Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Родитељство у Данској, земљи најсрећнијих људи: оставите бебу голу на снегу

rss

13.03.2016. Јутарњи лист

“У првим јаслицама мог сина, који је једва имао две године, сматрали су да је у реду да излази без капе по снегу и киши те промрзне и покисне, јер следећи пут сигурно неће заборавити капу” прича Кристина Волспергер Даниловски (Kristina Wolsperger Danilovski).

Roditeljstvo u Danskoj, zemlji najsrećnijih ljudi: Ostavite bebu golu na snegu

Кад се Загрепчанка Кристина Волспергер Даниловски почетком 2009.године преселила са породицом у Копенхаген, била је свесна да одлази у прилично друкчију државу. Своје догодовштине у Копенхагену на забаван и лежеран начин редовно је у мејловима описивала својим пријатељицама у Хрватској. То дописивање, каже, била јој је духовна храна.

После три године, Кристина се са породицом вратила у Загреб, а на темељу писама из данске објавила је књигу “Данци и странци”, у којој се, будући да је у Копенхагену подизала своје двоје деце, доста дотиче данског односа према одгајању деце. Преносимо вам њене утиске:

Danci i stranciЈаслице? Па ово је шупа

Први сусрет с потпуно друкчијим концептом живота у Данској био јој је везан уз упис детета у јаслице.

Архитектура Копенхагена је прекрасна и очекивала је веселе, шарене, топле јаслице и заинтересоване, посвећене васпитачице. Међутим, дете је уписала у зградицу налик бараки, са сивим зидовима и подовима, без боја, играчака и цртежа, а чувале су га васпитачице које једва да су се бавиле дететом.

“Данци верују да децу од малих ногу треба одгајати да буду индивидуалци, да треба да се брину сама о себи и сама се забављају. Данске маме не трче за својом децом и не вичу “немој, немој, пази, пашћеш”. Оне верују да мора да падне и да ће тако научити. У првим јаслицама мог сина, који је једва имао две године, сматрали су да је у реду да излази без капе по снегу и киши те промрзне и покисне, јер следећи пут сигурно неће заборавити капу” прича   Кристина (Kristina Wolsperger Danilovski).

Нашем менталитету тешко да ово прихвати, али Кристина упозорава: Данци одрастају у срећне, здраве и одговорне људе. Једино је њихов приступ друкчији.

“Нема ту оцене шта је боље или лошије – просто је различито. Је ли боље стално скакати око деце као што ми чинимо? Је ли боље то што наши вртићи морају бити роза и плави и пуни цвећа? Да ли је то објективно боље? Да ли је бољи наш менталитет у којем се задњи динар даје за децу? Зар је боље да родитељи немају ништа, али да деца носе маркирану одјећу и славе скупе рођендане? Не знам! Тога, рецимо, у Данској нема. Одећа се купује само кад се мора, и то јефтина, играчке су ретке, као и слаткиши. Вероватно је најбољи пут негде у средини – каже Кристина Волспергер Даниловски.

bebe u danskoj spavaju napoljuТерапеутски учинак спавања на улици

У мрачно јутро, шибана хладним северцем и праћена првим капима кише, Кристина је пролазила покрај десетак колица паркираних у дворишту јаслица у којима ће поново оставити свог уплаканог 1,5-годишњег сина, кад је зачула стењање и тихи плач. Мислећи да умишља, нагла се над једна колица и тамо угледала умотану бебу како плаче. У девет од десет колица спавале су бебе, на нордијској хладноћи, без надзора! Кристина још није знала да Данци дубоко верују у терапеутски учинак спавања деце на отвореном, углавном без надзора. И уопште не разумеју зашто остатак света панично зове полицију и социјалну службу кад на улици наиђе на колица у којима плаче беба. У данским је јаслицама такво чување деце стандард: ако случајно немају двориште, морају имати осигурану терасу за дечју спаваоницу на отвореном!

sumski vrticiНајбоље је децу оставити у шуми

Данци изузетно држе до екологије и здравог живота. Данска деца ријетко добијају слаткише, а пази се да редовно једу сирову храну. Не купују им се играчке без краја и конца, морају да буду креативни и да се играју напољу, без мешања одраслих. Зато су веома популарни шумски вртићи – “установе” због каквих би у Хрватској сасвим сигурно дигли на ноге Омбудсмана за дечија права, Министарство просвете и Министарство социјалне политике и захтевали кривично гоњење власника. Ради се о вртићу који се, у грађевинском смислу, састоји од склепаног санитарног чвора на ливади уз шуму ван града. А вртићке собе, дворана за спорт и плес, ходник са ормарићима за ствари и остали уобичајени инвентар налази се – у шуми. Пеленаши, дакле двогодишњаци, иду у групу Храст, а предшколци у Смреку. Осам сати сваки дан та деца бораве – у шуми, без надстрешнице, без зграде, без играчака, без радијатора. И то у држави у којој јака зима траје од краја септембра до средине маја. Са собом носе ланч пакете, претежно сирове хране. Основно је правило да јасличари морају да се анимирају сами, без уплетања педагога. Након осмосатне смене, бусеви децу одводе натраг у град. Тешко је замислити загребачку маму како пристаје да јој нетом проходало дете осам сати дневно само тумара шумом на минус 10. Али исто тако нема загребачке маме – за разлику од копенхагенске – која не зна шта су вртићке болештине. У шумским вртићима нема ни вируса ни бактерија. Та су деца – здрава као дрен.

Беба има температуру? Па оставите је голу на снегу…

Данци не наседају преварама фармацеутских лобија и не троше лекове без везе јер – од већине се ствари не умире. То је мантра не само просечних Данаца већ и њихових лекара. Након пуно година отпора, прихватила ју је и васпитачица Анкица, избеглица из Босне, која већ 20 година ради као васпитачица у тамошњем вртићу. Анкица је дуго смиривала Кристину која је добила слом живаца кад је у вртићу својег детета видела бебу скинуту до пелена постављену крај отвореног прозора усред зиме. Била је тамо јер јој се тако природно спушта температура! Чепиће, сирупиће и облоге, прву помоћ сваке хрватске маме, данске маме најчешће презиру. Као што се генерално презиру беспотребни одласци лекару, због, рецимо, високе температуре или богиња. Будући да се код лекара не долази без интернетске или телефонске најаве, до њих је готово немогуће доћи с тако обичним симптомима. Кристина је на крају за свог болесног малишана звала загребачке лекаре, који би јој или помогли телефонски или би је подучили како да предимензионира симптоме да би у Копенхагену дошла до свог термина у ординацији.

Данци воле да имају децу

deca u danskojДанска је једна од ретких земаља у Европи која нема озбиљних проблема с наталитетом. Њихове жене просечно роде 1,8 деце током живота, а хрватске жене роде једва 1,4 детета. И то је видљиво већ на улици – деца су свугде, родитељи их увек воде са собом јер су дадиље најчешће неприхватљиве, а необично су честа двострука колица за близанце: Данска је при врху земаља по проценту жена које се подвргавају медицински потпомогнутој оплодњи. Без обзира на потпуну немогућност нашег разумевања њихових родитељских метода, чињеница је да је Данска држава која воли децу и која воли породицу – било какву: разводи су чести, али након развода родитељи се равноправно брину за децу. За нас необично велик број жена има децу с више мушкараца. Геј парови нормално одгајају децу, жене се и саме често подвргавају вештачкој оплодњи. Поштују различитост породичних структура и воле децу.

На крају, још да додамо: Данци су, према истраживању о срећи које су спровели стручњаци њујоршког Универзитета Колумбија по наруџбини УН-а, најсрећнији народ на свету, иако им зима траје дуже него остала три годишња доба заједно и мрак већим делом године пада већ у 16 сати.

Извор: Јутарњи лист

Коментара: 0


# деца Министарство просвете Данска васпитање
@



 

[ Додај коментар ]