U Lužanu održan Sabor Svetog Arhanđela GavrilaU Lužanu održan Sabor Svetog Arhanđela Gavrila
Pretraga
cirilica | latinica

U Lužanu održan Sabor Svetog Arhanđela Gavrila

rss

04.08.2016. Tekst i foto: Tomislav Brzaković

Svečanu liturgiju u novoizgrađenom hramu, služio Prota Jovan Živanović, novi starešina tešičke parohije, kojoj pripada i Lužane.
Naredne godine kolačar je Milena Milovanović, domaćica iz Lužana.

U Lužanu održan Sabor Svetog Arhanđela Gavrila

Od davnina kada su u Srbiji formirana seoska ili gradska naselja, običaj je bio da se uzme neko od Svetaca (Sveti Jovan, Sveti Prokopije, Sveti Ilija) i drugi za svoju seosku slavu, ili krsnu slavu. Ako je seoska slava, podizani su Hramovi tih svetaca, u kojima su ljudi odlazili da se pomole Bogu i zapale sveće za zdravlje živih i pokoj mrtvih. 

Međutim, to nije slučaj sa žiteljima Lužana, jednog od naselja u aleksinačkom Pomoravlju. Mesto na kome se sada nalazi crkva , po rečima najstarijih ljudi, od davnina je poznato kao „sveto mesto“.

Izvesna baba Jelica, koja je posle kopanja kukuruza, prilegla da se malo odmori, u san joj se prikazalo da se na mestu gde leži, nalaze crkveni predmeti (krst i kandilo). Kada je ispričala ukućanima, oni nisu poverovali. Pošto je i u naredna tri dana sanjala isti san, njenim ukućanima nije preostalo ništa drugo, nego da raskopaju mesto gde je ona ležala. I zaista njeni snovi su bili „java“, pronađeni su predmeti o kojima je govorila. Od tog dana, a bilo je to sredinom prošlog veka, ljudi su svake godine dolazili u Crkvište, Svetog Arhanđela Gavrila, koje se nalazilo u mesto takozvane „lužanske bare“. Mnogi su verovalu u isceliteljsku moć, ovog „ svetog mesta“, posebno glavobolje, ali i nekih drugih tegoba. 

Iako nije postojala crkva, na dan Svetog Arhanđela Gavrila, koji se svake godine održava 26. jula, ovde je znalo da se okupi sveta „zemlji teško“, ne samo Lužana, već i naselja u okruženju, Tešice, Loćike, Grejača, Nozrine, Moravskog Bujmira, Moravca i drugih sela. Pretežno su bili mladi ljudi, momci i devjke, a bilo je i onih drugog doba. Mladi su se međusobno upoznavali, sklapali prijateljstva, zaljubljivali, pa je dolazilo i do sklapanja brakova. Bilo je u to vreme zanimacije i za najmlađe - ringišpili, dečje igračke a i sladoleda u kolicima. Najbolji sladoled pravio je čika Rade iz Žitkovca. Među onima koji su dolazili na Sabor u „lužanske bare“, bio je pisac ovih redova

Taj period neće više nikada da se ponovi, ostaće samo sećanje. Jer kada se početkom šesdesetih godina prošlog veka za vreme komunizma, umešala politika, posebno u Srbiji, narod je prestao da obeležava te praznike. Oni koji su bili tvrdokorni i nisu se povinovali takvoj politici, završavali su na Golom otoku. To su nam potvrdili naši sagovornici, koji su hteli da ostanu anonimni. 

Početkom devedesetih godina prošlog veka, ta zabrana je ukinuta. Narod je počeo ponovo da obeležava verske praznike u cilju očuvanja svoje tradicije. Međutim, zbog posleratne industrijalizacije naše zemlje, mladi ljudi su listom pohrlili u grad, radi zaposlenja i sticanje znanja u školama i na Fakultetima, napuštajući sela. Zato i nije čudo što se narod proredio, i da mladih gotovo i nema na ovakvim i sličnim verskim obeležjima.

Da je tako govori i podatak da je u Lužanu za vreme svečane liturgije, u novoizgrađenom Hramu, koju je služio Prota Jovan Živanović, novi starešina tešičke parohije, kojoj pripada i Lužane, prisustvovalo tridesetak Lužančanina. Kolačar ove godine bio je Dušan Kostić iz Lužana, pregledač kola na železnici . A novi kolačar naredne godine, biće Milena Milovanović, domaćica takođe iz Lužana. 

Komentara: 0


# Lužane slava Jovan Živanović Dušan Kostić Milena Milovanović
@




[ Dodaj komentar ]