Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Велико хвала Рутевцу за толико доктора

rss

24.10.2019. Текст и фото: Божа Марковић

Лето је 2018. Одлазим да захватим воду из артерског бунара породице Поповић, кога је изградила њихова кћи „Дака“ и зет „Миле Јојка“ Милошевић, из Моравца. Тамо затичем др Живорада Петковића, ортопеда у пензији алексиначке болнице.

Пред промоцију књиге о алексиначком здравству др Горан Видић, са колегама и Драган Јовановић, СО Алексинац

Код чесме је још неколико људи и лекар „Жика“, који је рођени Рутевчанин, нам прича да пријатељ његовог сина стоматолога, који ради у Београду, контролише артерске воде у Србији за потребе Завод за заштиту здравља Србије и каже нам да је „Јојкина“ вода једна од најбољих у Србији у овом јастребачком делу Општине Алексинц. У Моравцу постоји још један артеријски бунар, у Нозрини један, у Доњем Сухотну један и два у Житковцу. Сви они су ископани на приватним имањима породица Петровић, Ђокић, Станијановић и Јанковић Владе „Пусторечанина“, добротвора и великог донатора цркви Светог Архангела Гаврила у овом некадашњем среском и општинском месту, који је у Житковцу био познат под погрешним надимком „Дикавац“.

Др Живорад Петковић

Доктор Жика наставља причу и објашњава нам да је село Рутевац место из кога потиче осам лекара и да је по томе прво у Општини Алексинац.

Причу сам запамтио, јер ми је Рутевац драго место у коме сам провео дивне дане детињства до 1960. године, где сам у рутевачкој Осмогодишњој школи завршио четири разреда основне школе, а доста људи које сам тада сретао запамтио сам и сећам их се радо. То је било време када су се људи дружили у задружном дому, где су одржавани зборови, не ретко уз присуство фунционера из Србије, сећам се једног од њих-био је то Радован Пантовић, приказивани филмови, организован рад фолклора, преко разгласа из дома емитован програм, одржаване приредбе, славило се у дому, а у време изградње ауто- пута у бранику изнад села било је бригадирско насеље. Бригадири су били чести гости у задружном дому, а и ми деца смо одлазили често у омладинско насеље. То је било време када је сеоска задруга била центар економског живота у сваком насељу. Ту се разменом пољопривредних производа мењала роба за индустријску.

Насеље Рутевац је старо насеље које се  налази се на путу Via militaris, којим се одвијао путнички и теретни саобраћај, које је у доба Рима имало назив Presidium pompei. Докази о томе постоје у самом насељу, јер су у близини рутевачке коле, у воћњаку Земљорадничке задруге вршена археолошка истраживања, а налазишта Зиндан у близини рутевачке цркве „Огњена Марија“ била су на мети многих трагача римског новца и других предмета из тог периода.

Започета тема др Петковића заокупља моју пажњу, али и др Зорана Врећића, стоматолога, сина др професора Драгољуба Врећића, професора Учитељске школе у Алексинцу, као и Зорана Милојковића, агронома сина Драге Милојковића- Стојанкића, која су обојица пореклом Рутевчани, са којима сам у лето 2019. седео у кафани. Зорана др Врећића срећем после дуго година, јер је он до пензионисања живео и радио у Велингтону на Новом Зеланду. У разговору о свему, па и о овом податку о броју лекара, бројањем долазимо до броја 18 колико је лекара пореклом из Рутевца, што је јединствено у нашој општини, а можда и селима Србији.

Септембра 2018. објављена је монографија о Општој болници Алексинац, у време мандата др Горана Видића, ортопеда, такође пореклом Рутевчанина. Искористио сам прилику да том приликом направим фотографије лекара Рутевчана, који су били на свечаности и презнтацији књиге о алексиначком здравству кроз три века, имајући у виду причу коју започео др „Жика“ у лето 2018. године.

Недавно, срећем поново др „Жику“ и подсећам га на почетак овог записа и преносим му податак да је број лекара скоро 20, што га не изненађује, јер само у његовој улици на двеста метара има неколико лекара, почев од др Горана Видића, њега, његовог сина, стоматолога и сина чика Радета. Употпуњује моје сазнање да су многи били директори у здравству, професори, врсни специјалити и познати у средини где су радили у Београду, Крагујевцу, Бору, Алексинцу. Директор Медицине рада у Заводима „Црвена застава“ Крагујевац био је  др Властимир- Власта Ђорђевић. Неки од њих су у иностранству као нпр. унук деда Воје Илића и син „Белке“ Ерор- Небојша Стевановић који живи и ради у Кадахи (САД), где ради као специјалиста- породични лекар. Од старијих  лекара из Рутевца веома познат у Алексинцу је гинеколог др Ива Јовановић, а од млађих ту су браћа др Драган, анестезиолог и Србољуб Бранковић, уролог, др Оливера Маткић, девојачко Ристић, хирург (потиче из породице Врећић по мајци), др Ивана  Лукић, интерниста, (из породице Ђорђевић), др Сања Милошевић, интерниста, ћерка наставника физичког и директора Основне школе у Рутевцу „Пакита“, др Никола Милојковић, стоматолог и његова сестра Нада, а у новије време су лекари опште праксе др Тамара и  Александра Б. Врећић, рођене сестре... Листа сигурно није потпуна, па зато дугујемо извињење непоменутим, али и читаоцима..

Овим се прча не завршава, наставља се именима познатих и значајних Рутевчана, поред поменутих, затим приче о досељавању, надимцима- које сваки Рутевчанин има, о чему ће да пише др „Жика“, итд. Помиње надимак „Гмурац“ и још неке, а ја се сећам надимака Риста „Грк“, Раде „Дзвезда“- плетар, прадеда др Александре и Тамаре Б. Врећић, Мија „Турчин“, Раде „Колар“, Благоје „Јездић“, „Мечићи“, Воја „Кабацуља“, Санда „Дзурла“, Чеда „Брзина“, Пјеро „Избеглица“, „Бежанићи“, „Шкорац“,  „Козлић“, „Гаља“, „Бљада“, „Жљунић“...

Једна од прича о досељеним Рутевчана је о Врећићима, који потичу из Крашића код Херцег Новог. Из ове фамилије је др науке Дргољуб Врећић, педагог и професор Учитељске школе у Алексинцу, из дела те  фамилије је др професор Живић, педијатар из Ниша и његов сина Саша, такође доктора наука и Сашин брат специјалиста оториноларингологије (Доњељубешани), Мића С. Стоиљковић, алексиначки сликар и професор Факултета ликовне уметности у Београду (чије ћерке Јелица и Милена су саставиле овај родослов, јер је њихова прабака по деди Славку из тог рода), др Наталија Стојадиновић лекара у Општој болници Алексинац, и њен брат Немања професор клартинета и дувачких инструмената у Основној музичкој школи „Др Владимир Ђорђевић“ Алексинац (по мајкином пореклу), Грашићи из Кормана...

Наравно ту су и доктори наука из других области као нпр. Нада Бранковић- Новаковић, професор у области физике, рођена тетка докторима Бранковић, др професор Гордан Радивојевић,али и други стручњаци: адвокат у Крушевцу Слађана Врећић, судија Општинског суда у Алексинцу од 1996. до 2оо5.,правници, економисти Врећић Миодраг, директор финансијског сектора у „14. окторбар“ Крушевац, Драган Веселиновић, директора Геронтолошког центра „Јеленац“ у Алексинцу, новинар СРНЕ Слободан Петковић, који живи и ради у Крушевцу и др. стручњаци који употпуњују слику учених људи овог насеља, која се наставља даље... Приказ није потпун, али остаје време пред онима који су за то заинтересовани, па могу да га употпуне. Део приче су сећања на то давно време, која је написана и биће објављена посебно, јер се односи на опште описе живота овог села у време пре 1960.

Захвала и поменутим у тексту који су помогли да се подсетимо имена неких, као и др Ивани Лукић и др Србољубу Бранковићу, који су нас подсетили на неке докторе.

У сваком случају Рутевцу треба рећи велико хвала за оволики број доктора, професора и других стручњака, који су дали велики допринос у здравству, науци и другим областима кроз свој рад.

Др Србољуб Бранковић и Драган Веселиновић


# саобраћај Божа Марковић - Несврћанин Рутевац Драган Веселиновић Владимир Ђорђевић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима