Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Србија за понос

rss

12.11.2014. Миодраг Тасић

Морамо бити поносни на своју државу. Пре свега на руководство које нас води у светлу будућност. У бољи живот.

Србија за понос

Додуше, бољи живот је обећаван одмах, што значи чим прођу избори, потом на неколико месеци одложен, док се власт не ухода и засуче рукаве, а сада се мало пролонгира; за годину-две. Нешто је ипак остварено. По питању економије. Увећао се спољни дуг, повећана незапосленост, а порасли смо и по квалитету живота. У светским размерама. Прошле године Србија је на тој листи била пласирана око седамдесетог места, а ове изнад деведесетог. У региону, читај „Западни Балкан“, а можеш и Европу у целини, само је Босна и Херцеговина изнад нас. Дакле, ни Албанија није више за упоређивање!

Дипломатија наше Отаџбине, такође, није за потцењивање. Ево, посећују нас високи званичници пријатељских земаља попут Француске, Немачке, градимо добросуседске односе с Албанијом, амбасадори партнерских западних „демократија“ не избијају из кабинета наше врхушке. Вечно пријатељство Србије и Француске, помало уздрмано бомбардовањем српских земаља у Крајини, Босни, и саме Србије најзад, сада се обнавља и учвршћује. Изградиће Француска фабрике у Србији да помогне милом српском народу. Али, Србија треба да размисли по питању санкција Русији. Нема европске политике, нема уласка у Унију без санкција!

Истина, наш премијер рече, помало стидљиво, да ми не уводимо санкције Русији због наших економских интереса. Санкције би нам нанеле штету. А могао је да каже да нећемо увести санкције зато што су Руси братски народ, што су нам помагали још од Карађорђа, да су спасили Србију од уништења 1876. године, да је Русија због Србије ушла у Први светски рат. Па, онда, после преласка Албанских гудура, када је остатак српске војске умирао од болести, глади и исцрпљености поред морске обале, француски и италијански бродови у непосредној близини нису хтели да приме изнемоглу војску и народ и превезу их до Крфа. Плашили се заразе. Тек кад је руски цар запретио сепаратним миром с Немачком уколико се не помогне српским мученицима, вечни пријатељи су попустили! Или да подсети омаленог премијера Валса на убиство Краља Александра у Марсељу, што, исто тако, спада у вечити дуг Француске према Србији. И само због тог убиства Француска никада не би смела глас да подигне против Србије, а камоли да саветује и уцењује. Земља домаћин је обавезна да угости и обезбеди сваког госта. Краљ Александар је те 1934. био у посети Француској као савезник, пријатељ и суверен драге земље!

Неки ранији српски државници не би били мудри попут данашњих. Рецимо Милош Обреновић. Када је Милош у дубокој старости, након двадесетогодишњег изгнанства, поново добио власт у Србији, прво што је урадио било је да окује и утамничи свог великог непријатеља, Тому Вучића - Перишића. Тај Вучић је издао Милоша! Чуо за то хапшење енглески конзул у Србији, Џорџ Хоџес. Дошао да протестује. Милош га саслушао мирно, а онда упитао да ли он, Милош, пита кога хапси енглески краљ. На негативан одговор Хоџеса Милош га је опсовао и истерао напоље. Или када је на Рамазан Милош позвао београдског пашу, Србија тада још увек није била независна држава, да попије кафу и једе свињско печење!

Дакако да то није нимало дипломатсо понашање. Није ни чудно што Србија у Милошево доба, или касније под његовим сином Михаилом, није била јака, стабилна, цењена држава. Не као што је ова сада. Баш због одсуства допломатије. Мудар државник ће отрпети увреду, провокацију, игнорисаће је. Баш као што је учињено приликом посете албанског премијера Едија Раме Београду.

Сваки обичан Србин је знао да од те посете ништа добро испасти неће. Једино, изгледа, премијер и његови саветници, нису. Или су, можда, добронамерни партнери попут Ангеле Меркел и Џо Бајдена превидели албански безобразлук? Иначе не би тако љубазно молили српског премијера да прими Раму у посету. А њихову молбу тешко је одбити. Додуше, премијер и његови чувари лика и дела у облику Вука, Вулина, Вучићевића и компаније не мало су погођени провокацијама и увредама премијера светске силе Албаније посред Београда. За Прешево не питај. Ваљда зато Вучић неће играти баскет с Рамом у Тирани. И само да зна Рама да ће добити пацке од амбасадора „квинте“ којима се српски премијер пожалио. Ignorantia nocet – незнање шкоди, важи од Римљана. Међутим, то што наши „државници“ нису знали шта ће се десити Рамином посетом, а знао је сваки грађанин, државницима неће шкодити. Јер они воде Србију, полако али сигурно, у просперитет, у Европску унију која нема алтернативу.

Будимо поносни на ово што имамо. Можда Србија и има оно што заслужује?

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

Коментара: 2


# Александар Вучић Миодраг Тасић први светски рат убиство хапшење Албанија Француска Александар Карађорђевић Милош Обреновић Босна и Херцеговина
@avucic @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    istoricar 12.11.2014.
    Moram reći kao prof.Istorije da je ovde izrečena gomila netačnih činjenica u vezi dogadjaja iz 1 sv.rata.Nije tačno da nam Francuska nije pomogla brodovima i Italija i da je bilo uslova,ali to je kada neko želi da spinuje istinu.Grčka i Francuska su mnogo više pomogle nego sama Rusija.

  • (+1) (-1)

    Горан 12.11.2014.
    У бољи живот.


[ Додај коментар ]