Отели га као бебу и продали за 20.000 марака

Андерс Олсен који већ 42 године живи у Копехагену, рођен је 1972. у Сланкамену као Срђан Милинковић. Кад је био тромесечна беба, отет је од родитеља и то у режији државних служби и продат за 20.000 марака имућном брачном пару из Данске.

Када је прославио 18. рођендан, жена за коју је мислио да му је мајка открила му је шокантну истину – да је усвојен и да су му прави родитељи заправо Душан Милинковић (88) и Софија Бошњак (63) из Србије.

Додатни шок уследио је кад су му рекли да је његова сестра с којом је одрастао заправо девојчица рођена у Шапцу, која је купљена на исти начин као и он, те да му ипак није сестра.

Срђан који је сад коначно пронашао своје праве родитеље у исповести за Информер испричао је да је све почело тако што је 1972. у Градској болници на Звездари, где је рођен здрав, заведен у књигама као Срђан Милинковић.

Како његова мајка Софија није била ситуирана и није живела у заједници с дечаковим оцем Душаном, одлучила се обратити Центру за социјални рад за помоћ.

Одмах по порођају, беба јој је отета и продата странцима, а кад се покушала побунити, полиција јој је запретила да ће јој и прво дете, Александру Милинковић, на исти начин узети.

Тако се доказало после више деценија сумњи да су из државних болница отимана деца и за велики новац продавана странцима.

Држава је била отимач а државни службеници криминалци који су се на најсуровији начин богатили продајући српску децу.

Питање је да ли ће се овим случајем позабавити данашња власт и коначно похапсити криминалце из државних служби.

Међутим, 42 године касније истина је изашла на светлост дана.

„Читав живот сам знао да нешто није у реду, да ја не припадам њима. У мојој данској породици сви су плави, такве су им и очи и коса, а ја сам црномањаст. А онда ми је данска мајка пришла и признала оно што су од мене годинама крили. Купили су ме за 20.000 марака од Центра за социјални рад и моји родитељи су заправо Срби“, прича Срђан рођеној сестри Александри, коју је пре четири године први пут упознао.

Александра каже да је целог живота знала да има брата и да драма не би била успешно изведена да у њу нису били уплетени сам врх тадашњег МУП-а и људи из Центра за социјални рад, који су покупили новац од продаје више стотина беба.