Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Римско насеље Praesidium Pompei - Римљани у Алексиначкој котлини

rss

25.09.2015. Душан Рашковић

Присуство Римљана у Поморављу траје од друге половине II века пре Христа, времена римских експедиција према територијама северно од провинције Македоније.

Римско насеље Praesidium Pompei - Римљани у Алексиначкој котлини

Алексиначка котлина лежи у северном делу јужног Поморавља. Омеђују је Послонске планине и планина Буковик, на северу, Бованска клисура и обронци планине Озрен, на истоку, према западу је, по рељефним карактеристикама, комплексно ниско побрђе, Мојсива, превоја Кревет и Ђуниских висова, који заједно са висовима у залеђу Житковца и побрђем Малог Јастрепца, чине прави мали планински ланац, док се према југу Алексиначка долина спаја са Нишком котлином.

Присуство Римљана у Поморављу траје од друге половине II века пре Христа, времена римских експедиција према територијама северно од провинције Македоније. Развој историјских догађаја принудиће римске легије да I век пре Христа посвете настојаву да учврсте своје војно присуство у унутрашвости Балканског полуострва и на Дунаву, у чему је и Поморавље играло велику улогу. Међу осталима, на путу римским легијама у Поморављу, па и Алексиначкој котлини, нашли су се и келтски Скордисци.

О значају Алексиначке котлине у предримско време, посебно веног средишвег дела у атарима села Рутевац и Ћићина, говори праисторијски локалитет “Школска градина”.

Реч је о праисторијској некрополи спаљених покојника из бронзаног доба у селу Рутевац, истраживаној 1957. године. Такође приликом ископа за телефонски кабл кроз село Рутевац, у пролеће 2006. године, на видело су изашли одломци керамике коју датујемо у старије гвоздено доба, а са истог локалитета потиче и случајан налаз келтског кратког мача, данас у Народном музеју у Нишу, типичног за период II-I века пре Христа, пронађеног педесетих година XX века.

Како је ова мања археолошка интервенција на “Школској градини” из 1957. године до сада једино археолошко ископававе у атарима села Рутевац и Ћићина, за археолошко познававе самог локалитета највише сазнања нам даје збирка Саше Ристића, колекционара из села Рутевац. Ристић је захваљујући чивеници што живи у окружењу вишеслојних археолошких налазишта, у својих тридесетак година занимања за археолошке остатке свога села и краја, сакупио за овај део Србије јединствену археолошку приватни збирку, која у ствари заузима централно место ове археолошке расправе. Тако је Саша Ристић заслужан што је сачувана керамика старијег гвозденог доба пронађена приликом ископа канала за полагаве телефонског кабла у селу Рутевац, али што је још важније он је сачувао и занимљив случајан налаз каснолатенске керамике.

Наиме, на имању Н. Вречића, у селу Рутевац, готово на самој траси старог “Цариградског друма”, односно уз стари друм Алексинац - Ражањ, на тачно 2 км од самог средишта римског насеља Праесидиум Помпеи, приликом копава одводног канала, пронађена је отпадна јама са класичним каснолатенским материјалом.

Знајући за интерес свога сумештанина Ристића, власник имања Вречић је позвао Сашу који је прикупио избачену керамику. Према речима самог Ристића јама није садржавала само керамику већ и животињске кости и црну земљу пуну гарежи, на основу чега и опредељујемо овај налаз као отпадну јаму.

Јама је садржавала типичне одломке каснолатенске керамике, углавном делове здела, фине фактуре, понекад са унутрашве стране суда украшене глачаним валовницама или шрафираним пољима, али и керамику украшену сликањем на површини суда. Том приликом нађена је и каснолатенска керамика, грубе фактуре, украшена чешљастим или метличастим украсима преко целе површине суда, а пронађени су и одломци већих судова-питоса.

Међу пронађеном керамиком најзанимљивији је одломак маве шољице сачуван само у довем делу, украшен рељефним тракама, које се зракасто шире од дна према претпотављеном ободу шољице и украсом у виду рељефног крстића на самом дну посудице. Шољу приписујемо хеленистичком периоду. односно тзв. “перга-монској” керамици коју датујемо у време 150-50. године пре Христа.

На основу чивенице да је реч о отпадној јами неког насеља или домаћинства, на левој обали Мозговачке реке, констатујемо да је овде реч о остацима келтског насеља. Такође, овај налаз на самом старом Цариградском друмом, уз данашњи пут Делиград-Алексинац, несумљиво говори о континуитету овог путног правца. Захваљујући недовољној истражености, односно потпуној неистражености, не можемо да говоримо о типу келтског насеља. Међутим с обзиром на време у којем је оно живело морамо помислити да се овде налазио келтски опидум смештен у моравској равници, уз десну обалу Мозговачке реке, на правцу магистралне моравске комуникације.

Само место налаза отпадне јаме из каснолат-енског периода је уз леву обалу Мозговачке реке, баш код данашњег моста преко речице, где је речна обала на нешто вишој коти од околног терена. Може се конкретно рећи да је место налаза северна ивица већег вишеслојног локалитета у који улази и поменута бронзано добна некропола “Школска градина”.

Овај скупни налаз керамике уводи нас у античку фазу живота насеља у долини, Јужне Мораве, а налази ма-теријалне културе у Алексиначкој котлини и околини из тог времена, јасно нам говоре о присуству Келта на овом подручју.

Осврнемо ли се кратко на добро познате историјске околности и историјске изворе устано-вити ћемо да Келти из свог матичног подручја у Подунављу још од III века пре Христа продиру у Македонију и Грчку. Они за правац продирања углавном користе трачку равницу.

Међутим, када је 148. године пре Христа основана провинција Македонија, основни интерес римске државе био је да спречи нападе на своју нову провинцију са севера. Након продора Скордиска у Македонију 119. године пре Христа, када су они потукли претора Секста Помпеја, који је том приликом изгубио живот, римска држава је била принуђена да предузме низ правих ратова против Скордиска. Тако са Скордисцима ратује Гај Порције Катон 114. године, Марко Ливије Друз 112. године, Марко Минуције Руф 109. године пре Христа.

Последице ратовања римског легата Тит Дидија 104-101. године пре Христа било је запоседање трачког територија и Скордисци су следеће нападе на Македонију могли вршити само крећући се долином Јужне Мораве и вардарским правцем.

Судећи према новијим резултатима археолошких истраживава Скордисци су током II века и у I веку пре Христа чврсто држали Поморавље. На висовима изнад речних долина Скордисци су држали домородачка утврђева, као она на Јухору6 и на Јастрепцу, али и на најповољнијим местима у долинама.

Метални налази пронађени на локацији утврђева “Чукар” у селу Бољевац,  типични су предмети које везујемо за време келтског присуства у Поморављу: мамузе, кованичка опрема, трозуби жарачи, дршке котлића, више ножева, копља и стрелице. Што се елемената за датоваве тиче међу пронађеним гвозденим предметима на Јастрепцу издвајамо и делимично очувану гвоздену фибулу карактеристичну за крај латенског периода, односно последве деценије I века пре Христа и почетак I века Христове ере, као и делимично очувану копчу типа Ламинци. Треба истаћи и налаз делимично очуваног бронзаног симпулума.

Да би прича, што се тиче датовава пронађених предмета, била комплетна на истом простору нађен је и један републикански денар датован у 101. годину пре Христа.

Нестанак Скордиска са територија јужно од Дунава, Апијан доводи у везу са походом Луција Сципиона (Lucius Cornelius Scipio Aziagenus) који је 80-их година водио рат против Скордиска. Последица рата била је забрана Скордисцима да прелазе Дунав. Међутим они се нису држали те забране што доказују и налази распростравени на широкој територији дуж Поморавља: на Великом Ветрену на Јухору, “Бедему” у Маскарама, Рутевцу у Алексиначкој котлини, у “Лазаревом граду” у Крушевцу, на “Чукару” у Бољевцу на Јастрепцу, и коначно на великом локалитету “Кале” у Кршевици код Лесковца. Да ли су носиоци културе млађег гвозденог доба са ових лока-литета ти Келти Скордисци које је, када је негде 56. до 50. године пре Христа прешавши Дунав, поразио дакијски владар Боиребиста.9 Велики покрети рим-ских трупа, који су делимично умирили балкански север, уследиле су након што је на место проконзула Македоније 30. године пре Христа дошао Крас. Међутим, 16. године пре Христа Скордисци заједно са Дентелатима упадају у Македонију. Скордисци се код римских историчара помиву и у догађајима везаним за ретско-ниричко и делматско-ранонско ратоваве каснијег римског цара Тиберија негде око 15. године пре Христа.10 Такође Тиберије као римски легат у рату 11. или 10. године пре Христа још једном слама моћ Скордиска.

Остатке римског присуства у Поморављу током I века пре Христа, сведочи и римски републикански новац. На подручју села Рутевац и Ћићина пронађена су три комада новца из периода римске републике.

Алексиначка котлина је подручје надомак Подунавља и дунавског лимеса, који је захваљујући облику дунавског тока лепезаст у односу на римска насеља у централном Поморављу. Тако је Праесидиум Помпеи готово на приближно истој удаљености од, Костолца, Голупца, Милановца, Текије, Кладова, Брзе Паланке, Прахова, Видина, Арчара. Римски урбани цен-три Поморавља, Наиссус, Праесидиум Помпеи, Праесидиум Дасмини, Хорреум

Праесидиум Помпеи је свакако само једно од тих централних насеља, “раскршћа”, на моравском друму, али треба истаћи да је на релативно малом простору окружја Алексиначке котлине обиље сировина. У Поморављу је обиље жита, а на Копаонику обилна лежишта гвоздене руде. Све се логично сливало на магистрални друм, у централно место овог краја, Праесидиум Помпеи. Тамо где је била најинтензивнија пољопривреда у околини Праесидиум Помпеи, односно где су бие рустичне виле и насеља типа пагус или викус го-воре појединачни, углавном случајни налази, али и проспекција терена.

www.academia.edu

Коментара: 1


# Алексинац Рутевац Praesidium Pompei Саша Ристић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+5) (-0)

    Ja 05.02.2016.
    Rapiana, je po legendarnom profesoru arheologije Vasicu, prva zidana tvorevina na teritoriji danasnjeg Aleksinca i on to ime u svojim delima koristi za istorijsko ime Aleksinca. Licno je istrazivao na teritoriji Aleksinca tamo gde su tzv."kraljevacke livade" i tzv."krivak. Profesor Vasic je uveliko je najpoznatiji po istrazivanjima Vince i smatra se "ocem" moderne srpske arheologije. Za Rapianu je tvrdio da je u pitanju gradjevina koja je koriscena pored rimskog puta kao odmoriste i prenociste za rimske glasnike i njihove konje.
    Prva saznanja o radovima profesora Vasica,vezanih za ime Rapiana, je saopstio Aleksincanima (kad je dosao do tih radova) "spisatelj ovdasnji" Radomir Rupljanac ili Radomor Jelenkovic- kum Rade spavaljka, kasnije je uz sugestiju "spisatelja" pod tim imenom otvoren prvi kafic u Aleksincu Rapiana-Ljuba traktor, a kasnije su po sugestiji "Rupljanca" i "Rapianca" poznati aleksinacki profesori, istoricar Branislav Jočic (cuveni direktor Aleksinacke Gimnazije) i profesor Spiric opisali to u svojim delima o Aleksincu. Zanimljivo je da je profesoru Jočicu na studijama profesor bio upravo profesor Vasic. Unuk profesora Vasica je takodje arheolog.


[ Додај коментар ]