Kolumna Miodraga Tasića: Izbori naši nasušni

Pre svega, izbori u Srbiji donose određene koristi brojnoj populaciji. Ili benefite, kako je to sada moderno govoriti. Neki od takmičara izborne trke dospeće do zvanja republičkog poslanika. Onda je takvome zagarantovana debela plata za srpske prilike. Ali, da je samo plata! Tu je skoro besplatan ručak u skupštinskom restoranu, dnevnice, troškovi putovanja do Beograda, pa makar i živeo u Beogradu! Dovoljno je da se isti (ista) prijavi da živi u Peći (Metohija za neupućene), troškovi prevoza se isplaćuju a mesto boravka poslanice se ne proverava. Čak ni danas kada u toj istoj metohijskoj Peći ne živi više niti jedan Srbin!

Ima još brojnih privilegija za poslanike. Besplatna putovanja u inostranstvo. S plaćenim dnevnicama i hotelskim smeštajem u probranim hotelskim zdanjima. Potom članstvo u raznoraznim upravnim odborima, mogućnost udomljavanja rođaka, prijatelja, ljubavnica na državne jasle, i još sijaset znanih i neznanih mogućnosti.

Manje ambiciozni će se zadovoljiti i odborničkim mandatom u nekoj od lokalnih skupština. Pojedini će za siguran glas preći s rada na određeno vreme na trajno zaposlenje. Mnogima će zadovoljenje biti dnevnica za kontrolu izbora. Kontrolora bar ima na pretek. Na pojedinim biračkim mestima bude više kontrolora i posmatrača izbora od samih glasača! U Srbiji je tako nešto moguće!

Nisu za potcenjivanje ni hemijske olovke, upaljači, sveske i sličan propagandni materijal budućih usrećitelja Srbije. Svega tu ima, samo obraza nema!

Da nije sve u parama, već ponešto u evrima i dolarima, ali nekada mnogo znači i sama medijska popularnost narodnih predstavnika. Naime, pojedini narodni poslanici postaju medijske zvezde zahvaljujući televizijskim prenosima skupštinskih zasedanja. Malo li je? Tako da zahvaljujući televiziji, britkom jeziku i idolopoklonstvu velikom vođi razni anonimusi i društveni autsajderi bivaju veličine kod publike sličnih moralnih karakteristika. Po onoj latinskoj similis simili gaudet, - sličan se sličnom raduje. Ne treba brinuti za buduće skupštinske vedete. Ponovo ćemo gledati nekakve langure, kebare, rističeviće, orliće... Ma kako se inače zvali!

Inače, i za ove izbore će se već 4. aprila tvrditi da su nedemokratski. Nisu svi akteri izborne trke bili ravnopravni. Nekome je davano više prostora u medijima. Na televiziji, kao najvažnijem mediju, pogotovu. Zatim, neki su imali neuporedivo više novca od svojih suparnika. A taj višak novca im je omogućio reklamiranje na televiziji, u elektronskim medijima, štampi, radiju, postavljanje impozantnih bilborda, plakata, ubacivanje letaka u poštanske sandučiće... Naravno da će onaj više prisutan u javnosti imati bolji rezultat od svog nesolventnog konkurenta. Ipak, rezultati aktuelne vlasti najveća su prednost u izbornoj kampanji.

Elem, sadašnja vlast ostvarila je neviđene rezultate u proteklom periodu. To neviđeno ne znači da se rezultati ne vide, već da su veličanstveni. Izgrađene su pruge, putevi, mostovi, fabrike. Tako da imamo upravo ovo što imamo. Za sada brzu prugu u dužini od 60 km. U narednom četvorogodišnjem mandatu, ako ga bude, srediće se i ostale srpske pruge. Pa će deonica železničke pruge od Beograda do Niša biti valjda ista kao kad je izgrađena krajem 19. veka. Nadajmo se da će se železničke stanice očistiti od smeća, da će se zgrade makar okrečiti i da u njima bude bar jedan sanitarni čvor s tekućom vodom. Ipak smo duboko zagazili u 21. vek!

Verovatno prethodna vlast snosi krivicu za užasno stanje na železnici, za urušen elektroenergetski sistem, za loš položaj seljaka i odumiranje sela, za rasprodaju državnih resursa; aerodroma, plodne zemlje, banaka, izvora pitke vode. Mada nije najjasnije ko su ti iz prošle vlasti, a ko čini sadašnju vlast. Trenutni vlastodršci su bili na vlasti i pre pet godina, i pre deset, a pojedini čak i pre dvadeset i pet godina. I pod Miloševićem, i nakon promena 2000. godine, i nakon 2012. Ima političara u Srbiji koje gledamo i slušamo celih trideset dve godine. Od ponovnog uspostavljanja parlamentarizma u Srbiji. Mislim na one koji još uvek mogu i da ih slušaju i gledaju!

Pored sveopšte gradnje i novih privrednih objekata, bilo je i drugih pomaka u državi. Raste standard stanovništva, poraslo je zagađenje srpskih gradova, raste odliv stanovništva, uvećava se broj privatnih univerziteta. Srazmerno s tim enormno je uvećan procenat fakultetski obrazovanih građana. A tek doktora nauka!

Bilo je i ponekog promašaja u proteklom periodu. Smanjuje se broj stanovnika u zemlji, a povećava pod zemljom. Rastu plate i penzije, ali nešto brže cene proizvoda u radnjama i na pijaci. Bezbednost građana je na zavidnom nivou, o čemu svedoče crne hronike u novinama. Korupcija još nije iskorenjena, ali za to treba kriviti viševekovni uticaj Osmanskog carstva. Ono što se vekovima razvijalo i negovalo zahtevaće isto toliko vremena da se promeni i nestane!

Srbi teško menjaju postojeću vlast. Smatraju da je vođa, ma ko to bio u određenom trenutku, jedan i jedini. Nezamenljiv. Posle njega potop. Tako je bilo s Brozom, tako s Miloševićem, a ni sada ništa drugačije nije. Moguće da je kraljevina opstala, da bi srećnije prošli nego s Titom? Da je Milošević izgubio izbore od Milana Panića, može biti da se ne bi desila Srebrenica, pad Srpske Krajine, gubitak Kosova? Isto tako, možda bi silaskom Vučića s političke scene Srbija bila i bolja i uređenija nego što je danas? Ko će znati? Mišljenja su podeljena. Nekima je sadašnja Srbija napredna, prosperitetna, država s vizijom i svetlom budućnošću. Oni drugi, što bi promenili vladajuću garnituru, pak smatraju da bi trebalo probati nešto drugo. Svaka promena, po njima, znači i nov polet, energiju, promenu ustaljene prakse. Tvrde da promene uglavnom donose boljitak. Kao najveći argument za promene ističu da od ovog gore ne može biti!

Miodrag Tasić