Да ли су Србија и свет спремни за електричне аутомобиле?Да ли су Србија и свет спремни за електричне аутомобиле?
Претрага
cirilica | latinica

Да ли су Србија и свет спремни за електричне аутомобиле?

rss

05.12.2017 Александар Гвозден

У свету су све популарнији, на нашим улицама готово их је немогуће видети. Електрични аутомобили обележиће надолазећу будућност, да ли смо спремни за њих?

Да ли су Србија и свет спремни за електричне аутомобиле?

Концепт електричних аутомобила је једноставан. Потребно је да имате утичницу за струју, прикључите ауто, напуните и возите. Слично, као што то радите са мобилним телефоном. Међутим, да ли је све толико једноставно.

Нафта је још увек примарни ресурс за покретање саобраћаја. Међутим, услед великог загађења, као и скорог краја залиха које се експлоатишу, ауто индустрија се окреће другим енергетицима. Након истраживања са различитим врстама енергената (хидроген, различити гасови...), електрична енергија се показала исплативом. Пре свега, захваљујући побољшаним могућностима складиштења електричне енергије модерним батеријама. Иако далеко од идеалног, моредни начин складиштења у литијум-јонским батеријама је много бољи од досадашњих начина складиштења и омогућава аутономију аутомобилима на више од 150 пређених километара по појединачном пуњењу.

Решење за побољшање аутономије и спречавање застоја услед недостатака самог електричног склопа, али и инфраструктуре је нађено у хибридим погонима. Примарни начин погона је електрични, а бензин је ту да помогне, као резерни начин, или као начин да се допуни батерија.

Питање инфраструктуре

Овде долазимо до питања инфраструктуре за пуњење. Уколико живите у кући са двориштем, или имате гаражу, аутомобил лако можете прикачити за постојећу електричну инсталацију. Уколико то немате, у зависности сте од тога хоће ли град у коме живите омогућити овакву врсту инсталације на паркинзима. Такође, потребни су пунктови за допуну, у самом граду, на аутопуту и другим местима, пре свега туристичким.

Повећање потрошње електричне енергије

Међутим, пораст броја електричних аутомобила довешће до значајније потрошње горива. Уколико би њихово учешће прешло 50%, то би сигурно довело до колапса електроенергетске мреже у многим земљама. Сва она енергија која се више не добија из нафтних деривата, мора се добити на други начин. То значи веће ангажовање постројења за производњу електичне енергије, самим тим и до већег црпљења ресурса, обновљивих или необновљивих.

Екологија

Подсетимо да се највећи део струје у Србији добија из лигнита, делимично из хидроенергије, док је занемарљив удео соларне и енергије ветра. Повећање потрошње лигнита довело би до још већег загађења, тако да позитивног помака у екологији неће бити. Такође, одлагање потрошених сировина ће бити додатни проблем.

Складиштење енергије, производња батерија

У производњи батерија је дошло до значајног помака. Батерије су много боље, омогућују боље и дуже снабдевање електричних уређаја. Међутим, слично као и код мобилних телефона, ове батерје имају своја ограничења. Након одређеног броја циклуса пуњења и пражњења, као и од самог старења, батерије губе свој капацитет.

То значи да ћете са новим електричним аутомобилом мођи да пређете 150 километара, али после одређеног периода нећете моћи ни 50.

Замена батерија је скупа, али је још већи проблем одлагање потрошених батерија.

Сировине за производњу електричних аутомобила

Литијум, кобалт, манган и графит су ресурси који су најпотребнији ауто-индустрији будућности. Будући да се литијум већ прилично црпе за потребе мобилних уређаја, пре свега телефона, налазишта ових метала постају значајнија.

Такође, складиштење и рециклажа потрошених батерија представљају значајну пословну шансу. Тренутна исплативост је на томе да се батерија мора потпуно рециклирати, али ће у блиској будућности профит бити све већи.

Трендови, субвенције...

У свету предњачи Норвешка, са 30% учешћа електро-аутомобила у укупној  куповини аутомобила, пре свега захваљујући субвенцијама, то јест ослобођењу од такси за набавку ових возила. У осталим земљама проценат је знатно мањи, али захваљујући субвенцијама и олакшицама, тај тренд ће се повећати. Олакшице су - ослобођење од царине, пореза, регистрације, могућност бесплатног паркирања и употребе трака за градски превоз.

Где је овде Србија?

О свему овоме се у Србији не поклања много пажње. Осим отварања једног пункта за пуњење електричних аутомобила, што је симболичног значаја, држава не придодаје значај овим трендовима. Не постоји стратегија прилагођења ни саобраћајне, нити индустријске и еколошке инфраструктуре.

Ипак, пунктови за пуњење могу да предстаљају најмањи проблем. Већи проблем је електроенергетска мрежа, као и производни капацитети. Као што смо напоменули, највећи проценат струје у Србији долази из Обреновца и Костолца, дакле од фосилних горива, претежно лигнита.

Србији је неопходна енергетска стратегија, пре свега базирана на обновљивим изворима или на нуклеарни погон.

Порески третман

Фискални систем Србије тренутно приличо зависи од ПДВ-а, али и од акциза. Учешће акциза је на изузетно високом, неприхватљивом нивоу. Улога акција, првобитно пројектована да смањи потрошњу штетних материја, је да пуни буџет. Смањењем потрошње нафтних деривата урушио би се буџетски систем земље, а то држава никако неће дозволити.

Стога и нема говора о субвенцијама за електричне аутомобиле. Алтернатива би биле додатне акцизе за потрошњу електичне енергије ван дозвољеног опсега, или неко свеопште опорезивање што би умногоме повећало цену електричне енергије и знатно угрозило стандард грађана.

Индустријска шанса

Рециклажа отпада електричних аутомобила, пре свега батерија може бити велика пословна шанса.

Међутим, постоје процене да Србија располаже са чак 20% процената светских резерви литијума. Од тога је половина већ поклоњена страним компанијама.

Потрошња електричне енергије не мора бити само проблем, већ и пословни изазов. Уколико држава нађе начина да призводи више струје из обновљивих извора или стимулише "мале"/индивидуалне произвођаче, то може бити нешто позитивно за Србију. Како су улагања у науку више него скромна, не можемо пуно причати о изградњи нуклеарних централа, барем не од домаће памети и домаћим технологијама.

Закључак

Електрични аутомобили ће довести до револуције у саобраћају, али ће сигурно прилично променити и индустрију, како ауто-индустрију, тако и целокупну. Промена фискланих политика доводи и до другачијих односа у економији и друштву.

Све у свему, један велики изазов. Да ли сте спремни за овако нешто?

gvozden.info

Коментара: 3


# порез екологија саобраћај енергетика индустрија аутомобил Александар Гвозден електрични аутомобили
@agvozden @



▲ ▼ [+][-]


  • (+9) (-3)

    Tesličići .... 05.12.2017
    Naravno da smo Mi spremni. Kakvi to. Struja jeftina.Putevi odlični.Recimo ,onaj kroz Kraljevo, prema Sokobanji.Ili dole pored bivšeg otpada.Kao autoput ,al sa dve trake... Standard ,skoro kao skandinavski.Ima subvencije da daju.Udješ , izadješ i gotovo.Lepa tema, za našu kasabu, izvrsna. Gvoki, ovo je Aleksinac,Srbija ,Ovde još konji u glavnu ulicu beleg ostavljaju.Da si nešto o poslu, sportu, pa ajd....

  • (+5) (-)

    S 07.12.2017
    Spremni smo kako da ne.

  • (+2) (-)

    Горан 08.12.2017
    Ово је решење има веће точкове него понеки теренци, ако се ради у Кини коштаће као неки половњак.
    https://www.aleksinac.net/ostalo/novi-gradski-automobil-za-3-500-evra.html


[ Додај коментар ]