Шуматовачка црква - Храм Свете Тројице

11.02.2016. З. Стевановић, А. Гвозден

У шуматовачкој шуми, помало сакривена од јавности, налази се храм Свете Тројице.
У идиличној атмосфери, пре свега због природе која је окружује, омиљено је место Алексинчана за излете у природу.

Нема писаних података да је Св. Тројица била манастир или метох неког од манастира, мада се након освећења при њој јавља јеромонах Хаџи Спиридон. Ови подаци потичу из државног шематизма Краљевине Србије.

Храм Светог Тројице Фото Александар Гвозден Прота Аврам Миловановић у свом извештају од 12. фебруара 1908. године, шуматовачку цркву Св. Тројице наводи као капелу на својој парохији.

О њој пише:

"За капелу шуматовачку, која је у кругу општине алексиначке, која је озидана 188 (5. - ЗС). Стила је готског - у виду лађе - без звонаре зидана. Посвећена је Сошествију Св. Духа - Св. Тројици. Подигли су је добровољним прилозима оближња места, а највише Алексинац. Освећена је 1888. год. септембра 4. од стране тадањег Епископа нишког, а садањег Митрополита Г. Димитрија. Записа нема никаквих. Ова је црква је подигнута на старим зидинама, а какве су то зидине незна се.

За зидање ове капеле покретач је неки пок. Петко Стојковић из Вакупа, коме је се - говорио је - ,,приказивало на сну, да ту има црква'' и да му је наређивано - такође у сну - да ту цркву обнови. И пошто је најпре те зидине са још двојицом за које му је такође у сну казано и то: Пецом Урошевићем из Вакупа и Петром тричарским из Алексинца - одкопао, онда је народ после гомилама долазио, прилоге давао, а и прошњом су многе прилоге прикупили, говорећи да тај храм подижу за спомен изгинулим на Шуматовцу које је брдо - (и шанац) у непосредној близини, где је била и знаменита шуматовачка битка 1876. год. у првом српско-турском рату. И зато је народ радо давао прилоге. Ова је црква подигнута за месец дана.

Црква - капела - Шуматовачка, има Св. одежде, Св. сасуде и др. Св. утвари, али је све то старо и просто. Св. престолни крст набављен је по постојећем наређењу садањег Г. Епископа Никанора. Само је доста прост. Књига има најнужнијих. Звоно једно мање има које је на малој дрвеној звонари, одвојеној од цркве.''

Фотографију је начинио наш познати композитор Владимир Ђорђевић, а потиче из заоставштине његовог брата др Тихомира Ђорђевића, која се чува у Народној библиотеци Србије.