Колумна Драгана Весића: Мејнстрим нема алтернативу

Деле нас километри, али они ништа не значе када су људи по духу блиски. Углавном пародирам фејсбук. Мрзим га, нервира не.

Знам шта доноси лајкове, али објављујем оно што ме интересује (намерно јер пародирам) и што мислим без обзира што се моје мишљење не подудара са мишљењем већине: већина намеће, осуђује другачије мишљење, не износи своје јер га нема нити га жели да не би штррчала и тако кварила баналност просечног - то Ниче зове "принцип стада".

Кога у новим медијима - који су за забаву како многи мисле, а мисле погрешно јер нису едуковани за друштвене мреже - занима, поред приземног хумора, духовитост, став, интелектуални, морални... Овде станује мимикрија, а не аутентичност (уз мале изузетке), што је и логично јер је свет друштвених мрежа, по дефиницији, виртуелан, а стварност је негде другде ако уопште постоји. У 90 посто случајева, Фејсбук, Инстаграм посебно, су за широке народне масе, Твитер за снобове и набеђену елиту  - која такође не мисли него хорски следи неку другу тзв елиту, некакву стерилну алтернативу којој је једино, као и на другим социјалним мрежама, једини смисао и циљ број пратилаца храна за его: то им је заједничко и суштински су исти, а такви ништа не желе да мењају.

Маса, било који колективитет, воли оно што је површно, што је тренутно у моди ма колико било глупо. Дакле, маса не мисли него следи идиоте. Не кажем да Фејсбук, нпр, треба да буде клуб доконих интелектулних медиокритета са досадним херметичним статусима који су ту да прикрију интелектуалну импотенцију него кажем да не мора да буде оволико приземан, али нека буде - глупост је општи тренд, мејнстрим. Алтернатива ни у животу ни на интернету, у дигиталној постмодерној тоталитарној епохи, ионако не постоји.

Заправо постоји, али лажна.