Kolumna Miodraga Tasića: Vakcina po vakcinu, pobedićemo koronu!

Zatim, izgradnja saobraćajnica. Prvi put u istoriji Srbije. Dabome, i tu prednjačimo. Niko nema toliko koridora, auto-puteva, makadama, drumova... Sve do ostataka rimskih puteva, odnosno osmanlijskih ćuprija. I što je još čudnije, svaka novoizgrađena saobraćajnica ili most dobiju patinu turske, odnosno rimske ostavštine. Izgledaju skoro isto! Ali, ni srpsko nasleđe nije u drugom planu. Mnogi naši putevi liče na drumove koje je preorao Marko Kraljević!

Trenutno je borba protiv korone prioritet. I tu smo, naravno, pri vrhu, ako ne i najbolji na svetu. Sada, da li baš treći, četvrti, uskoro drugi po broju vakcinisanih, izlečenih od korone, po ulaganjima u zdravstvo, nije važno. Ko će to proveravati? Verujemo na reč! Svakako je situacija bolja nego ranije. Inače, ne bi naše vlasti ukinule obavezan negativan test na koronu za građane Albanije, Severne Makedonije, Bugarske i Crne Gore za ulazak u Srbiju. Dakle, stanovnici nama susednih i prilično prijateljskih država, članica slavnog malog Šengena, nesmetano mogu da uđu na našu teritoriju. Nije im potrebna potvrda da nisu zaraženi. Slutim da nisu, jer ozbiljna država poput Srbije ne bi dozvolila da neko zaražen donese virus srpskim građanima. Treba pozdraviti humani, filantropski gest naše demokratski izabrane vlasti na slobodnim parlamentarnim izborima!

Pogotovu je ova odluka za poštovanje kada znamo da naši građani, koji su se zatekli u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, prilikom ulaska u Srbiju moraju imati negativan test ili da budu u karantinu deset dana, ako se nisu testirali. Mogu i u Srbiji da urade testiranje, o svom trošku, i ako su negativni (poželjno je da svi oni budu negativni, i tako se izjednače s predstavnicima izabrane vlasti) mogu da se kreću širom Srbije. Maskirani, u rukavicama i na debeloj distanci od drugih! U potpunosti je došla do izražaja širokogrudost nosioca izvršne vlasti u miloj nam otadžbini. Lakše će ući turista iz Albanije ili Kosova (Metohije, takođe) od srpskog državljanina koji je zaradio neku crkavicu u kakvom nemačkom restoranu ili građevini, i koji žudi da tu crkavicu podeli s ukućanima što ga mesecima željno iščekuju! Da plate zaostale račune za struju, utrošenu vodu, da podmire veresiju u obližnjoj trgovini i vrate pozajmice. Ako išta preostane od gastarbajterske zarade treba kupiti udžbenik detetu za besplatno školovanje, to jest, lekove za bolesne roditelje što mu je prepisalo besplatno zdravstvo!

No, vratimo se vakcinama. Država Srbija je nabavila milione vakcina protiv korone. Ruskih, američkih, kineskih... Svako može da izabere koju vakcinu želi da primi. Po nekim stidljivim anketama uočeno je da bi 87% onih koji bi se vakcinisali, prihvatili bi rusku vakcinu. Međutim, ruskih vakcina je malo. Nedovoljno za sve zainteresovane. Pa, kada nema ruskog Sputnjika V, dobre su i ostale. Daj šta daš. Stručnjaci iz Kriznog štaba nas uveravaju da su sve vakcine dobre i da je svejedno koju ćete primiti. Dali su i lični primer. Prvi su se vakcinisali. Neki američkom, drugi kineskom, a poneko je primio i rusku vakcinu. Jedan se javno vakcinisao pred kamerama u desno rame. Nekoliko dana kasnije, opet na televiziji, pokazivao je levo rame! Nije imao neželjene efekte na levom ramenu od vakcine!

I po pitanju vakcina Srbija je iznova pokazala čovekoljublje. Predsednik Srbije je darivao osam hiljada vakcina severnoj Makedoniji. Istina, hteo je da ih pokloni, ali je premijer susedne države insistirao da ih plati. Izgleda da u Severnoj Makedoniji premijer ima veća ovlašćenja od njihovog predsednika. I ovaj humani premijer, isto legitimno i na slobodnim izborima izabran, takođe je čestit i ponosan čovek. Zahvalan je na pomoći, ali neće poklon. Ima čovek dostojanstvo!

Iskreno se nadam da će i građani Srbije pokazati dostojanstvo u mesecima pred nama. Naš predsednik je još jednom obećao pomoć stanovništvu i privredi. Svaki punoletni građanin dobiće 60 evra pomoći, a penzioneri sto deset! U dve rate po 30 evra! Nadam se da će ove pare biti potrošene u Srbiji. Na hranu, odeću, obuću, provod... Da budu potrošene kod nas. Takvom potrošnjom pospešuje se industrija, ugostiteljstvo, saobraćaj. Ne bi valjalo da taj novac bude utrošen u inostranstvu. Da pomažemo jače i moćnije od sebe. Mada, možda bi se moglo izbeći da baš svi dobiju pomenuti novac. Recimo oni što su nakupovali fabrike, hotele, poljoprivredna dobra i kombinate u ovo mutno vreme tranzicije i privatizacije. Ili poslanici u Skupštini Srbije. Nisu im loša primanja, a od nedavno su i uvećana. Kao i ministarske plate. Isto tako mogli bi uskratiti 60 evra državne pomoći članovima upravnog odbora Naftne industrije Srbije. Jedna članica tog odbora mesečno dobija 7.000 evra za svoj doprinos radu naftne industrije. Ne bi bila preterano uskraćena za tričavih 60 evra. Da se ja pitam ne bih dodelio tu pomoć ni članovima Srpske akademije nauka i umetnosti. Ni njihova mesečna primanja nisu skromna, a manje su poznati po svom naučnom i umetničkom doprinosu, koliko po izjavama najmudrijeg među njima. Onoga što bi se dostojanstveno povukao  s Kosova i Metohije. I koji tvrdi da Kosovo nije srpsko. Ni ostali akademici nisu nešto drugačijeg mišljenja. Ili mudro ćute? Svejedno, ako se akademicima ne može uskratiti velikodušna pomoć od 60 evra, mogao bi možda da se promeni naziv akademije. Eventualno Antisrpska akademija nauka i umetnosti!

Miodrag Tasić