Нестају фарме нојева у Србији

Ретке, али атрактивне мини-фарме нојева и емуа ницале су на све стране и осим на подручју Војводине, где их је било највише, отваране су и у Нишу и његовој околини.

Најпре са по неколико парова, а касније, попут Прћиловице код Алексинца, било је и правих фарми које су имале јато од педесетак дугоногих птица. Данас се, међутим, те фарме гасе и скоро да их и нема више.

У Србији се одустаје од узгоја ових птица, иако је њихово чување веома уносно, само из једног разлога – нема закона који регулише ову област. А постојећи Закон о пољопривреди и ветеринарству нојеве и услове под којима могу да се чувају нигде и ниједном речју не помиње.

“Идеју смо преузели од једног Нишлије, који се после више деценија из Америке вратио у завичај и почео узгој аустралијских емуа. У породици смо одлучили да се и ми опробамо на истом послу. Било је прелепо пре неколико година видети како у данима викенда долазе екскурзије да би ђаци видели птице које нису са ових наших балканских и европских простора. Нажалост, преминуо је тај наш познаник из Ниша који је био прави покретач акције отварања фарми, а његова, највећа у овом делу Србије, затворена је. После тога и ми смо због нерегулисане законске регулативе одлучили да одустанемо од узгоја емуа и да се окренемо другим пословима”, каже бивши фармер Братислав Живановић из Алексинца.

Уз незваничну вест да је на територији Војводине од преко стотину фарми нојева остало само неколико, информација из нишког краја је и званична и врло прецизна – у пречнику од педесетак километара око Ниша нема више ниједне фарме нојева.

Фармер Братислав Живановић из Алексинца каже да је у узгој емуа уложио много, а да су му и очекивања била велика.

“У реалним рачуницама и на папиру то је био не баш много тежак, али ипак уносан посао. Распитали смо се и сазнали да се килограм нојевог меса, зависно од категорије, креће у земљама Западне Европе од 70 до чак 250 евра, а једно нојево јаје продаје се и по цени од чак 30 евра”, објашњава он.

Међутим, како додаје, када је све требало конкретно реализовати, схватио је да га коче прописи којих нема.

“Иако смо имали чврсте контакте и постигли договоре са неколико фирми у Европи које су биле спремне да од нас купују целокупну производњу – јаја и месо емуа, све је пропало јер су неке одлуке за регулисање узгоја ове птице годинама у нашој земљи само у припреми, никако и да се усвоје”, наводи Живановић.

У Пољопривредној и Ветеринарској инспекцији Нишавског округа нам је речено да и даље у Србији не постоје прописи и услови за чување нојева и емуа усклађени са прописима Европске уније.

Нема законске регулативе и одговарајућих уредби и прописа о изградњи кланица, као ни услова за производњу и прераду меса. А без тога, ма колике количине меса и нојевих и јаја емуа да буду произведене у Србији, ни под којим условима не могу у извоз. Зато се, разумљиво је, мини-фарме и гасе.