Miodrag Tasić

Brže, jače, bolje, sve za svetlu budućnost. Mada već živimo u svetloj sadašnjosti! Mnogo se radi da bude bolje.

Sve teče, sve se menja, a ovde sve isto. Samo njega nema! Doduše, ako fali glavni igrač, centarfor, makar u našem slučaju rezerve nisu za potcenjivanje. Nadvisile su prvu zvezdu!

Da, nije greška. Počeli smo da dostižemo Švajcarsku. Doduše, za sada samo u jednoj stvari. Manje ličimo kao država lepo uređenoj alpskoj konfederaciji, već smo slični jednom čuvenom švajcarskom proizvodu. Švajcarskom siru i to prvenstveno slavnom Ementaleru. Ementaler je poznat u svetu kako po svojim rupicama i šupljinama, tako i po kvalitetu. Dakle, šuplji smo kao Ementaler!

Odgovor ćemo znati sutra, 15. jula tekuće, gospodnje 2018. godine! Neko bi rekao dve tisuće, i tako dalje. Elem, o čemu se radi? Ako sutra Hrvati pobede Francuze u finalu svetskog prvenstva u fudbalu, onda je po autoru ovog pisanija zbilja nastupilo poslednje fudbalsko vreme. Da li samo fudbalsko, pitanje je sad. Nisam baš neki veliki ljubitelj niti Francuske niti francuskog fudbala, tek ako igraju protiv Hrvata, moram da navijam za Francuze. Šta li bi bilo kada bi u finalu zaigrali Hrvatska i…

Svetsko prvenstvo u fudbalu bliži se kraju. Počinje rasplet. Čitaj, četvrtfinalne borbe. Više nema popravnog. Ko izgubi, ispada. Dalje idu samo pobednici. Od osam ostaće četiri. Potom te četiri ekipe u borbi za dve najbolje, i onda veliko finale. Dve najkvalitetnije reprezentacije odmeriće snage i jedna će pobediti. Biće prvaci sveta. Oni se pamte. Drugog, trećeg, i tako dalje, već sutra niko spominjati neće. Tako je to u životu, mislim fudbalu.

Izdavačka kuća "Sven" iz Niša objavila je knjigu Uz vetar II Miodraga Tasića, inače stalnog saradnika Aleksinac Net-a.

Jesu Latini stare varalice, ali mudrost im ne možemo sporiti. Kad nešto kažu, znaju šta su rekli. Stoji njihova reč. Nije kao neki što mnogo lupetaju, a ništa ne kažu. Ili obećavaju na prazno; te biće bolje, nastupiće svetla budućnost, i ovo sada je mnogo dobro! Kao, nikada bolje nije ni bilo. Kako da ne! Da citiramo Piroćance: pre je bilo dobro. Nešto ranije podobro. Još ranije najdobro. A sada je dobro u p.m.! Nećemo dalje!

Nekada smo odrastali uz strip junake poput Zagora, Teksa Vilera, Komandanta Marka... Priče sa Divljeg Zapada, premda crtane i pisane u Italiji, bile su široko prihvaćene na prostoru bivše Jugoslavije. Generacijama mladih Jugoslovena, pa i onima nešto starijima, pomenuti strip junaci predstavljali su putokaz u životu.

Izgleda da je srpsko društvo neizlečivo opterećeno prošlošću. Još uvek dobar deo ovdašnjeg stanovništva tuguje za nekim prošlim vremenima. Te, živelo se bolje, bili smo cenjeni, niko nam ništa nije mogao. Jeste da je vladala diktatura, ali sve ostalo je bilo dobro!

Ponekad je teško shvatiti šta je pisac hteo da kaže. Mislimo na književno stvaralaštvo. Nije lako razumeti duboke misli iskazane u književnim delima. Često ni sam autor nije načisto šta je poenta napisanog!