Miodrag Tasić

Da ne bude zabune, ne mislimo na kriminal. Sačuvaj Bože! Mada, mnogi su se od kriminala ovajdili. Bili su niko i ništa, pa onda raznim mutnim poslovima se obogatili. Progledali pojedinci, potom i njihove porodice, šira familija, braća, pobratimi, kumovi, ljubavnice… I tako dalje, i tako šire!

Oprečna su mišljenja o kvalitetu života u „mladim balkanskim demokratijama“. Najpre su podeljene tvrdnje koliko uopšte ima demokratije u novonastalim državama. Pa onda standard građana, ekonomske (ne)prilike, ugled države, slobode, poštovanje osnovnih građanskih vrednosti, korupcija, kriminal, nesigurnost, nefunkcionisanje državnih institucija, sve do toga da li neko više želi da živi u ovim bastionima demokratije i ljudskih prava!

Nismo narod koji pamti. Brzo zaboravljamo dobro što nam je neko učinio. Prijatelje, saveznike, dobronamerne..., očas smo potisnuli iz sećanja. Ista stvar je i sa onima što su nam naneli zlo. Čak i najgora zverstva poput istrebljenja naših sunarodnika, pokrštavanja, proterivanja s rodnog tla, pljačkanja imovine i zatiranja svega srpskog. I takvima smo znali da oprostimo, ali i da zaboravimo sva nepočinstva.

Nas nijedna nevolja ne može da zaobiđe. Pa čak i one najteže. Ratovi, sankcije, neprijateljska propaganda. Naravno, lažna i zlonamerna. Da bar hoće priroda da nas poštedi. Kad ono, neće. Naprotiv. Zimi pada sneg. Kad mu vreme nije. Valjda! Napada tako do kolena. Negde do pojasa. Čak i više. Onda prestane saobraćaj na putevima. A ljudi zaglavljeni u snegu. Nije lako. Treba to spasiti. Izvući iz smetova. Televizijske kamere da snime. Ponavljam, muka je to.

Izgleda da smo definitivno usporili na putu ka Evropskoj uniji. Dakle, Evropa koja nema alternativu još će pričekati da joj se Srbija baci u zagrljaj. Doduše, nismo samo mi u fazi nestrpljivog iščekivanja. Ništa nisu u boljoj situaciji ni Albanci iz Albanije. Kao ni oni s Kosova, a rekao bih ni njihovi sunarodnici iz Metohije. Mada naziv Metohija nešto nije omiljen kod „Kosovara“, kako ih od milošte nazivaju Evropljani i ostatak „slobodnog sveta.“

Mirno srpsko more, figurativno rečeno, ustalasao je izvesni pekar iz Borče. Čovek je brat vlasnika pekare, obojica Albanci, što je ovde izuzetno važno, i baš taj nestašni brat slikao se za društvene mreže sa simbolom dvoglavog orla. To je simbol velike Albanije. Mnogi Srbi su taj gest shvatili kao provokaciju.

Srbija je zemlja čuda. Više puta ponovljeno. Sada i dokazano. Pre neki dan saznasmo da Vojska Srbije neće dozvoliti državni udar u Srbiji. A danas, ministar vojni, drugi čovek Beograda (da li drugi?) i jedan od omiljenijih poslanika najavljuju štrajk glađu.

Nekim čudnim slučajem na jednoj ovdašnjoj televiziji s nacionalnom frekvencijom upravo se reprizira čuvena engleska serija „Mućke“.

Andrić nije baš mislio na OVO! A da će proći, to jest, nestati, biće svakako, samo ne znamo kad.

U poslednje vreme, (da ne bude zabune, nije još nastupilo ono poslednje), čuje se tvrdnja najviših predstavnika naše mile Otadžbine kako je ustala pristojna Srbija da sačuva državu Srbiju. Od onih spolja, isto tako i od ovih iznutra! Čini se olako izgovorene reči. Kao i mnogo puta do sada.