Godina skoro prođe

 Potom je, s nekoliko meseci zakašnjenja, predsednik države predložio novu mandatarku za buduću predsednicu vlade Srbije. Ta nova je inače stara. Ovo će joj biti treći put da predvodi vladu. Ujedno, njena funkcija je najodgovrniji i najznačajniji položaj u državi.

Istina, Srbija kao parlamentarna republika ima i predsednika
države, međutim, predsednička funkcija je po ustavu prilično
protokolarna. Više simbolička, tako da je najviša vlast i odgovornost
upravo na leđima predsednice vlade!

Zato je pomalo čudno da i dalje nismo dobili novu vladu. Septembar je
na izmaku, nije mnogo ostalo ni do konca godine, a premijerka kao da je
zaboravila na svoju obavezu. Narod prosto gori od želje da vidi ko će
zasesti u ministarske fotelje, ko će da nas vodi u nove pobede, ko će da
nastavi već utabanim putevima progresa i dobrobiti kako za sadašnje
stanovništvo, isto tako i za buduće generacije.

Kako li je tek sadašnjim ministrima dok iščekuju hoće li ostati u svojim udobnim i dobro plaćenim foteljama? Da li će moći i u narednom periodu da usrećuju svoje podanike i da mukotrpno delaju na polzu ovog naroda? A da rade i stvaraju, tu nema sumnje. I to sve nekako diskretno, iz senke, skoro neprimetno.

Sadašnja vlada ima više od dvadeset ministarskih mesta, ali ni najbolje
informisani građani teško će moći da navedu imena makar petoro takvih.
Toliko su skromni i povučeni. Prosto nevidljivi! Dolazi zima, duga i hladna. Zatvori vrata, upali vatru. Pada prvi sneg!

Sad baš do snega, sačekaćemo još koju nedelju. Ali, zima će neminovno
zakucati na vrata. Ko može da kupi drva, ne treba da okleva. Sto evra kubik! Zakon ponude i potražnje. Uglja nema. Nije svetla perspektiva ni s
prirodnim gasom.

Očas Evropa koja nema alternativu može sprečiti dotok plina iz Rusije. A mi druge alternative za gas, sem Rusije, nemamo. Nemamo ni struju. Uvozimo je. Samo dokle? Ni drugi je nemaju u izobilju. Prestaće da je prodaju možda baš kad nam najviše treba.

To sa električnom strujom je posebno zapanjujuće. Do pre koju godinu bili smo izvoznici električne energije, a sada kada imamo najveći bruto društveni proizvod u istoriji, kada smo ekonomski tigar na Balkanu, itd, itd, odjednom uvozimo struju!

Neko je grdno pogrešio u oblasti energetike, ali nikako da saznamo ko je
taj. I niko da odgovara za svoje propuste ili neznanje. Sve mi se čini da je
ranija vlast umešala prste u ovo zamešateljstvo. Samo kad bi znali ko je ta ranija vlast? Jer neki su u Srbiji na vlasti tri decenije, neki pola od toga, a većina sadašnjih usrećitelja je više puta menjala dresove.

Po potrebi i samo uskoče u pobednički tim. Ni u okruženju ništa bolje nije. Čak je i gore. Opasno se zaoštrilo između Amerike i Rusije. Ovi kolosi raspolažu oružjem koje može uništiti svet u trenu. I sve češće nagoveštavaju upotrebu tog atomskog arsenala.

Amerika i njen potrčko NATO pakt šire svoje granice. Nešto
malo zapelo s prijemom Švedske i Finske u NATO, međutim sile poput Crne
Gore i Severne Makedonije, Albanije, pouzdani su i odani članovi ovog
vojnog saziva. Nije mala stvar.

Samo od ove tri države NATO se proširio za nekih 68. 000 i kusur kvadratnih kilometara! Nasuprot njima Rusija sa svojih 17. 100 miliona kvadratnih kilometara prostora sada će se proširiti za nešto više od sto hiljada kvadratnih kilometara Donbasa, Zaporoške i Hersonske oblasti iz bivše Ukrajine.

Upravo su referendumom građani ovih oblasti iskazali želju da se
priključe Rusiji. Istina, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski
optimistički tvrdi da će Ukrajina pobediti Rusiju u ratu koji se trenutno
među njima vodi i da će povratiti ne samo ova područja, već i Krim koji je
Rusija već ranije prisajedinila matici zemlji.

Zelenski je po profesiji komičar pa je teško proceniti da li su te reči vic ili stvarna namera. U svakom slučaju rat u Ukrajini se otegao, a zima se, rekosmo, približava. Evropa strepi od nadolazeće zime. Neko je oštetio gasovod kojim se Evropa snabdeva plinom iz Rusije. Manjka i tamo električne energije.

Isto kao i uglja. Inflacija u evropskim zemljama je najviša od Drugog svetskog rata. Zatvaraju se preduzeća zbog povećanih troškova energije. Čak i prebogata Švajcarska nagrađuje doušnike koji prijave građane u čijem je stanu temperetura iznad 19 stepeni Celzijusa.

Evropski gradovi gase javnu rasvetu, apeluju na štednju energije, prete kaznama za neposlušne! Mi bismo morali da sledimo evropske primere. Ne samo zato što Evropa nema alternativu. Naprotiv. Ovakvoj Evropi ne znam ko bi se radovao.

Nemamo energiju, ponavljam. Zato mora da se štedi. Za početak da ugasimo
po jednu sijalicu. Time ćemo uštedeti milione evra. Kad se već štedi na
svim poljima u društvu, jedna sijalica i nije preterana muka. Čak i kad bi
pogasili sva svetla, ne bi se mnogo osetilo.

Ima mišljenja da mi odavno tonemo u sve dublji mrak!