Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

DELTA KUP 2007. cross country

rss

03.05.2007. Ovuka Željko

DELTA KUP 2007.

FAI 2

27.04. – 01.05.2007.

cross country

TASK 1

Nekolicina nas je stigla u četvrtak uveče, kako bi ujutru bili spremni, a i od pomoći Delti kako bi takmičenje u preletu nesmetano počelo. Đole i ja stižemo oko pola 2 ujutro jer smo išli nekim „prečicama“ koje na kartama izgledaju kao normalni putevi...

Pošto je petak radni dan, nije se odmah pojavio očekivani broj takmičara, a pomalo čudno i neodogovorno nisu se kasnije pojavili neki takmičari koji su se prijavili na takmičenje.

Organizator je imao pravo što je ograničio broj takmičara na 30, a mora se priznati da u pojedinim taskovima i sa 20 je izlazio teško na kraj.

Prvi zadatak bio je po tradiciji u ovoj disciplini kraći jer je prvi dan, neki su sa puta direktno došli na start, a opet „problem“ je bio jugoistočni vetar koji nam nije davao mnogo opcija za određivanje zadatka.

Vitlovanje se radilo u mestu Gornji Breg, a staza je bio asfaltni seoski put, postavljen u smeru sever-jug.

Đavolci koji su se počeli javljati po oranicama, obećavali su solidan dan. Počeli su i kumulusi.

Uz kratko oficijelno otvaranje takmičenja od strane predsednika kluba Delta-Kanjiža, Gabor Varge, krenuli smo sa izvlačenjem brojeva za startovanje vitlom.

Određena je i takmičarska komisija Lepir, Auner, Ovuka, i počeli smo sa određivanjem zadatka.

Nismo imali previše izbora, pa je određena trka Gornji Breg, aerodrom Bikovo, ka NW, a zatim krak u vetar ka selu Višnjevac u pravcu SSW. Sveukupno 36,8km.

Prva dvojica koja su uspela da startuju i odu na prelet bili su Pantić (Ares) i Zoltan Koromoczi (Delta).

Posle par curenja nekih narednih takmičara okrenuo je vetar na E, tako da smo čekali možda i sat vremena, dok nije organizator spomenuo novi start, praktično 2km odatle samo koji leži na pravcu E-W. Dok smo se premestili  i počeli nova vitlovanja vreme je činilo svoje. Naredna vitlovanja su protekla u pokušajima pilota da nešto zakače, i validnost zadatka je došla u pitanje jer je trebao još jedan pilot da pređe minimum distancu od 5km. To je konačno pošlo za rukom Katalinić Jurici iz Delte i Obrenović Slobodanu (EOL).

Najbolji je bio Pantić Darko kojem je nedostajalo 200m da završi zadatak, a sledi za njim Zoltan, Jurica i Slobodan

  1. Pantić Darko (Ares) 36,8km
  2. Katalinić Jurica (Delta) 29,2km
  3. Kormoczi Zoltan (Delta) 27,9km
  4. Obrenović Slobodan (EOL) 24km

TASK 2.

Subota. Dolaze svi koji su mislili doći na takmičenje, odnosno još 8 takmičara. Lepir se takmiči sa tandemom, a putnik-žrtva je Srđan Stanojević, Strujko iz Aleksinca (tj. Žitkovca).

Promenili smo startno mesto, i otišli bliže Subotici na zatvoreni asfaltni put, širok, a dug oko 3km.

Vetar NW, malo jači, ali za vitlovanje nije problematično.

Predlažem zadatak snova, i nakon brifinga većina ćute. ko zna o čemu su razmišljali.

Subotica – Zrenjanin – Vršac = 167 km. Baza negde na 2800m. Kumulusi na sve strane.

Poleću jedan po jedan, a prvi je nešto zakačio Stole (EOL), a za njim Lepir u tandemu.

Problem svakog dana bio je start i naći neki stub. Kao u inat uvek tamo gde se vitlovalo bila je neka plava rupa, a okolo kumulusi. Izvlačilo se na 500-600m visine i nije bilo nešto mnogo mogućnosti za greške. A opet ako nećeš u određenom momentu da se vitluješ, onda ideš na začelje i čekanje dodatnih sat ili dva.

Južnije i istočnije od starta bilo je mnogo dalekovoda, i traženje sreće tamo nije baš bilo prijatno.

Tog dana baza je bila na 2800m sa kumulostradama na sve strane.

Lepir je vodio čak trku sa tandemom u jednom periodu, ali njegov putnik je imao teške probleme sa sedištem tj. imao je ležeći sistem, koji je bio loše postavljen i mnogo ga je stezao, a opet Lepir ga je gurao nogama otpozadi. Toliko ga je stezao sistem da nije mogao disati.

Nisu više mogli izdržati i odlučuju da slete, međutim izgleda da to nije bilo lako jer su naišli na konstantno dizanje od 3m/s u narednih 8km. Nakon toga sleću na 65-om kilometru.

Za to vreme Stole fantastično leti i preleće kao prvi srpski pilot do tada nedostižnih 100km.

Iznenađenje celog takmičenja je Koromoczi Zoltan, sa DHV 1-2 krilom, koji i nema neko XC iskustvo, koji je takođe prešao cifru od 100km.

Takođe, Prokić Đorđe (Ares) odlično leti i obara srpski rekord u preletu sa svojim prvim uopšte preletom u životu (92km). Peca prelazi 72km. Jovanović Boris 94km.

Tog dana nekoliko pilotra obara srpski rekord (90,8km).

  1. Stolić Zoran (EOL) 115,1 km
  2. Keremenci Zoltan (Delta) 105,7 km
  3. Jovanović Boris (Pegaz) 94,1 km
  4. Prokić Đorđe (Ares) 92 km

Organizator je kao obično na visini zadatka, sve je bilo po PS-u, ali ovaj put je zakazao u retransportu, valjda zato što im je ovo prvo skupljnje pilota na ovolikoj dužini, što im ne treba nikako zameriti.

Piloti koji su dalje odleteli stigli su na spavanje tek oko 1 ujutro. Ali posle tolikog preleta i obaranja rekorda svi su bili srećni.

TASK 3.

Dan nije obećavao.

Ujutru duva jak N, čak NE, međutim odlazimo na start na vreme, jer najbolje je čekati na startu. Očekivao se dolazak fronta popodne i iako je Lepir hteo kraći zadatak, ipak ga nekako ubedih da ponovimo jučerašnji.

Prva četvorica sa rang liste biraju kada će poleteti, a ostali po redosledu sa rang liste. Oni koji su loše započeli takmičenje, imaju problem jer kasniji start prouzrokuje lošiji rezultat.

Lepir menja putnika, sada je sa njim Danica iz Kraljeva, buduća nada EOL-a. Odlično su startovali, odlaze u stratosferu, za njima kaska Pantić 10-ak kilometara, a Dino kači stub iznad starta.

Lepir javlja da su stubovi jačine 7-8 metara. Jedan jači kumulus ga i sa ušima uvlači,a on se javlja nesigurnim glasom da ima razvoja i kumulokongestusa. Sa zemlje se to ne vidi, javlja se Dino i tvrdi da je sve ok. Ipak, zovem meteo u Vršcu da i tamo proverim situaciju. Sve je ok.

Javlja se Pantić da je na 3100m. Oduševljenje na startu.

Većina pilota koji su odleteli dalje, overavaju prvu tačku koja je na 95km, a u vazduhu su još Zoltan i Dino.

Dina više i ne mogu dobiti na stanici, pa zovem Vršac, znajuće da je Nemanja tamo da vidim da li ga on može čuti. Međutim Golić je već na vezi sa njim, Dino je preleteo Zrenjanin i polako ide ka cilju.

ja sam već krenuo u skupljanje pilota, pomažući organizatoru da ovog puta to ne potraje dugo. Imao sam koordinate Pantića da je prošao selo Klek, Zoltana da je na putu ka Vršcu selo Dušanovac, a Dino je još leteo.

Prokić Đole alias Juventus Ventus, krenuo je zadnji, i morao sam da ga „spustim“ zbog nailaska fronta. Samo što je sleteo, 5 minuta nakon toga, zaduvao je orkan, kako on kaže.

U međuvremenu Dino sleće na neverovatnih 128km i obara i jučerašnje rekorde. Letio je 4h10min. Mesto sletanja je s.Konak na nekih 39km od Vršca. Max visina 3271m.

Pokupio sam njega, Zoltana i Đoleta, svi oduševljeni, i puni utisaka.

  1. Pašalić Dino (Ares) 128km
  2. Kermoczi Zoltan (Delta) 109,2km
  3. Pantić Darko (Ares) 105,5 km
  4. Lepir Aleksandar (EOL) 95 km
  5. Auner Amade Delta 92,8 km
  6. Ćirović Radomir (Cirus) 92,6 km

TASK 4

Svi su već umorni i za danas zadajem kraći zadatak, iako sam znao da nisam trebao. I organizatoru je problem skupljanje, a dan je bio savršen za Novi Sad.

Ipak da bi malo promenili vrstu trke, određena je ruta ka Srbobranu, pa posle u vetar ka Kuli. Vetar u početku NE, ali se okrenuo na NW.

Zadatak 71km.

Po prvi put u Srbiji zadajemo zadatak koji ima speed sekciju od startnog cilindra do prve tačke – Bačka Topola (17,7km) tako da se pored pređene dužine merio i ovaj interval kojeg je najbrže prešao Stole i Auner, a najduže je preleteo definitivno otkrovenje takmičenja Koromoczi Zoltan, pa za njim Dino i ja.

Moglo se bez problema stići do NS, možda i dalje.

Kumulostrade su radile ali ne idealno za ovaj zadatak, već se moralo preskakati iz jedne u drugu. Dizanja su varirala ali bilo je i onih od 9m.

Niko nije završio zadatak, zbog vetra u čelo koji je ipak bio prejak, a dan je već polako smirivao i termika je bila slabija i teže je bilo pronaći je.

Đole je sletio na neku livadu imao okršaj sa nervoznim šarplanincem Medom, da nisu priskočili domaćini i opkolili ga, bilo bi svašta.

  1. Stolić (EOL) 53,3 km SS 34:11
  2. Auner (Delta) 50,4 km SS 35:46
  3. Koromoczi (Delta) 57,2 km SS 41:39
  4. Pašalić (Ares) 56,9 km SS 48:05

Sve u svemu, veoma interesantno takmičenje, za koje će neko reći da treba imati sreće i u startovanju i izvlačenju brojeva, ali važno je da se dobro letelo i postizali dobri rezultati.

Niko se na ovo gore nije ljutio, jer ipak nije ni deo lige niti državno, pa da utiče na konačne plasmane, a opet, konačno imamo i srpski klub 100 J koji za sada ima 4 člana.

Teren Vojvodine je sigurno dobar za prelete i postizanje dobrih rezultata i siguran sam da ni ovaj rekord neće dugo stajati kao najbolji.

TASK 5.

I petog dana se mogao postaviti zadatak, ali situacija za startovanje je bila povoljna tek oko 14,00 kada smo već odlučili da je takmičenje završeno, što zbog zadnjeg dana, što zbog laganog umora svih pilota, koje je ipak očekivao duži put ka kući. Naime, do tada je duvao prejak ENE, što ni sa stanovišta jačine ali i pravca za vitlovanje nije bilo dobro.

Organizator deli diplome, priznanja, zahvalnice i medalje najboljima.

Lepir i Danica dobijaju posebnu nagradu za postavljeni prvi srpski rekord u preletu tandemom 95km.

Posebne čestitke idu Dinu, rekorderu.

A definitivno, najbojli pilot takmičenja, koji je sve trke odlično vozio, je Zoltan Koromoczi.

Pantić Darko je potvrdio talenat i pred njim je sigurno lepa pg budućnost. On je sa Omegom 7, pobedio i na takmičenju u preciznom sletanju.

Klupski, najbolji je Ares, koji je pored EOL-a i Delte i bio najbrojniji na takmičenju.

Šteta što nije bilo malo više pilota.

Zahvaljujem organizatoru kao odličnom domaćinu, jer se svojski potrudio da sve bude kako treba!

Povreda i nekih nepoželjnih situacija nije bilo, vitlo-majstori iz Kanjiže, Osijeka i Mađarske su odlično odradili svoj deo posla.

Ukupan poredak:

  1. Keremenci Zoltan
  2. Pantić Darko
  3. Pašalić Dino

Končar, Dino, Pantić, Đole i ja u povratku svraćamo na Titelski breg jer im „nije“ bilo dovoljno letenja,  pa jedre na padini nekih sat vremena. Duva NE.

Željko Ovuka

Komentara: 0


# paraglajding Novi Sad
@



 

[ Dodaj komentar ]