Kolumna Miodraga Tasića: I bi referendum!

Zvanično, predsednik države objavio, pre nego što je Republička izborna komisija išta saopštila, a njoj je dužnost, pobedu opcije ZA promenu Ustava Srbije. Nešto oko 60 procenata izašlih glasalo ZA, 40 posto za NE, a nešto više od jednog postotka bili su nevažeći listići! Tako se došlo do brojke od 101%!

Može i to!

U svakom slučaju listići se još broje. Kao da smo Kina ili Indija. Ne mogu da ih izbroje. Važno da je narod slobodno, demokratski izjavio volju da hoće promenu Ustava. Nije bitno uopšte koliko je izašlih na glasanje. Jer Narodna skupština je dvotrećinskom većinom donela akt kojim se upravo poništava ranija nedemokratska i anticivilizacijska obaveza da promenu Ustava može doneti samo ako je izglasa polovina upisanih birača, plus jedan. Zamislite tu zaostalu i primitivnu praksu da od današnjih šest i po miliona glasača u Srbiji tri miliona i dvesta pedeset hiljada ljudi, plus jedan, moraju da budu ZA da bi došlo do promene Ustava! Pa kod nas polovina od te cifre i ne dođe do birališta. A i ovi što su nekako i rešili da glasaju, vidimo nisu svi za tu naprednu opciju. Ima mnogo kočničara sistema. Onih što podmeću klipove u točkove razvoja.

Takođe nije za potcenjivanje ni činjenica da je referendumu prethodila široka rasprava stručne javnosti, medija, sučeljavanje mišljenja. Tako da je narod bio u potpunosti obavešten šta se glasa, šta znače eventualne promene Ustava, koliko će ova nacija biti usrećena tim promenama. Pogotovu što su promene inicirane iz Evropske unije, naših starih i proverenih prijatelja. Koji su zdušno i pozdravili te izglasane promene!

Ono što nije dobro je podatak da je osim male izlaznosti i glasačko telo u većim srpskim gradovima zaokružilo NE na nedeljnom glasanju. Beograd, Novi Sad, Niš, Zemun, Užice, Čačak, Pančevo... Dakle, ako je pobedilo ZA promene, to je zahvaljujući glasačima manjih gradova i sela. Ima tu još ponekog faktora, ali o tome drugi put.

Pitanje je da li je trebalo organizovati referendum? Narod je najpre nezainteresovan. Potom, veliki su troškovi održavanja referenduma. Nije ni za potcenjivanje ni to što je referendum doveo do daljih podela u društvu. Malo smo suprotstavljeni po svemu i svačemu, pa sad još i ovo. Mogao nam je poslužiti primer Makedonije. Tamo je organizovan referendum s pitanjem da li je narod za članstvo u EU i NATO pakt, kao i da li želi da prihvati sporazum Makedonije s Grčkom. A po tom sporazumu morali bi da promene ime države. Da postanu Severna Makedonija. I po makedonskom ustavu trebalo je da izađu 50%građana plus jedan, a da jedan više od polovine izašlih glasa za članstvo i promenu imena. Izašlo je 37% građana i referendum nije uspeo, ali to ništa nije smetalo da Makedonija postane Severna Makedonija i da država  pristupi NATO paktu. Demokratska Evropa i uopšte demokratski ZAPAD pozdravili su volju naroda!

Šta bi falilo da je demokratska Narodna skupština izglasala promenu Ustava? Manji troškovi, ne troši se energija uzalud, nema omraze među suprotstavljenim mišljenjima. Po onim većim gradovima, što su mahom bili protiv promene Ustava, i nekako. Tamo se ljudi uglavnom ne poznaju. Ne druže se. Nebitni su jedni drugima. Dođeš na biralište, glasaš po sopstvenoj volji i savesti, i odlaziš. Niko ne zna šta si zaokružio. Nikome to nije ni važno. Ali, u malim sredinama je drugačije. Tu se otprilike zna ko je za koju stranku, kog političkog lidera preferira, ko je ZA a ko za NE. Tako se već narušena prijateljstva kidaju. Stvara se neraspoloženje u narodu. Pa, ako je neka varošica ili selo listom glasalo za vladajuću stranku, ili kao u nedelju ZA promenu Ustava, onda i nije strašno. Međutim, ima primera, doduše retkih, da se i u manjim selima ljudi većinski opredele protiv promene Ustava. Jedan takav primer zabeležen je u aleksinačkom selu Donjem Suhotnu. Upisan 221 birač, izašlih na glasanje 70. Nedopustivo malo. Mnogi se samo i vode na spisku, a žive negde u Evropi. Otišli da izgrađuju druge, a napustili rodnu zemlju. Baš sada kada smo u ekspanziji, kada smo postali ekonomski tigar. Nije još da sve ide kao po loju, no ni to nije daleko. Elem, od 70 glasača, nevažećih listića je bilo 2, ZA je glasalo 29 a za NE čak 39 građana naselja Donjeg Suhotna! Ovi što su ostali u selu neće u Evropu, pa to ti je!

Slični primeri mogu samo da uspore privredni rast, BDP, tranziciju, privatizaciju, strane investicije, evroatlantske integracije. U aprilu su izbori u Srbiji na svim nivoima. Ako se srpska opozicija jednom najzad ujedini, i ako motiviše nezainteresovane, mahom mlađe građane, da izađu na birališta, a oni su u većini protiv dugovečne, višedecenijske vlasti u Srbiji, onda može doći i do promena na političkoj mapi Srbije. I onda bi stalo sve napred navedeno. I ne bismo imali upravo ovo što imamo danas. A moguće da baš to treba promeniti?

Miodrag Tasić