Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Ljubica i Danica Janković - čuvari blaga srpskog foklora

rss

19.04.2015. Dragan Milošević

Zapisivanje i proučavanje na naučnoj osnovi tradicionalnih srbskih nacionalnih pesama i igara započele su 30-tih godina prošlog veka sestre Ljubica i Danica Janković, autori prve osmišljene metodologije kojom su postavljeni temelji srbske etnokoreologije.

Ljubica i Danica Janković - čuvari blaga srpskog foklora

Slavne, a gotovo zaboravljene sestre Janković, osim što su bile prve žene Srbije koje su se bavile etnomuzikologijom, one su i cele svoje živote posvetile toj značajnoj nacionalnoj delatnosti, a sve svoje najvažnije istraživačko-arhivske radove sistematizovale su i objavile u 8 knjiga pod nazivom „Narodne igre,“u periodu 1934-1964. godine. Te knjige postale su nacionalna vrednost od neprocenjivog značaja kojom se obezbeđuju staranje i trajno očuvanje predstava o srbskom narodu i njegovoj tradiciji.

Sestre Janković (po majci Jovanovići) potiču iz vrlo ugledne, intelektualne porodice koja je i po očevoj i po majčinoj liniji podarila Srbiji mnoge značajne ličnosti iz oblasti nauke i kulture. Među njima su prednjačili književnici, istoričari, naučni radnici, državni službenici i sveštenici, kulturolozi i muzikolozi. Starija sestra Ljubica rođena je 08.07.1894 godine u Aleksincu a mlađa Danica 19.05.1898 u podrinjskoj Lešnici. Gimnaziju su obe završile u Beogradu kao i Filozofski fakultet, na odseku za jugoslovensku i uporednu književnost, srbsku istoriju i srbski jezik. Ljubica je fakultet završila 1920 godine, posebno usavršavajući i grčki jezik, a u periodu 1922-1923 godine dodatno je studirala u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj. Danica je diplomirala 1922 godine uz usavršavanje francuskog i engleskog jezika, a dodatne studije obavila je u periodu 1922-1924 godine na prestižnom univerzitetu Oksford u Engleskoj.

Pedagoški rad bio je značajan deo poslovne karijere za obe sestre. Ljubica će biti profesor gimnazije u Beogradu do 1939 godine a Danica je bila profesor gimnazije u Tetovu i u beogradskoj Učiteljskoj školi do 1931 godine, posle čega će, od 1931-1951 godine (penzija), raditi u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu.

Jedna od najznačajnijih osobina obe sestre bila je njihova neiscrpna posvećenost poslu kojem su se bavile i permanentna želja da saznaju što više, da uče, da budu obrazovanije i sposobnije. Ljubica je recimo uspela da bude i odličan muzičar na violini i klaviru a mlađa Danica čak i na violončelu.

Inače, mali je broj slučajeva bilo gde u svetu da se dve rodjene sestre posvete istoj naučnoj oblasti i da u tome obe postignu vrhunske rezultate. Svoj pionirski, etnomuzikološki rad započele su potpuno svesne da srbske narodne pesme i igre predstavljaju ogromno nacionalno, umetničko blago koje mora biti sačuvano od zaborava i raznih nepoželjnih uticaja.

Sa velikim entuzijazmom krenule su najpre u sakupljanje srbskih narodnih igara, melodija i pesama, ne libeći se obimnog terenskog rada širom Srbije, po Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori , Dalmaciji, Slavoniji, Lici, Baniji i Kordunu, Makedoniji i Sloveniji, svuda gde se mogao pronaći uzorak ili podatak o tome. Delimično već na terenu, a najviše po povratku, sestre Janković će sprovoditi višegodišnju obradu, istraživanje, karakterizaciju i sistematizaciju, kao i arhiviranje sakupljene građe, i na taj način postaće osnivači nove naučne discipline-etnokoreologije.

1934 godine one će objaviti i svoje prvo zajedničko delo pod nazivom „Narodne igre“ u kojem će prezentirati svoj originalni sistem i metodologiju predstavljanja najvažnijih karakteristika srbskih nacionalnih igara, na osnovu kojeg je moguće njihovo bolje razumevanje, dalje proučavanje i korisno primenjivanje. Ovo pionirsko delo visoko je ocenjeno kako od domaće tako i od strane naučne javnosti, a u prestižnom evropskom časopisu „Journal of the International Folk Music Council, London 1952, sistem beleženja i opisivanja nacionalnih igara sestara Janković okarekterisan je kao najprecizniji i nazvan je „Modelom jasnoće“. Ovako visoke ocene svetske naučne javnosti samo su bili dodatni podstrek za njihova dalja sakupljanja, istraživanja, stručna opisivanja i sistematizovanja sve brojnijih i bogatijih srbskih folklornih sadržaja.

Osim originalne metodologije rada, sestre Janković su se odlikovale i izrazitom javnošću i tolerancijom pri istraživanjima. Pre donošenja bilo kakvih zaključaka, zapažanja i svoje rezultate višestruko su proveravale, konsultovale su se sa najboljim autorima, poznavaocima folklora, interpretatorima i igračima, a svaki predmet istraživanja prethodno su same detaljno proučile i ovladale njime. Bio je to težak, mukotrpan, pionirsko-istraživačko-operativni posao, koji će rezultirati u kompletiranju dva nova, autentična dela, objavljena 1937 godine („Narodne igre II“) i 1939 godine („Narodne igre III“).

S obzirom da je značaj ovih radova dobijao sve veći nacionalni interes, a da je njihov kvalitet već bio na svetskom nivou, beogradski Etnografski muzej ponudio je Ljubici da osnuje Odsek narodnih igara i da bude na čelu Odeljenja za muzički folklor za koji je njena sestra Danica već pet godina, kao spoljni saradnik, prikupljala i beležila narodne melodije. Ljubica je tu obavezu prihvatila i na tom poslu će raditi narednih 11 godina osnivajući i Nacionalni arhiv o narodnim igrama. U međuvremenu i Danica će 1947 godine postati naučni saradnik Etnografskog Instituta pri SANU, pa će njihov istraživačko-operativni rad dobiti još snažniju nacionalno-državnu podršku i biće krunisan izdavanjem novih pet knjiga „Narodnih igara“. Naučni rad sestara Janković značajno je prevazilazio lokalni i regionalni nivo. One su bile afirmisane naučnice čija su dostignuća bila vrhunska, na svetskom nivou, što je bio i osnov da Ljubica Janković, 1963 godine, bude primljena u članstvo SANU.

Danica i Ljubica Janković sa ujakom Tihomirom Đorđevićem, Ohrid 1936.

Sestre Janković su godinama bile članice više značajnih medjunarodnih organizacija. Obe su bile u članstvu Medjunarodnog arhiva za igru u Parizu, Medjunarodnog savetodavnog odbora za narodnu muziku u Londonu kao i Nacionalnog komiteta za narodnu umetnost SAD. Danica je bila i član Engleskog društva za narodne igre. Koliko je svet cenio rad i dostignuća ove dve sjajne srbske naučnice govore i reči sekretara Medjunarodnog saveta za narodnu muziku dr. Mod Karpelesove, koja je na vest o Daničinoj smrti (1960) istakla: „Gubitak Danice Janković osetio se širom sveta“.

Nažalost, kao i mnogi drugi zaslužni srbski naučnici, sestre Janković neopravdano su zaboravljene i uglavnom nepoznate srbskoj javnosti. A njihov pionirski istraživački rad i sveukupni doprinos prepoznavanju, sistematizovanju i očuvanju naše nacionalne umetnosti i tradicije, nemerljiv je. Njihovi radovi ustvari predstavljaju i jedinstven, osnovni „bukvar“ za izučavanje i karakterizovanje naših narodnih pesama i igara, bez kojeg bi inače veoma komplekno proučavanje ovog vida našeg folklornog nasledja i umetničkog bogatstva,bilo veoma otežano, gotovo nemoguće. To je ujedno bio i najjači mogući stručni glas osvešćenja i podsticaja da se sačuva i oplemeni ono što je tipičan znak našeg prepoznavanja, naše veliko nacionalno bogatstvo, koje drugi ili nemaju ili imaju u znatno manjem obimu i kvalitetu. Taj glas osvešćenja, glas protiv zaborava ali i protiv različitih pokušaja degeneracije nacionalnog folklora, artikulisale su sestre Janković pre čak 80 godina, dakle u vremenu kad su pomenuti zaborav i degeneracije bili izraženi u kud i kamo manjoj meri nego što se to danas dogadja. To onda osnovano, još više podiže značaj njihovih dela.

Sestre Janković bile su nerazdvojne u svemu. Živele su u porodičnom domu , u beogradskoj Podrinjskoj ulici br.2. Bile su veoma bolešljive prirode ali ih to nije sputavalo da dane i sate provode na udaljenim terenima i da budu maksimalno posvećene istraživanjima. Danica je čak 30 godina život održavala injekcijama. Umrla je 18.4.1960. godine a njena sestra Ljubica 3.5.1974. Legendarne sestre Janković počivaju u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju.

Komentara: 0


# Filozofski fakultet Znamenite ličnosti Ljubica Janković Danica Janković foklor Dragan Milošević Znameniti Aleksinčani
@



 

[ Dodaj komentar ]