Новогодишњи резиме

О чињеницама ћу најкраће. Имали смо просечну дневну посету од 3.000 људи, а та посета се некада пењала и до 20.000 читалаца за један дан. Целе 2015. године били смо прва јутарња новина уз прво паљење компјутера и пијење кафе за нови радни дан. Највише су нас читали запослени у јавним предузећима и установама. Дошли смо у фазу када се о нашим текстовима дискутовало на сваком колегијуму локалних функционера у кабинету председника општине. Забрањена је посета сајту www.aleksinac.net свим запосленима у јавним предузећима.

Онда су неке паметне главе дошле на генијалну идеју, да нас забране. У причу убацили комуналну инспекцију, која је ни крива ни дужна попила сав подсмех српске јавности, јер су текстови о забрани сајта услед одлуке комунане инспекције објавиле све дневне новине и готово све телевизије. Када то није успело, онда је новинарка ударила на новинара, отишла од једног до другог локалног функционера, сакупила 11 потписа и упутише тужбу УНС-у. И та срамота по њих прође. Нити Остојића УНС казнио, нити му узели лиценцу за рад нити му забранише чланство.

Једино што су успели је да Душану Остојићу наместе отказ у Дому здравља због писања на сајту. Велика тројка моћних, Ненад Станковић, др Родољуб Живадиновић и дух из сенке седоше за сто и умоташе чаробну куглу. Остадох без посла. Мислили су да ћу након тога кренути да их жестоко пљујем по сајту, да започнем неку личну борбу, и ко зна шта им је све пало напамет. Нисам то урадио. Прекрстио сам се, и пожелео им Божју пресуду по заслузи, нека се вијоре барјаци на њиховим домовима, баш онако како су свиони мени и мојој деци уделили.

Сигуран сам да сам некада претерао, можда сам некога и увредио. Али сам сигуран и да је све то било ненамерно, знам добро да никога нисам критиковао по наруџбини или из личног незадовољства. Људи моји, па и Вучић некад погреши, и Тадић некад изгуби изборе, па и Коштунице некад изађе из политике, а неће један Остојић да објави нешто погрешно. Не заборавите, објавио сам преко 1.000 текстова, па се сигурно и грешка некад поткраде. Вести са сајта Алексинац.Нет биле су основа за преко 70 различитих текстова у дневним новинама, и преко 50 различитих видео прилога на телевизијама са националном фреквенцијом. У преко 1.000 случајева сервиси за пренос вести на интернету су у оригиналу пренели наше вести.

Урадили смо десетак хуманитарних акција. Били увек уз народ када се сакупљала помоћ за поплављене, сиромашне или болесне.

Пет пута сам био позиван на информативни разговор у локалну полицију, где сам давао изјаве везане за предистражне или кривичне процесе, а све збох информација објављених на сајту

Знам да постоје многе ствари које ми локална власт не може опростити.

Навешћу пет горућих афера на које сам указао:

1. Тендер за реновирање општинског вецеа у износу од 30.000 евра

2. Реновирање Платоа, чија је планирана цена била по пројекту 190.000 евра, а коначна цена 350.000 евра

3. Политичка запошљавања, објавио сам имена и презимена тридесетак људи, који су запошљени преко одређених странака

4. Указао сам на неправилности у Правилнику за доделу специјализација у Дому здравља, због чега је Министарство поништило процедуру, па 8 специјализација није додељено

5. Ненаменско трошење пара за куповину десетак аутомобила за потребе општинских фирми, за шта је потрошено близу 250.000 евра. Парадокс, ауто су куповале и фирме које немају запосленог возача.

Намеће се питање, хоћу ли наставити и у 2016. години. Наравно!

Читаоцима желим само једно, да имају пре свега здравља, а онда да имају неку идеју у коју верују, да се ослободе оног српског у нама, нема шансе да ми овај план успе, џабе да се борим кад је одлука већ донета, или оне још глупље, сувише сам мали да бих свет мењао на боље.