Ova godina izgubljena za strana ulaganja

Plan od četiri milijarde dolara nemoguća misija

U Srbiju je za šest godina (od 2000. godine) ušlo oko devet milijardi dolara stranih investicija. U poređenju sa Japanom gde se, samo u prošloj godini slilo impresivnih sto milijardi dolara ili Francuskom koja je privukla čak 51 milijardu dolara stranih investicija, to je više nego skroman rezultat. Ali i u poređenju sa zemljama koje su prošle kroz period tranzicije, Srbija je u inferiornom položaju. Ilustracije radi, Poljska je za samo godinu dana privukla iznos investicija približan srpskom šestogodišnjem rezultatu - odnosno oko osam milijardi dolara. Slična je situacija kada se Srbija poredi sa Rumunijom, Bugarskom ili Litvanijom gde se slilo čak sedam milijardi dolara. Jedino je u odnosu na Hrvatsku koja je, uprkos manje depresivnoj poslovnoj klimi, prošle godine privukla 1,7 milijardi dolara. Ali, da prošle godine nije prodat Mobi 63 (za 1,5 milijardu dolara), slika Srbije bila bi još sumornija.

Stručnjaci upozoravaju da će zbog odugovlačenja u formiranju vlade, ova godina sa ekonomskog stanovišta biti izgubljena. Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije podseća da je Strategijom privrednog razvoja bilo predviđeno da strana ulaganja ove godine dostignu bar dve milijarde, a u povoljnijoj varijanti i četiri milijarde dolara. Ali, ako se ima u vidu da je u Srbiju u prva dva meseca ove godine ušlo oko 752 miliona evra stranih investicija, očigledno je da taj plan ni približno neće biti ispunjen, jer teško je nadoknaditi investicioni vakuum od gotovo četiri meseca. Podsećanja radi, strane investicije startovale su 2000. godine sa 50 miliona dolara. U narednoj godini su utrostručene i tada je ostvaren priliv od 165 miliona, da bi u 2002. godini dostigle iznos od 475 miliona dolara. Zahvaljujući velikim ulaganjima u duvansku industriju, 2003. godina završena je sa 1,3 milijarde dolara, dok su 2004, zbog izbora i najavljene revizije privatizacije, investitori bili nešto obazriviji pa je uloženo oko 966 miliona dolara. U 2005. godini u zemlju je ušlo 1,6 milijardi dolara, a prošle godine zabeležen je rekord od 5,4 milijarde dolara. Pri tom treba podsetiti da se prodajom preduzeća odnosno privatizacijom, kapital preliva "iz džepa u džep" dok na rast bruto društvenog proizvoda mnogo više utiču grinfild investicije. U Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom objašnjavaju za naš list da zvanična statistika o vrstama stranih ulaganja u Srbiji ne postoji, jer se pri registraciji stranih ulaganja ne navodi da li je priliv ostvaren po osnovu grinfild ulaganja, privatizacije, akvizicije, ili kupovinom akcija... Činjenica je, međutim, tvrde u tom ministarstvu, da se udeo grinfild ulaganja u ukupnom prilivu stranog kapitala, povećava. Ta vrsta ulaganja naročito je prisutna u manjim, radno-intenzivnim projektima, poput tekstilne industrije. Najveću grinfild investiciju u Srbiji ostvario je austrijski Telekom (320 miliona dolara). Sledi Merkator sa ulaganjem od 240 miliona dolara, pa Metro keš end keri i OMV sa investicijama od po 150 miliona dolara, Erport siti - 100 miliona...

- Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Jasna Matić ocenila je da je zbog odlaganja formiranja vlade za Srbiju "ova godina izgubljena za investicije" i da će se posledice videti tek krajem 2007. "Broj zainteresovanih investitora za ulaganje u Srbiju od početka godine do danas bio je sedam do osam puta manji nego u istom periodu 2006. godine. SIEPA je početkom prošle godine dnevno imala oko 20 kontakata sa zainteresovanima koji su se raspitivali za mogućnosti ulaganja u Srbiju, dok je u istom periodu ove godine dnevno dobijala tri do četiri poziva. Po pravilu, na realizaciji svake investicije radi se u proseku oko godinu dana, a u slučaju većih ulaganja taj proces traje i nekoliko godina", kaže Jasna Matić.
Malo svetla na ovu sumornu sliku baca istraživanje revizorske kompanije Prajsvoterhaus Kupers da je od 490 privatizacionih transakcija, gotovo polovina, ili 210, realizovano u Srbiji, što našu zemlju stavlja na prvo mesto u regionu centralne i istočne Evrope. Ta vest ohrabruje, ali i upozorava da Srbija propušta priliku da i dalje ohrabruje potencijalne investitore da uđu na naše tržište, s obzirom na to da šalje poruke koje govore o političkoj nestabilnosti.

Zrenjanin privukao najveću grinfild investiciju u 2007.
Zrenjanin - Lokalna samouprava u Zrenjaninu privukla je u prvoj polovini ove godine najvredniju stranu investiciju, o čemu svedoči i potvrda Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), saopštio je predsednik zrenjaninske opštine Goran Knežević. Reč je o "grinfild" investiciji vrednoj 50 miliona evra, koju je realizovalo preduzeće Future Biotec, a novac je uložen u izgradnju pogona za proizvodnju sintetičkog dizela. Zrenjanin je nedavno izabran i za učešće u razvojnom programu Svetske banke Doing Business in Serbia, što je još jedna potvrda napretka u uslovima za razvoj poslovanja u zrenjaninskoj opštini.

Iskrivljena investiciona slika
U prošloj godini u Srbiju je ušlo više od pet milijardi dolara stranih investicija, a izašlo je oko milijardu. I to je dobar rezultat. Objektivnu investicionu sliku ipak remeti podatak da u konačan obračun iznosa stranih investicija ulaze sredstva od prodaje nekretnina, akcija na berzi kao i ona ostvarena kroz privatizaciju. To nisu investicije već promena svojine. Neophodna nam je bolja investiciona klima, a trenutno se nalazimo u situaciji u kojoj ne funkcioniše Ustavni sud, parlament i nema vlade. Sva istraživanja pokazuju da zbog toga interes potencijlanih investitora da ulažu u Srbiju opada - kaže za Danas Milan R. Kovačević, stručnjak za strana ulaganja.