Miodrag Tasić

„Srbija je oštro podeljeno društvo; na jednoj strani su lopovi, na drugoj oni koje još nisu pohvatali.“ Moguće da je ovo pomalo preterana tvrdnja, čak i prilično neozbiljna, ali suština je u tome da je srpsko društvo i sam narod sklon podelama, deobama, svađama. Tako je odvajkada.

Desilo se čudo. Srbija se plasirala na svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine u Kataru. Pobedom u poslednjem kolu protiv favorizovane Portugalije, evropskog šampiona u fudbalu i jedne od najjačih nogometnih velesila, i to još na gostujućem terenu, u Portugaliji.

Oprečna su mišljenja o tome kako i koliko Vlada Srbije obavlja svoj posao. Ide se iz krajnosti u krajnost. Po jednima, Vlada postoji samo na papiru. Predsednica Vlade, kao i ministri, ni o čemu ne odlučuju samostalno. Oni samo sprovode tuđe naloge. U ovom slučaju, Predsednika Srbije!

Kako vreme leti! Nije prošlo ni mesec dana od nastanka članka s istim naslovom, samo prvi deo, u kome autor teksta, moja malenkost, tvrdi da u zemlji Srbiji ima dva osnovna razloga za zadovoljstvo i sreću naroda; hleba i igara. Kao hleb je jeftin i većini Srba dostupan, a igre, ovakve ili onakve, sveprisutne i dovoljne da uvesele puk. Međutim?

Gornji Adrovac je samo jedno selo u nestajanju u Srbiji. Možda pedesetak, mahom starijih žitelja, još uvek živi u ovom malenom aleksinačkom selu. Godinama unazad zatvorena je seoska škola. Nijedno dete nije rođeno u Adrovcu!

Nije da Srbija gori od suše i previsoke temperature. Bar trenutno ne. Tropsku vrelinu najzad zamenile kiše. Ali, kakve kiše? Olujne, monsunske, reklo bi se. Obilne padavine izazvale poplave, odrone, klizišta. Grad veličine kokošjeg jajeta obrao voće i povrće, žitarice u brojnim naseljima, polomio prozore i crepove, polupao automobile. Nije kao u Nemačkoj na sreću, no ni ovo nije malo za Srbiju među šljivama.

Udruženje stvaralaca u kulturi „Zavičaj“ iz Žitkovca i porodica pokojnog žitkovačkog satiričara Pavla Tončića organizovala je početkom 2021. godine drugi konkurs za najbolji aforizam. Završna manifestacija je održana u subotu 3. jula na letnjoj pozornici iza ambulante.

Često čujemo od srpskih zvaničnika kako je nešto prvi put u istoriji Srbije, da nikada bolje nije bilo, da se danas najviše gradi, stvara, privređuje. Na takve tvrdnje predstavnika sadašnje vlasti mnogi ironično odmahuju rukom ili negiraju u potpunosti njihove izjave. Štaviše, neretko se sprdaju s takvim navodima. Međutim, svako iole pošten i nepristrasan mora priznati da je zbilja mnogo toga danas prvi put u istoriji Srbije. Čak jedinstven primer!

Drugi konkurs za najbolji aforizam, koji je raspisalo Udruženje stvaralaca u kulturi „Zavičaj“ iz Žitkovca i porodica prerano preminulog žitkovačkog satiričara Pavla Tončića, privukao je odziv šezdeset autora iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, a jedan aforističar je poslao radove iz daleke Kanade.

Malo smo parafrazirali poznatu poslovicu „zrno po zrno-pogača, kamen po kamen-palača!“ Jezički ispravnije bilo bi palata, ali palača se rimuje s pogačom. Ovde je reč o trideset evra koje država Srbija velikodušno poklanja svojim građanima.