Александар Карађорђевић

Нисмо народ који памти. Брзо заборављамо добро што нам је неко учинио. Пријатеље, савезнике, добронамерне..., очас смо потиснули из сећања. Иста ствар је и са онима што су нам нанели зло. Чак и најгора зверства попут истребљења наших сународника, покрштавања, протеривања с родног тла, пљачкања имовине и затирања свега српског. И таквима смо знали да опростимо, али и да заборавимо сва непочинства.

Удружење краљевина Србија предало је Скупштини Србије обавештење о покретању иницијативе за промену Устава Србије у устав краљевине Србије.

Ко је читао, сетиће се. Лаза Лазаревић је написао причу „Све ће то народ позлатити“.

28. новембра 2015. одржана је оснивачка скупштина Општинског одбора Алексинац Удружења Краљевина Србија.

Морамо бити поносни на своју државу. Пре свега на руководство које нас води у светлу будућност. У бољи живот.

По многим новијим, национално усмереним, тумачењима, југословенска држава у чијем је стварању одлучујуће учествовао краљ Александар јавила се сувише касно. Ово је само донекле тачно. Праведније би било рећи да се она јавила исувише касно да буде национална држава, али исто тако исувише рано да би била устројена на космoполитским начелима. У доба бујања национализма, по завршетку Првог светског рата, само су малобројне космополите биле спремне да се одрекну племенског у име ширих начела.…

Пре тачно годину дана, у исто ово време, с јесени, о Дому за децу и омладину ометену у развоју у Кулини, код Алексинца, нашироко се говорило као о установи која наводно неадекватно и недовољно добро збрињава оне са којима се живот судбински поиграо.