Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

У Лужану одржан Сабор Светог Арханђела Гаврила

rss

04.08.2016. Текст и фото: Томислав Брзаковић

Свечану литургију у новоизграђеном храму, служио Прота Јован Живановић, нови старешина тешичке парохије, којој припада и Лужане.
Наредне године колачар је Милена Миловановић, домаћица из Лужана.

У Лужану одржан Сабор Светог Арханђела Гаврила

Од давнина када су у Србији формирана сеоска или градска насеља, обичај је био да се узме неко од Светаца (Свети Јован, Свети Прокопије, Свети Илија) и други за своју сеоску славу, или крсну славу. Ако је сеоска слава, подизани су Храмови тих светаца, у којима су људи одлазили да се помоле Богу и запале свеће за здравље живих и покој мртвих. 

Међутим, то није случај са житељима Лужана, једног од насеља у алексиначком Поморављу. Место на коме се сада налази црква , по речима најстаријих људи, од давнина је познато као „свето место“.

Извесна баба Јелица, која је после копања кукуруза, прилегла да се мало одмори, у сан јој се приказало да се на месту где лежи, налазе црквени предмети (крст и кандило). Када је испричала укућанима, они нису поверовали. Пошто је и у наредна три дана сањала исти сан, њеним укућанима није преостало ништа друго, него да раскопају место где је она лежала. И заиста њени снови су били „јава“, пронађени су предмети о којима је говорила. Од тог дана, а било је то средином прошлог века, људи су сваке године долазили у Црквиште, Светог Арханђела Гаврила, које се налазило у место такозване „лужанске баре“. Многи су веровалу у исцелитељску моћ, овог „ светог места“, посебно главобоље, али и неких других тегоба. 

Иако није постојала црква, на дан Светог Арханђела Гаврила, који се сваке године одржава 26. јула, овде је знало да се окупи света „земљи тешко“, не само Лужана, већ и насеља у окружењу, Тешице, Лоћике, Грејача, Нозрине, Моравског Бујмира, Моравца и других села. Претежно су били млади људи, момци и девјке, а било је и оних другог доба. Млади су се међусобно упознавали, склапали пријатељства, заљубљивали, па је долазило и до склапања бракова. Било је у то време занимације и за најмлађе - рингишпили, дечје играчке а и сладоледа у колицима. Најбољи сладолед правио је чика Раде из Житковца. Међу онима који су долазили на Сабор у „лужанске баре“, био је писац ових редова

Тај период неће више никада да се понови, остаће само сећање. Јер када се почетком шесдесетих година прошлог века за време комунизма, умешала политика, посебно у Србији, народ је престао да обележава те празнике. Они који су били тврдокорни и нису се повиновали таквој политици, завршавали су на Голом отоку. То су нам потврдили наши саговорници, који су хтели да остану анонимни. 

Почетком деведесетих година прошлог века, та забрана је укинута. Народ је почео поново да обележава верске празнике у циљу очувања своје традиције. Међутим, због послератне индустријализације наше земље, млади људи су листом похрлили у град, ради запослења и стицање знања у школама и на Факултетима, напуштајући села. Зато и није чудо што се народ проредио, и да младих готово и нема на оваквим и сличним верским обележјима.

Да је тако говори и податак да је у Лужану за време свечане литургије, у новоизграђеном Храму, коју је служио Прота Јован Живановић, нови старешина тешичке парохије, којој припада и Лужане, присуствовало тридесетак Лужанчанина. Колачар ове године био је Душан Костић из Лужана, прегледач кола на железници . А нови колачар наредне године, биће Милена Миловановић, домаћица такође из Лужана. 

Коментара: 0


# Лужане Свети Илија слава Јован Живановић Душан Костић Милена Миловановић
@



 

[ Додај коментар ]