Алексиначки пододбор друштва „Српска мајка”

Већина женских друштава које су деловале у Краљевини Југославији била је основана пре Првог светског рата. Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској.

Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду, затим у Сремској Митровици 1870, 1873. у Вел. Кикинди и Српском Бечеју, 1874. у Сегедину, 1875. у Суботици. Свима им је био заједнички задатак: организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. и био је прилагођен према духовним потребама мање образованих чланица. Добротворне Задруге су радиле на одржавању женских школа. Прва школа основана је 1874. у Новом Саду. Школе су биле помагане и од народно-црквених сабора.

Идеју за оснивање друштва за помоћ сиромашним мајкама „Српска мајка” дао је београдски лекар гинеколог др. Јован Јовановић 1910. Друштво је основано 1911. Дугогодишња председница друштва Даринка Панић радила је на оснивању пододбора у већим местима у Србији. Друштво је 1936. имало свој дом, водило диспанзер за децу и саветовалиште за мајке, приређивало је течајеве за правилно васпитање деце. Прославило је свечаном скупштином 24. априла 1936. 25-годишњицу свог добротворног рада. У Скопљу је 1927. основан пододбор. Одржавао је диспанзер, обданиште и саветовалиште за негу одојчади. Пододбори у Битолју и Призрену основани су 1930.

Пододбор друштва „Српска мајка” у Алексинцу сазидало је свој дом захваљујући прилогу од 20.000 динара, које је приложила Јелена Т. Маринковић, учитељица у пензији. Земљиште за дом уступила је општинска управа. Главна управа друштва „Српска мајка” из Београда, Министарство социјалне политике и народног здравља и Југословенска унија за заштиту деце приложиле су по 3.000 динара. У “Дому Српске Мајке” поред диспанзера био је смештен и интернат за сиромашну децу.

www.koreni.rs