Aleksinčani

Dr Predrag Kon ima aleksinačke korene po majci Danici iz trgovačke porodice Živković.

Dr Goran Stevanović direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu na prvoj je liniji odbrane od koronavirusa u Srbiji.

U Aleksincu je januara 1866. godine rođen Stevan Dimitrijević, čovek koji je obeležio razvoj i opstanak srpske crkve, ali nažalost i čovek o kome šira javnost i danas malo zna. Tek od pre petnaestak godina u Aleksincu postoje ulica i škola sa njegovim imenom.

Učenica Aleksinačke gimnazije, Anastasija Brančić, učestvovala je na 17. konferenciji "Korak u nauku" u IS Petnica

Naš Aleksinčanin, dr nauka veterine Predrag Novaković je za nepunu deceniju po odlasku iz zemlje, jer ovde nije mogao da dobije posao, iako je tada već magistrirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, nije se zaustavio na zvanju doktora veterinarskih studija.

Srpska naučna elita od pre 5 dana broji 1000 mladih doktoranata. Među njima i naša Aleksinčanka, Irena Raca, koja je student doktorskih studija na PMF-u u Nišu na smeru biologija sa ekologijom. Irena je zahvaljujući tome što je student koji je osnovne studije završila sa prosekom 10, uz to redovan student doktorskih studija, i sve to sa manje od 30 godina izabrana u red mladih srpskih naučnika koji će voditi istraživačke projekte na domaćim fakultetima i institutima.

Pavle Radivojević ponos našeg grada. Bio je sam a njih 1200. Borba ljuta do poslednjeg zadatka. On je prvi na listi, pobednik prijemnog ispita na fakultetu za softverski inžinjering u Beogradu. Pavle Radivojević je Aleksinčanin pa smo i mi ponosni na njega.

Departman za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu raspisao je konkurs za najbolji esej iz Istorije za učenike srednjih škola i gimnazija, na temu Proboj Solunskog fronta i oslobađanje Kraljevine Srbije 1918. godine, a radovi sledećih učenika označeni su kao najbolji.

Jelena Dimitrijević (1862-1945), književnica, feministkinja, verovatno prva žena sa naših prostora koja je obišla svet, prva žena putopisac, ali i prva žena koja je uspevala da za života svoja dela objavi.

Prilično istorije na jednoj slici, o čemu piše Zorica Peleš, protin biograf, a prenosi Fejsbuk stranica "Aleksinac večiti grad".