Kolumna Miodraga Tasića: Sankcije, za i protiv!

Ovo je Lukašenkov odgovor na prethodne sankcije koje je Srbija uvela Belorusiji zbog „kršenja ljudskih prava“, to jest, zato što se Srbija solidarisala s Evropskom unijom koja malo-malo, uz gazdu SAD-e, uvodi sve nove i nove kaznene mere protiv ove nama prijateljske zemlje.

Mudra srpska politika, odnosno kreator(i) te politike, usaglasili su svoje stavove sa dušobrižnicima sa Zapada, koji, je l' te, ni o čemu drugom ne razmišljaju, do o ljudskim slobodama i pravima. A pošto je Srbija na putu za EU, koja nema alternativu, mi sa tog puta ne skrećemo. Isto kao ni Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora, takozvano Kosovo. Sve naš do našega!

Srbija je mnogo puta iskusila sankcije koje su nam uvodile prijateljske, evropske, ali i svetske sile. U novijoj istoriji poznat je takozvani Trgovinski rat, koji je nametnula Austrougarska početkom 20. veka. Trgovinskim ili Carinskim ratom Austrougarska je pokušala da slomi slabu srpsku privredu, zabranjujući uvoz stoke i hrane iz Srbije. To su inače bili glavni srpski izvozni proizvodi. Ondašnja srpska vlast je bila nešto zrelija od današnje, pa je pronašla nova tržišta i uspešno se odbranila od ekonomske prinude moćne carevine.

Krajem 20. veka izopšteni smo praktično od većine svetskih moćnika. Zabranili su nam uvoz i izvoz, energija nam nije bila dostupna, uskraćeni su čak i lekovi i sanitetski materijal. Deca su umirala zbog nedostatka osnovnih medicinskih preparata. Postali smo Parija u svetskim okvirima. Nedodirljivi! Potom su počeli i oružjem da nas satiru. Prvo Srbe u Krajini, potom u Bosni i Hercegovini, na kraju su napali i Srbiju. Tek reda radi i Crnu Goru, tada još u zajedničkoj državi sa Srbijom. I baš u vreme bombardovanja 1999. jedini predsednik neke države koji je posetio Beograd bio je Aleksandar Lukašenko. Predsednik Belorusije!

Samo taj Lukašenkov gest je dovoljan da Srbija nikada ne podigne glas protiv njega i Belorusije. Plus to što Belorusija čvrsto stoji uz nas kada je sudbina Kosova i Metohije u pitanju. Onda vojna saradnja sa Srbijom, pa čak i pokloni u avionima, po rečima samih srpskih zvaničnika, kojima nas je Belorusija darivala! I naša zahvalnost se ogleda u sankcijama protiv iste te Belorusije!

U poslednje vreme olako se odričemo prijatelja, a neprijateljima se klanjamo. Da bi ispunili nametnute uslove od strane EU, i da bi uskladili spoljnu politiku s evropskom, zbog nekih imaginarnih integracija i bržeg napredovanja ka članstvu u tu asocijaciju, spremni smo i na poniženja i uvrede. Koliko sutra Evropa će zahtevati od nas sankcije a možda i prekid odnosa s Rusijom, potom i s Kinom. Zato se odlazeća Angela Merkel dočekuje pompezno i idolopoklonički. Toliko je dobrog uradila za Srbiju i Srbe. Srpski gradovi su bili okićeni nemačkim zastavama. Lepo, do povraćanja!

Srbija bi mogla eventualno da uvede sankcije Albaniji. Albanija otvoreno radi na integraciji Kosova u albansku državu. Za početak. Posle bi mogli da povećaju apetite; Preševsku dolinu iz Srbije, Epir i Tesaliju iz Grčke, polovinu Severne Makedonije. Takve pretenzije mnogo i ne kriju. Cilj je stvaranje Velike Albanije, a mi stvaramo otvoreni Balkan s takvima!

Isto tako bi takozvana Srpska lista mogla da istupi iz koalicione kosovske vlade. Razloga je isuviše za takvu odluku, a poslednji bi mogao biti to što albanska većina nikako ne dozvoljava formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova. Mada su na tu zajednicu pristali i potpisali obavezu pre više godina. Nosilac Srpske liste je uostalom jesenas i zapretio da će istupiti iz vlasti ako se do nove godine zajednica ne formira. Zajednica nije formirana, već je februar, a Srbi su i dalje koalicioni partner Aljbinu Kurtiju. Neki su čak i ministri u toj nazovi vladi Kosova! Prekid Srba s KiM s takvom albanskom „elitom“ bio bi jedan oblik sankcija.

Beloruske sankcije neće mnogo nauditi srpskoj privredi. Izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda u Belorusiju je prilično simboličan. Međutim, dobro je da ova srpska vlast oseti da ne može nekažnjeno da vređa dokazane saveznike i prijatelje. Ako već želimo da se ugledamo na Zapad i da sledimo njihov put, onda bi tako trebalo i da se ponašamo. Amerika nikada neće učiniti neki korak protiv Izraela. Ljudska prava u Saudijskoj Arabiji, recimo, nisu predmet interesovanja Amerikanaca, Nemaca, Francuza... Progon političkih neistomišljenika na Kubi, u Venecueli, Rusiji, Kini, Iranu, brine mnogo zapadne filantrope, no, eventualna kršenja ljudskih prava i surovost režima u Kolumbiji, Paragvaju, Salvadoru..., ne nailazi na naročite kritike. Jedni aršini važe za saveznike i interesne sfere, drugi za protivnike i suparnike!

Oholost i bezobrazluk Zapada naročito se ispoljava prema Rusiji. Svaki zapadni činovničić preti Rusiji odmazdom, bolnim sankcijama, razaranjem ruske privrede. Nešto manje zveckaju oružjem. Ipak, ruski atomski arsenal dostiže svaku zemljinu tačku. Ali, Rusija raspolaže i drugim oružjem. Nafta i zemni gas, preko potrebni najpre Zapadnoj Evropi. Dovoljno je samo zavrnuti slavine. Rusima neće teško pasti koja godina ili decenija bez šampanjca, Balantajna ili Šanel parfema, ali će veći deo Evrope bez ruskog gasa pući kao balon. To bi mogao biti nauk i naprednoj srpskoj vlasti da nekim slučajem ne uvodi sankcije Rusiji. Pored gasa Srbija naftu dobija samo iz Rusije. Još je sveže sećanje na život pod sankcijama zapadnih prijatelja kada se benzin kupovao na ulici. U plastičnim bocama. Ako smo već zaboravili na rusku pomoć počev od Karađorđa, preko oslobodilačkih ratova 1876-78, žrtvovanje Carske Rusije za Srbiju u Velikom ratu, oslobođenja u Drugom svetskom ratu, do neprekidne i nepresušne podrške od dolaska Putina na čelo Rusije, onda bi makar ekonomski razlozi morali da presude da se ne igramo s najvećom zemljom na svetu. U protivnom umesto svetle budućnosti može nastupiti mrkli mrak. Sa strujom već kuburimo, a bez gasa i nafte ne bismo se mogli ni ogrejati!

Miodrag Tasić