Koleginice pokojne profesorke Tanje Milenković napisale pesmu u znak sećanja

Setimo se Tanje

U reči traganja krije se ime Tanja.
U časopisu Potpisi - Milenković Tanja.
Vaspitanje bilo njena sfera
jezik - idiomi njena mera.
Mlada ma za sinove ostala Tanja,
uzvratili joj krila da na njima sanja.
Kad se rodi unuka - ode nauka
poteceče lirska žica - zamirisa Dunjica.
Od rođenja do ovih dana
Znamo kako Dunja diše - o čemu sanja 
na svet došla Katarina, 
dukat oko Tanjinog vrata,
najveće blago - Dunjaška i Kata.

Kad u sebi ne može da umiri nemirnu reku
Čuje kako on izgovara njeno ime - tuga je mine.
Kad ustane umorna do sunca i nesanice,
ubedi sebe: Nisam se naslušala smeha dece
Kad joj elegija srce ispuni
sanja vinograd i kuću belu,
za stolom porodicu celu,
poslužuje snahe,
kao Jelice i Andromahe.

U noći, dirkama belim, 
zamenila Jefimijine Zlatne žice,
ćirilicom - na svili cicane haljinice
bod po bod - klin po klin
utiskuje svoj poetski lik.

Pisala si: treba misliti
o dostojanstvenom odlasku.
Otišla si dostojanstveno
onako kako si i živela

23.8.2020. - 1.10.2020.

Ružica, Mara i Radica