Зашто се то догодило Марини?

Зашто се више ни на једној телевизији, ево већ осму годину, не приказује ауторски серијал разговора Марине Рајевић Савић с највиђенијим личностима српске културе? Због чега је са свих телевизија склоњена та оригинална и изузетно занимљива емисија под насловом „Док анђели спавају”, која је дизала гледаност и била понос Трећег канала, БК телевизије и ТВ Студија Б? 
 

Ако, рецимо, можемо да разумемо (не и да оправдамо, наравно) због чега сам ја скоро па трајно и скоро па потпуно склоњен са програма овдашњих „великих телевизија” – оних са „националном фреквенцијом” – зашто се то догодило Марини? 

За разлику од моје (ратничке и екстремно-неконформистичке) биографије, њена је управо савршена и без иједне „сенке”. 

Марина Рајевић Савић – Сирогојно (2010)

А уз то је реч и о емисијама у којима главну реч имају Маринини гости (чији је списак скоро па индекс најзначајниих Срба у последњим деценијама), а не она сама. И већина тих гостију су радо виђени гости и на другим телевизијама и у многим другим медијима. 

Једна од њених емисија је и онај чувени разговор са патријархом Павлом (који је, вероватно, и најзанимљивији наступ Његове Светости икада). 

Марина одлично говори француски и изванредно познаје француску, европску и руску културу, од малих ногу је била звезда на нашем радију и телевизији и позната је по изванредној и детаљној припреми сваке своје емисије, као да јој је најважнија на свету. Такође, она је и лична пријатељица многих важних личности наше медијске и јавне сцене, а ником није непријатељ. И супруга је, поврх свега, једног од највољенијих спортиста Србије свих времена.
 

Марина Рајевић Савић – Сирогојно (2010)

А опет, њене емисије нема. 

Забрањена је, све од 2006. године, када је (након десет година трајања серијала) решила да јој ја будем, по други пут, гост у „Анђелима”. Тадашња главна уредница ТВ Студија Б, Драгана Милићевић Милутиновић, рекла јој је да може да бира: или ће одустати од мене као госта или неће више моћи да ради своју емисију. Бар не док је она ту „главна”.

Марина није хтела да пристане на цензуру и – остала је, до дана данашњег, без своје ауторске емисије. 

И како је могуће да нашим медијским таласима „сурфују” толике неталентоване и приучене, крештаве и на укрштеним речима образоване водитељке (с пар ретких изузетака), а да за Марину Рајевић Савић ни данас ту нема места? 

И зашто би агресивна, стереотипна, политикантска и егоцентрична емисија бивше (неуспеле) глумице била мера за вредновање телевизијских разговора, а у односу на њу апсолутно супериорна Марина остаје да „чека Годоа”, који никако и никада да наиђе у ову тужну и расрбљену земљу?

Како то допушта наш заједнички пријатељ и важан фактор српске медијске сцене, а српски и духовно настројени владика Порфирије? Или владика Григорије, њен пријатељ и нескривени поштовалац Марининог супруга, а тако добро виђен у државном врху у време претходног председника? Или несрећни Тијанић (родом из Ђаковице, дакле Маринин земљак), који је глумио „поштовање” према Маринином раду и таленту, али јој није давао шансу, ниједном и никада? 

Да не спомињем читав низ других (ненамерних и намерних) саучесника у њеном трагичном и неправедном непостојању на јавној сцени Србије, и то управо од тренутка од када је тај остатак остатка некадашње Југославије добио своје садашње име, грб и химну. Али не и српску душу и облик. 

А све то на нашу штету и штету наше деце. Док се толико прича о недостаку „система вредности” у модерној Србији.

Забрана серијала „Док анђели спавају” најречитије сведочи о томе у каквој земљи и „култури” ми у ствари живимо.

ПОСТСКРИПТУМ

Туга је то, да се у Србији истискују и последњи родољубиви уметници, интелектуалци и јавне личности с медијске сцене – и то поред толико утицајних Срба који ово могу да спрече (а из неког разлога не чине то). Тако се све дословно распада, руши и топи. Главни реални разлози су инерција, недостатак воље (и иницијативе) и очекивање да ће неко други „решити ствар” или да ће се решити „сама од себе”. Има више тога инфантилног и начелно „незамерајућег”, него класичног страха (од чега?) или користољубља (не губе се тако лако позиције у свету високе политике)... 

Фотографија с Париског сајма књига (2011) са мном, Марином Рајевић Савић, Ан-Мари (најбољом Маринином пријатељицом из младости) и трагично настрадалим (у саобраћајној несрећи) Владимиром Димитријевићем, власником и покретачем једне од најзначајнијихиздавачких кућа у историји српске (и источноевропске) културе, „L’Age d’Homme” из Лозане.

Maрина Рајевић Савић

БИОГРАФИЈА

MaринаРајевићСавић рођена је 17. јуна 1960. у Пећи, на Косову и Метохији. По оцу Браниславу, потомак је старе, угледне метохијске породице Рајевић, а по мајци Оливери, рођеној Мићковић, води порекло из племена Кучи. Има брата Бојана. Основну школу похађала је у родној Пећи, Београду и Паризу. Завршила је Тринаесту београдску гимназију и Филолошки факултет у Београду, на катедри за француски језик и књижевност и италијански језик.

Као мала, желела је да постане балерина или лекар, али гостовање у емисији „Прекобројни час”, на радију Студио Б, када је имала петнаест година, одређује њен животни пут. Почиње да ради као новинар, водитељ ове емисије за средњошколце, а пар година касније постаје водитељ популарних емисија „Поп нон-стоп”, „Сто величанствених” и „Игла наша, плоча ваша”. За себе често каже да је „дете” Студија Б, да је у тој кући, уз песника Душана Радовића, директора Драгана Марковића, новинаре и уреднике, Александра Костића и Живадина Митровића, пекла занат и заволела новинарство.

Упоредо са радом на радију, са осамнаест година почиње телевизијску каријеру, када ју је запазио новинар Џевад Сабљаковић и позвао је да с њим води у то време веома гледану емисију „Викенд програм“. Сарађује и са Мићом Орловићем у програму за иностранство, затим са Светоликом Митићем, у документарном програму.

Са 22 године удаје се за фудбалера Душана Савића и с њим одлази у Шпанију, у Хихон, а затим у Француску. Живе у Лилу, а потом у Кану, на Азурној обали, где им се 1987. рађа први син Урош. Осам година бораве у иностранству, одакле прави кратке емисије и прилоге за документарни програм који уређује Светолик Митић Скале. Повремено пише за новине.

По повратку из Француске, 1990. у Београду рађа другог сина Вујадина и убрзо почиње са радом у Научном програму Телевизије Београд. Води емисије „Недељне научне новости“, „Научни интервју“  и „Научни форум“. Године 1992. прелази на Трећи канал, где осмишљава и почиње да уређује нови пројекат, серијал емисија „Док анђели спавају”. Године 1996. прелази на БК телевизију, са истом емисијом, и ту ради до 2001.

Емисија „Док анђели спавају” појављује се поново, овога пута на  Студију Б, у периоду од 2005. до 2006.

Марина живи у Београду.

Марина Рајевић Савић, Федор Емилијаненко (ММА борац), Душан Савић