Sledeće godine manjak u budžetu

Novi model monetarne politike ciljana inflacija zahteva da to bude prioritet među ciljevima ekonomske politike. Međutim, u obrazloženju vlade o rebalansu budžeta kao primarni cilj navodi se visok privredni rast i zapošljavanje, a tek potom cenovna stabilnost - upozorio je Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, i postavio pitanja da li su fiskalna i monetarna politika u konfliktu i da li je u uslovima apresijacije dinara, koju kasnije može smeniti depresijacija, održiv rast izvoza.

- Ako fiskalna politika bude bila ekspanzivna, a rebalansom budžeta to je najavljeno, a monetarna politika nastavi da bude restriktivna, stabilnost cena će se moći ostvariti širenjem spoljnotrgovinskog deficita. U toku sledeće godine, na osnovu Nacionalnog investicionog plana, čak trećina ukupnih investicija biće državna, i to na teret privatnih investicija. Ako i NBS bude povećavala kamatne stope u borbi protiv inflacije, to će takođe smanjiti privatne investicije, što će dovesti do usporavanja privrednog rasta na srednji i dugi rok - objašnjava Stamenković.

Prema njegovim rečima, Nacionalni investicioni plan biće težak 1,675 milijardi evra, a ulaganja uglavnom sledeće godine.

- Od toga će 300 miliona evra biti iz kredita, a sve ostalo iz privatizacionih prihoda. Brine me što u strukturi NIP saobraćaj zauzima samo 26 odsto investicija, a posebno što, osim Ostružničkog mosta, uopšte nema ulaganja u železnicu, koja je katastrofalna. Od 124 miliona evra kredita za saobraćaj, čak 120 miliona otići će u Koridor 10. Ovi krediti nose dosta debelu kamatu i pitanje je koliko su isplativi - napominje Stamenković.

On je skrenuo pažnju na povećanje rashoda za plate rebalansom budžeta za 22 milijarde dinara, ali samo u poslednjem kvartalu godine, što znači povećanje plata 20 do 25 odsto. To je problem, prema njegovim rečima, zato što će te plate da se prenesu u budžet za sledeću godinu, a što uz manje poreske prihode, zbog smanjenja poreza na plate, od sledeće godine može dovesti do deficita, a ne suficita budžeta.

INFLACIJA SE SELI U 2007.

- Inflacija do kraja godine definitivno će biti jednocifrena jer će država ostaviti svoja poskupljenja za sledeću godinu. I ciljana bazna inflacija biće ostvarena jer se osnovna inflacija stabilizovala na 0,6 odsto mesečno. Međutim i tu je problem jer NBS kontroliše oko 55 odsto cena, a u ostale cene spadaju one pod državnom kontrolom, poljoprivredni proizvodi i nafta. Zato se sledeće godine očekuju značajni inflatorni pritisci - zaključuje Stamenković.