Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: Кратко памћење!

rss

20.07.2019. Миодраг Тасић

Нисмо народ који памти. Брзо заборављамо добро што нам је неко учинио. Пријатеље, савезнике, добронамерне..., очас смо потиснули из сећања. Иста ствар је и са онима што су нам нанели зло. Чак и најгора зверства попут истребљења наших сународника, покрштавања, протеривања с родног тла, пљачкања имовине и затирања свега српског. И таквима смо знали да опростимо, али и да заборавимо сва непочинства.

Колумна Миодрага Тасића: Кратко памћење!

Разуме се, све ово важи према туђину. Њему се прашта. Своме најрођенијем Србин неће опростити ни најмању увреду; шамар, псовку или преорану међу, на пример. Но, вратимо се странцима. Један такав баш ових дана посетио Србију. Долази из земље која је наводно Србима била савезник. Мада је и ту кратко памћење. Били смо савезници у Великом рату. Заиста. Али тек када је исцрпљена српска војска и народ преко Проклетија, десеткован од зиме, глади и арнаутских банди некако стигао до албанске обале. И ту је војска умирала наочиглед француских и италијанских бродова, а ови нису притекли у помоћ. И онда је руски цар Николај Романов запретио „савезницима“ да ће склопити сепаратни мир с Немцима и Аустроугарском уколико не помогну српској војсци и народу. То је исти онај руски цар који је због Србије ушао у рат с Аустроугарском и Немачком!

Најзад су се „савезници“ потрудили да превезу остатке српске војске на Крф и да их тамо збрину. Касније су лечили рањенике и у Француској, у Бизерти у Тунису, школовали српску омладину, организовали заједничку војску код Солуна. Остало је познато. Препорођена српска војска је можда и пресудила исход рата две године касније. Немци и Аустроугари с једне и Британци и Французи с друге стране били су презасићени дуготрајним ратом на западу Европе. Можда би и склопили мир са статусом као пре рата, али се онда десио пробој Солунског фронта. Муњевито је прво Бугарска капитулирала, недуго потом и Аустроугарска. На крају и Немачка. Србија је била захвална Французима и уопште француској држави. Подигли су споменик захвалности Француској. На њему стоји натпис: Волимо Француску као што је она волела нас! А Француска ипак више воли паре од својих пријатеља. Сву помоћ у оружју, лековима, санитетском материјалу и остало лепо су пописали, израчунали и српској влади поднели на увид. Србија је подигла кредит и помоћ исплатила!

1934. године у Марсеју је убијен југословенски краљ Александар Карађорђевић. Премда је француским властима било предочено да се спрема атентат на краља, Србина родом, наравно, велика француска држава није успела да се избори с усташким и пробугарским терористима. Убиством Краља Александра почиње распад Југославије и суноврат српског народа. У рападу социјалистичке Југославије деведесетих година „српски савезници“ су имали немерљиву улогу. Чак и Французи. Помагали су свима против Срба. Политички, пропагандом, економски, на крају и војно су Французи исказали своје „пријатељство.“ Бомбардовали су Србе у Крајини, у Босни, најзад и у самој Србији. И до данас су остали на антисрпској страни. А само због убиства српског краља на њиховој територији Француска никада не би смела ни глас против Срба да подигне. Да имају срам вечито би нам се извињавали!

Не баш омиљени француски председник у сопственој земљи почастио нас је својом посетом. Ми га дочекали као најдражег. Као кад ти кум дође у кућу. Мислим на право кумство. Не оно Карађорђе и Милош, Милошевић и Стамболић, односно Шешељ и Вук Драшковић. Елем, француски председник се није лепо понео према Србији најпре, а онда и према нашем председнику ономад. На прослави стогодишњице завршетка Великог рата вијорила се застава „Косова“ на Нотр Даму. Хашим Тачи седео у првом реду а Вучић на галерији. Далеко у позадини. Очекивало се да се Француз извини због „омашке“. Међутим, ништа. Све српске телевизије прате долазак авиона с високим гостом. Висок по звању! Срдачан дочек, поздравни говори, махање заставицама раздраганог народа. Спонтано окупљеног. Пет хиљада полицајаца у приправности? Зашто? Чему све то? Ко ће то да плати? Глупог ли питања!

Човек за кога ће остати записано да је био председник Француске, уз једног Де Гола, поред осталих, рече задивљеној српској маси да Србија и Косово као две државе треба једна другу да признају! Ради мира и просперитета. После их чека Европа. Додуше, Европска унија прво треба да се среди изнутра, а мало после ће да приме и Србију, Косово и осталу сабраћу у ту реконструисану Европу. Народ у трансу! Да л' због дугог чекања на сунцу, можда мало огладнели, један сендвич, могуће да нису најбоље ни чули преводиоца? Или ће бити да је српски народ коначно променио менталитет? Па му више ништа није свето? Али кад је Макрон изговорио неколико речи на каквом-таквом српском језику, маса народа, али и бројни извештачи са скупа доживели делиријум. Или је делиријум трајна појава код истих?

Нисам у потпуности испратио величанствени догађај. Више сам сазнао на интернету. Тако да сам упознат како је између Француске и Србије потписано 22 уговора. У разним областима живота и делања. Не сумњам да су сви ти уговори на ползу Србије. Још мање сумњам да ће у потпуности бити обелодањени и транспарентни. Тако се то каже. Многи су нас задужили до сада, али с Макроном бићемо задужени и више. Звог свега тога, а највише због оно неколико српских речи које је Макрон некако превалио преко језика, требало би му подићи споменик захвалности. Не мора да буде висок као онај на Калемегдану. Није ни Макрон висок (велики) попут некадашњих француских председника. На споменику да пише: Волимо Макрона колико и он нас воли! А да нас воли, не треба сумњати. Што написа уводничар једног српског дневника, раније најтиражнијег дневног листа, Макрон није проговорио бугарски, албански или пољски. Говорио је на српском језику. Мало ли је!

Коментара: 0


# Србија Александар Вучић Миодраг Тасић избори Француска Александар Карађорђевић Хашим Тачи
@avucic @



 

[ Додај коментар ]