Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Држава сече корен воћарима

rss

25.05.2015. извор: Новости

Сваког маја воћари Србије у великим мукама, а надлежни пребацују одговорност у туђе двориште.
Произвођачи кажу да уништено градом мора да се надокнади.
У Алексинцу невреме за неколико минута "обрало" читав род

Држава сече корен воћарима

Док комисије обилазе терен и процењују штете, а надлежни се препуцавају ко је био задужен да набави противградне ракете, ко да плати стрелце, воћари Србије су у озбиљном проблему. Невреме и град опустошили су малињаке, али и стотине хектара под јагодом и другим воћем. Они који су осигурали род, повратиће изгубљено, али таквих је у нашој земљи веома мало. Тек сваки 34. сељак, после улагања у производњу, успе да прикупи довољно новца за полису.

ПАПРЕНЕ МРЕЖЕ
Без обзира на све проблеме, противградне мреже ретко ко набавља, иако Министарство набавку субвенционише са 55 процената њене вредности. - У противградним мрежама је спас, али их мало ко од произвођача може приуштити. Код нас су скупље него у иностранству. Новца за њихову набавку могло би бити, када би нас "погодила" макар једна сезона са бољом откупном ценом - кажу малинари.

- Наводи у медијима да агенти осигуравају род али не и стабљике малине, и да због тога штета од града не може бити наплаћена, нису истините. Наредних дана, када се буде видело колико се малина опоравила, осигуравајуће куће ће направити процену, па осигураници могу очекивати да штету наплате - истичу у "Виламету". - Министарство регресира 40 одсто премије осигурања.

За оно што је од рода остало на гранама, треба крајем јуна платити бераче, а онда и продати.

Произвођачи тврде да држава мора да донесе неко системско решење, јер већину њих би небрига државе могла да дотуче. Да ли ће штета бити надокнађена и колика ће бити откупна цена, сазнаће, као и свих претходних година, тек када гајбице пуне новог рода предају хладњачарима.

Произвођачи јагода у алексиначкој општини, чије је засаде, пре десетак дана, град за неколико минута уништио између 90 и сто одсто, још не могу да схвате шта их је снашло. У овом делу Поморавља, под јагодом је засејано око 80 хектара, а последњи град је нарочито погодио атаре села Житковац, Тешица, Моравац, Горњу Пешчаницу и Трњане.

- На засаду од пола хектара под сортом "асија", стопостотно ми је уништен овогодишњи род. Готово да нема плода који није погођен. Директна штета је око 12.000 евра. Беремо оштећене плодове и продајемо их за 35 динара по килограму, уместо 120 колико би било да није било града - јада се Кристијан Павловић (40) из Житковца. - Пријавио сам штету надлежним, али комисија код мене још није дошла. Лане сам за осигурање платио око 80.000 динара, а ове године због беспарице то нисам учинио, па ако помогну добро, ако не, видећу шта даље.

И други произвођачи су кивни на надлежне што ниједна ракета кобног дана није испаљена.

- Велики проблем је како после града подићи нови засад, јер су људи и лане имали штету због кише, а остали су без пара у резерви за наставак производње. Ако ништа друго, треба им помоћи бар око садног материјала - каже Нинослав Миљковић, председник Удружења "Јагода". Жалосно је што нису имали паре да осигурају засаде, јер би обезбедили делимичну накнаду штете, али је недопустиво да држава о противградној заштити озбиљно размишља у мају, уместо да је то чинила много раније.

Заменик председника општине Алексинац, Чедомир Ракић, каже да је набавка ракета и плаћање стрелаца државни проблем.


ПОМОЋИ ЋЕМО КОЛИКО ГОД ЈЕ МОГУЋЕ

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић очекује да ће штета у малињацима бити мања него што у овом тренутку изгледа, као и да ће држава финансијски помоћи произвођачима колико то буде могуће.

- Не бих се сложила да је уништен читав овогодишњи род, процене на терену су тек започете и ја очекујем да не буде штета оволика колика се сада истиче и како изгледа у први мах - казала је Богосављевић Бошковић.

Радна гупа још процењује штету, а у Министарству пољопривреде обећавају да малинаре неће оставити на цедилу. Када се утврди штета на парцелама које су биле захваћене градом, министар Снежана Богосављевић Бошковић ће на првој наредној Комисији за елеменатaрне непогоде ВС, предложити да им се помогне.
Од 2006. године, бесповратно регресирамо премију осигурања регистрованом пољопривредном газдинству, у износу од 40 одсто, за приjaвљeнe пoвршинe пoд oдгoвaрajућoм културoм, дo нajвишe 20 ha - кажу у Министарству.

 

ВЕЋИНА НЕ МОЖЕ ДА ПРИУШТИ ПОЛИСУ ОСИГУРАЊА

НА нивоу државе не постоји јединствени регистар у коме су обједињени сви пољопривредни произвођачи који се осигуравају. Исто тако, не постоје ни обједињење процене штете коју су пољопривредном роду нанеле природне катастрофе.

У Србији је осигурано тек осам одсто обрадивог земљишта, и то углавном оно у поседу великих корпорација, док свега три одсто регистрованих пољопривредних газдинстава има полису осигурања. Иако осигуравачи истичу да цена осигурања није висока, већина пољопривредника и даље се "узда у небо", јер слабо развијену пољопривредну производњу, која доноси мале приносе, нажалост није исплативо осигуравати. Поплаве које су лане Србију завиле у црно нанеле су штету привреди (укључујући и пољопривреду) и домаћинствима од чак 1,5 милијарди евра. Од тога је, кроз осигурање, надокнађено свега 2,4 одсто, односно 37 милиона евра. То је екстремно мали проценат за подручје које је само у последњој деценији погодило пет природних катастрофа.

И док пољопривредници истичу да осигуравачи одбијају да им осигурају приносе због "непостојања противградне заштите на њиховој територији", у осигуравајућим кућама тврде да то није тачно, и да већина подручја одавно нема овакав вид заштите. Међутим, поједини осигуравачи истичу да се ситуација процењује "на лицу места".

Ако је пољопривредник на конкретном подручју био чешће на удару града или неких других природних катастрофа, осигурање ће за њега бити скупље, јер је наш ризик већи - објашњавају у једном осигуравајућем друштву.

 

Коментара: 1


# Чедомир Ракић Моравац Житковац Тешица невреме Горња Пешчаница Трњане Снежана Богосављевић Бошковић Нинослав Миљковић јагоде противградна заштита Кристијан Павловић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+10) (-0)

    Propao je rod moj....... 25.05.2015.
    Rode moj, rešim ja nakon dugogodišnjeg prijavljivanja na Republički Zavod tržišta rada gde mi nikad oni skretničari ništa ponudili nisu u skladu sa kvalifikacijama da uložim nekih novaca u zasad,voćnjak u selu pokraj Morave,naše Morave,da se zanimam nečim i za par godina da počnem kao da ubiram neki prihod.Veli meni komšija,brale ,nemoj da te odvraćam ili baksuziram al što ti novce što si namenio podizanju zasada ne daš onom ćelavom pa će on da ti sredi za posao, svi sa sela pobegoše,ja naivan ne znam ni ko je ćelav ni kako to da mi on može srediti kad znam da hiljade mladih čeka takodje neki posao,aha.I tako da ne dužim, uzmem ja sertifikovan zasad,sve lepo nije divljak,Republički inspektori udarili štambilj,etikete,zasad boli glava,extra dobar, uzmem ja par stotina komada,angažujem svojtu,komšije i prijatelje i za par dana mi ti lepo to posadismo,ko što je red,djubrivo, to je lepo orezivano,tretirano kako je već red,konsultovane službe al avaj za osiguranje novca nema i udari grad rode moj,pa anatema neka,prošle godine razvali 70%,meni bi žao pa uzmem nekih novaca pod solidnom kamatom svega 28,7% iz strane banke jer su naše banke oterali u stečaj i dokupim opet voćaka, kad sam već krenuo ne odustajem,al avaj, i ove godine, ko za neki baksuz opet grad ubi,sve razvali,i od voćnjaka ni V!...hm...Komšijja imao par desetina ari pod jagodama sve mu razvalilo... Pre par dana ja u pošti čekam da uplatim ratu za onaj kredit što sam uzeo, imam svega još dve godine da ga otplaćujem kad red do vrata,odredjene individue teraju šegu,dala im država novaca ko socijalnim slučajevima, neki nahvatali na težak materijalni položaj neki na dečurliju, pa se sve nešto mislim, do kada će narod moj,narod svinjara i voćara,gradjanin pokorni čekati da mu namesnici kroje politiku,da ga lažu da se osećamo poniženim,gradjanima drugog reda,do kada ćemo ćutati i čekati da neko kaže DOSTA JE BILO, hoću da nam u Srbiji naši vode politiku i glavnu reč..


[ Додај коментар ]