Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Шта нам раде деца?

rss

22.03.2012. Иванка Ристовски

У свакодневној борби да обезбеде егзистенцију, родитељи понекад забораве или не стижу да се баве и проблемима деце. Страдања тинејџера претходних дана покренула су питања шта деца раде када нису у видокругу родитеља.

Шта нам раде деца?

Страдања тинејџера претходних дана потресла су читаву јавност. У Алексинцу је 15-годишњак извршио самоубиство због дуга о коме ни школа ни родитељи нису знали.

У селу крај Петровца на Млави, основац за воланом џипа узроковао је несрећу у којој је погинуо његов вршњак, а пет их је повређено.

Увек када се десе такве трагедије покрену се и питања колико родитељи знају шта им деца раде када им нису пред очима.

У свакодневној борби да деци обезбеде егзистенцију, родитељи понекад забораве или не стижу да се баве и њиховим проблемима. Тада се тинејџери у потрази за одговорима окрећу онима за које верују да ће их најбоље разумети. Углавно су то њихови вршњаци.

Да су у периоду адолесценције другари далеко важнији од родитеља, потврђују и стручњаци. То, међутим, кажу, не умањује родитељску одговорност.

Психијатар Зоран Миливојевић каже да и код тинејџера постоји посебан проблем, а то је када имају нешто што не могу сами да реше.

"Њих је срамота и не траже помоћ од родитеља тако да родитељи треба да, када примете неке промене понашања, повлачење и затварање у собу, да остваре комуникацију и сазнају шта је по среди", наводи Миливојевић.

Понекад промене у понашању опазе најпре запослени у школи. Ипак, искуство показује да се баш они родитељи који су деци најпотребнији, по правилу, најчешће и оглушују о позиве.

"Имамо родитеље са којима немамо скоро никакав контакт. Дешава се да дете изађе из школе да родитељ не посети ниједном школу", наглашава професор Леонид Јовановић.

Иако родитељи са овог поднебља често себе виде као пожртвоване људе којима су деца смисао живота, слика породичних односа понекад је потпуно другачија.

Школски психолог Данка Гроздовић Бајић каже да тужна статистика у њиховој школи показује да 45 одсто деце није из комплетних бракова.

"Мајке саме по себи које се боре за егзистенцију, имају проблем и у васпитању и осам одсто деце нема једног живог родитеља. Постоје и родитељи који су сами проблем, јер су каријеристи, зависници од коцке, новца, другог пола или сличних ствари", навела је Данка Гроздовић Бајић.

Понекад неко понашање детета изгледа као гром из ведра неба, али истина је потпуно другачија, упозоравају стручњаци. Таквом чину обично претходи драма дубоко у детету коју, нажалост, ми одрасли – нисмо видели.


# школе родитељи
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима