Карантин и први лекари у Алексинцу?

Мало историчара придаје значај створењу Nosopsyllus fasciatus, или пацовској буви, у издизању Алексинца од мале незнатне сеоске касабе на Цариградском друму до значајне трговачко-угоститељско-занатске вароши на граничном плоту Милошеве Србије.

Коџа-Милош је и сам преживео болест коју уједом преноси пацовска бува и која се звала црна смрт, или куга. Куга је умела у више наврата да преполови становништво великих градова садашње Европске уније.

Владар Милош иако неписмен, препознао је страшну опасност са Истока коју је турска војска нехотично ширила на свом путу, као и бројни мученици који су бежали од беде из неослобођених српских крајева у тек ослобођени Алексинац.
Он доведе у Алексинац све писмено и способно што је Србија имала у том часу и направи карантин и болнички шпитаљ највећи на Балкану.

Подизање карантина и долазак великог броја писмених људи подигао је Алексинац и у економском и политичком смислу, те он наредних деценија постаје мали Цариград, пета варош у Србији. О томе говори податак да је у то време од девет лекара колико их је укупно било у Србији чак два службовало у Алексинцу: Херман Мајнерт и Антоније Славуј - директор карантина.

Са Фејсбук странице Алексинац Вечити Град