranu. Agrozel se uspešno primenjuje kao rekultivator degradiranih zemljišta (pepelišta termoelektrana,)Zeoplant je ekološki supstrat za proizvodnju rasada i predstavlja ekološku vrstu djubriva proizvedenu od prirodnog zeolita oplemenjenog hranljivim materijama (azot, fodfor, kalijum, kalcijum i magnezijum).

[Dishi68, 16.04.2007.]: Види: http://www.mineraligroup.com/ http://www.sme.sr.gov.yu/katalog98/novoteh98/REZULTAT/S1070R111.HTM

[Dishi68, 20.08.2007.]: Јуче у подне на ТВ Авали су приказали нека дејства Зеолита. Да фазон буде већи неки наш Хрват је патентирао млевени зеолит, али неком посебном методом и такав зеолит се користи за директно наношење на рану, јер рана убрзано зараста и стерилише се, чак је једна војска на Косову користи, а ово чему смо разглабали око зеолита кажу да је то примотивно коришћење зеолита у пољопривреди.

[Dejan, 02.11.2007.]: Interesuje me ma kojoj se adresi moze naruciti Kamen zivota?

[Aleksandar, 08.11.2007.]: Није тачно да се зеолит само копа у Врањској Бањи. Имате и коп у селу Сланци код Београда . На квалитет зеолита утице садржај клиноптилолита и колика му је јонска измена. Каолин има 50 , Бентонит око 70 , а зеолит са наших простора од 100 па навише. На квалитет утиче и присуство тешких метала , пре свега Арсена , Олова , Доброг квалитета је и зеолит који се увози из Румуније и прерађује у погону Аласа у Доњем Црниљеву код Коцељеве.Тражите технолога Саву. од нас постоји и увоз из Словачке ,али је доста слабији од овог из Румуније.Најупућенији су стручњаци Иститута за стратешке и нуклеарне сировине из Београда ,који годинама раде са зеолитом. Ово износим не само што мало више знам од просечног човека него што сам и радио огледе са зеолитом и данас га користим како у производњи тако и за личну употребу.Ово износим из разлога да новинари пре него што почну о нечему да пишу да се мали информишу и прочитају,једино ако текст није наручен, пре него што га објав. www.zeolit-serbia.com

[Dishi68, 28.07.2008.]: Јуче је на РТС у емисији Траг било речи о зеолиту о коме су причали људи из горепоменутог института.

[Dishi68, 28.07.2008.]: Александре зашта користиш зеолит за личну употребу. и који зеолит се може користити за личну употребу? Да ли се петзел може користити за људску употребу?