Небеска хероина професор Радмила Тонковић у Алексинцу

Посве пријатно и незаборавно вече, у сазнајном смислу, кога је водио Иван Матејевић, а поред профескорке Тонковић, о књизи и њеном раду говорили су Гранка Марковић, професор и Љубивоје Ранђеловић, пензионисани официр ваздухопловства.

У програму промоције је учествовао млади алексиначки гитариста са три нумере, а у публици је било доктора историје, професора, културних радника и заљубљеника у писану реч.

Вече је почело неубичајено, јер је својеврсни увод било писмо Алексинчанима Зорице Пелеш, публицисте и биографа проте Стеве Димитријевића, беседа која је у целости прочитана и о професорки Тонковић, али и о проти Стеви великом духовном раднику, историјској личности, човеку који је својим радом задужио Алексинчане да се стално помиње, земљу Србију али и Русију, Грчку и друге, где  је боравио у православним мисијама и мисијама Црвеног крста.

У наставку презентације врло исцрпно је о раду професорке Тонковић говорила професорка Гранка Марковић, док се Љубивоје Ранђеловић држао при представљању књиге стручних коментара, али и приче како је књига обрадила 3 женска авијацијска пука, који су задавали велике муке немачкој авијацији у Другом светском рату, о нашим трајним братским односима са Русима и трјној сарадњи са РФ.

Речју, ако је неко додирнуо космос и звезде то је професорка Радмила Тонковић, која је била двадесет година једина жена у авијацији СРЈ без чије дозволе ни један авион није полетео. Како се све то догађало. Некадашњи Алексинчанин Најдан Ракић, из Морке, крај древне Ремизијане, говорио је да је космос један велики компјутер, у кога може да се уђе једино ако имате кључ или кључеве. Професорка Радмила Тонковић је школовањем добила шифре за улаз у космичка знања, умножила таленте школовањем, радом и сталним радом. Школовала се на престижним факултетима Немачке и Русијје, где је стекла огромно знање из филологије, што јој је њена основна струка, али захваљујући језику кога је научила у Русији и Немачкој била је стручњак за превођење војне технике допремљене из Русије у нашој војсци, али и пилот, падобранац и једна једина жена од екипе са више стотина људи који су радили у тиму са њом на најодговорнијим пословима у авијацији. Зато је тешко је побројати њена признања за успехе у земљи и свету, одликовања, стручне радове и објављене текстове и књиге, међу којима је највећи бисер књига о пилоткињама света и многим детаљима из авијације, од њеног настанка до данас, које је она сакупила летевши у разне земље да би све податке потврдила из најверодостојних извора и синтетизовала у једној квалитетној  књизи на ову тему.

Ова књига је најпре објављена у РФ на руском, а потом у Србији на српском. О вредности књиге говоре бројне рецензије: команданта Вазухопловства и ПВО генерал-мајора Драгана Катанића, пилота, Вишње Вељковић, дипл. инг. Ваздушног саобраћаја, Божидара М. Глоговца, пјесника и филозофа, Наташе Станић, магистра астро-физике и управника Народне опсерваторије и Планетаријума Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ у Београду, као и резимеа књиге на француском из пера Јелене Новаковић и Ане Лончар, са Департмана романских језика Филолошког факултета Београд, на руском Алексинцу познатог некадашњег аташеа за културу Амбасаде РФ у Београду Олега Булдакова, на енглеском Миле Антонић, из Амбасаде САД у Београду,  на немачком преводиоца проф. Мирјане Војиновић, на италијанском Ивана Дујмовића, из Италијанског центра за културу у Београду, на арапском професора Снежане Генчић, са Филолошког факултета Београд и на шпанском професорке Марине Ћузовић.

Шта још рећи, за ову вест довољно, с тим што је мало речи да се опишу многобројни „летови“ професорке Радмиле Тонковић, жене која је Словен по пореклу, из породице Војиновић, из Дубровника, што потврђује да је ово највећа Српкиња овог времена, па и уопште, јер признања којима је окићена о томе говоре. Жена која говори неколико језика, велики познавалац српске, руске и светске историје, генерално, непосредну, присну, смелу, храбру, одважну, која је много тога рекла и одушевила све присутне својим оригиналним наступом.  Њена књига пружа и податке о првим пилоткињама- астронауткињама, о чему постоје материјални докази, на чему она инсистира и чека одговор на то питање. Зато је разлог што је ова књига настајала десет година. „Небо хероина“ и наше хероине је отворено и пружило нам је једно свезнајуће врело, извор сазнања које смо при сусрету са професорком Радмилом Тонковић упознали.  

За крај нам је Радмила Тонковић рекла да њени „летови хероине“ нису завршени, да „има још кључева“ за приступ знању, коме нема краја, јер и даље истражује и пише и да ће нова књига о Дубровнику то потврдити. Пожелимо јој успеха у томе.