Šta je istina o prihvatnom centru za izbeglice?

Naime, naša redakcija nije iznosila neistine, a uglavnim smo prenosili tuđe izjave, mišljenja i objave.

Vest koja je inicirala kompletan ovaj događaj, 28.2. jeste članak UNHCR potvrdio - Prihvatni centar u Aleksincu, kada smo preneli članaka sa portala novosti.rs. Izjavu je dao Hans Šoder, šef UNHCR u Srbiji.

U okviru istraživanja kontaktirali smo Mirjanu Milenkovski iz UNHCR, koja nam je pojasnila ovu najavu:

"Kapacitet prihvatnog centra će biti 450 migranata. Otvaranje centra se očekuje 15. aprila."

U to vreme javljaju se građanske inicijative, a Opštinski odbor Srpske radikalne stranke organizuje akciju potpisivanja peticije, sa željom da se raspiše Referendum na temu azila u Aleksincu.

Naša redakcija nije bilo inicijator ni jednog ovog događaja, ali smo uredno preneli njihove najave i ispratili ove događaje. Preneli smo i saopštenja Dveri i Jedinstvene Srbije.

Kako smo više puta ranije bezuspešno pokušavali da dobijemo izjavu od predsednika opštine, to ovog puta nismo ni pokušali. Ove izjave su bile rezervisane za prorežimske medije (koji dobijaju milionske iznose iz budžeta, a nas nazivaju blogerima).

Predsednik Stanković je sve ovo demantovao, bez nekog objašnjenja, ali je ocenio da je cela tema politizovana.

Nakon toga slede izjave ministra Aleksandra Vulina, kao i Ivana Gerginova, pomoćnika komesara za izbeglice. I ove izjave smo uredno preneli.

Smatramo da smo na taj način uredno informisali građane o dešavanjima na ovu temu.

Da li će biti azila u aleksinačkoj kasarni ili ne?

Mislimo da je ovo pitanje još uvek otvoreno.

Mogućnost da se kasarna iskoristi za prijem azilanata potiče još od 2011. godine. I tada su Aleksinčani protestvovali protiv ovakve mogućnosti, imajući u vidi tadašnje probleme sa azilantima u Banji Koviljači.

Kasnije se više nije govorilo o toj temi, a kasarna je uzimana u obzir kao industrijska zona, u nekim momentima je pominjan i parking,  kao i osnivanje slobodne zone. Prošle godine bilo je govora da to postane baza Niškog odreda Žandarmerije.

Međutim, tema azila je ponovo počela da aktualizuje 2015. godine, kada je takođe demantovano, ovog puta od strane ministarstva odbrane.

Ali, par meseci kasnije iz ovog ministarstva je pomenuta mogućnost korišćenja kasarne kao azila, posebno nakon ponude Saveta Evrope vredne više od 2 miliona evra. Ministarstvo odbrane izdvojilo je 15 objekata od kojih bi neki mogli da se pretvore u privremene prihvatne centre:

"Govorimo o Knjaževcu, Nišu, Užicu, Somboru, Rumi, Vršcu, Beloj Crkvi, Aleksincu. Konačnu odluku koji će objekat biti upotrebljen za smeštaj migranata, kao i da li će biti više objekata, doneće nadležne službe", rekao je tada portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.

Zvanično, u dokumentima Vlade republike Srbije, kao i u dostupnim dokumentima ministarstava, nema pominjanja prihvatnog centra u Aleksincu. Međutim, Vlada je naložila svojim službama da sačine plan za prihvat 6600 izbeglica. Da postoje planovi za ovaj prihvatni centar, vidimo iz gore citirane izjave, ali i iz izjava predstavnika drugih organa.

Citiraćemo poslednju izjavu Ivana Gerginova:

"Postojala je priča na tu temu. Aleksinac je bio predmet te priče zbog kasarne koja je prilično velika i zbog blizine autoputa. Od te ideje se zvanično odustalo i centra za migrante u Aleksincu neće biti."

Dakle, zvanično se odustalo, ali takav dokument ne postoji, kao ni inicijalni dokument predloga(!?).

Ovakva mogućnost je iz Komesarijata najavljivana i ranije:

"Srbija ima kapacitete da privremeno zbrine dvodnevni ili trodnevni priliv migranata, ako dođe do zatvaranja granica, navode iz Komesarijata za izbeglice. U Srbiji će postojati 17 tranzitnih centara za migrante, a centri koji već sada mogu da prihvate migrante su u Aleksincu..." saopštili su tada agenciji Beta, a o tome je pisao i list Danas.

Ivan Mišković, portparol Komesarijata je pre par dana otvoreno pričao o problemima dolaska izbeglica u Aleksinac:

- Kada upoznaju izbeglice, ksenofobija nestaje. Želimo da verujemo da će se i Aleksinac tako pokazati, kao tolerantna sredina koja ume da pomogne ljudima u nevolji. Postoji plan za Aleksinac, ali u ovom trenutku ne mogu da kažem da li će, kada i koliko izbeglica tako i biti smešteno. To se još ne zna, zaključuje Mišković.

Stoga, svima onima koji su nas prozivali da pišemo neistine, poručujemo da pročitaju ovaj članak i otvore linkove koje smo stavili koji upućuju i na druge izvore ovih informacija, a među njima su i mediji sa republičkim frekvencijama.

Naša redakcija će i dalje pratiti ovu temu, kao što smo uvek i činili, vez mešanja u sam predmet. Nijednim se nismo izjasnili ni za ni protiv. Ali način realizacije ove ideje će svakako biti predmet raznih inicijativa. Kao i mnogi drugi, smatramo da Aleksinac, osim puta i prostora, nema kapacitete da zbrine toliki broj izbeglica. I sami znamo da nema dovoljno policijskih patrola, da nema dovoljno medicinskih ekipa, posebno hitne pomoći. Tako nešto, sigurno ne može biti predmet politizovanja ove teme.