Српски календар - најзначајнији документ српског народа

03.01.2015. Јелица Тапушковић, Међународни радио Србија

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века. По њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима.

И данас тај календар као званични користи Српска православна црква, и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава. О српском календару за наш радио је говорио Милан Стеванчевић, који се проучавањем овог значајног културног, историјског и научног документа бави од 1975. године.

Српски календар датира од периода винчанске културе, још од 6. века пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је какарактеристичан и приказује лук са два пресека. Најстарији запис о српском календару јесте један надгробни споменик из 6. века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични српски календар, уводи га Свети Сава у 13. веку и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему - књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе. Томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару. Милан Стеванчевић, који се скоро 40 година бави проучавањем календара, каже да је то највеличанственији споменик српског народа, нешто што је тако велико и значајно, а што смо изгубили или загубили. Према његовим речима, за календар је први пут чуо педесетих година прошлог века, од чувеног владике Николаја Велимировића, и све до 70-тих је мислио да се ради о миту. Међутим, приликом боравка у Истанбулу открио је плочу деспота Ђурађа Бранковића, која је датирана на 6800 и неку годину. То га је заинтересовало да проучава све старе рукописне књиге, писане пре много векова.

„Многи споменици, манастири датирани су по српском календару. На пример споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се косовска битка одржала 6897 године. То се никако не уклапа у данашње сазнање. Најновије истраживање које смо урадили пре две године кажу да се у Вујанском манастиру (између Чачка и Горњег Милановца) налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по српском календару“, рекао је Стеванчевић.

Стеванчевић каже да се, по српском календару, година дели на лето и зиму - лето почиње на Ђурђевдан,6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље, и тумачећи то са научне стране, Стеванчевић каже да је био изненађен да су то два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије. То је чак потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца.

„По српском календару Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава као што је, на пример Преображење. Оно се јавља 19. августа. По српском календару тада се мењају гора и вода. Сада да се мења гора – то знамо јер почиње лишће да жути и опада. А шта значи мења се вода? Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемисјки састав воде 2008. године, запањили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од 19. августа алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер ово што смо ми открили учинили смо уз огромна магнетна средства и апарате, инструменте“, истиче Стеванчевић.

Наш саговорник наводи и други пример – веровање да Свети Илија вози ватрене кочије по небу. Према његовим речима, када се са сателита погледа како се јавља грмљавина види се да облак честица удара у горње слојеве облака и одскаче као када се камен баци по води. Сваки одскок је нова муња и грмљавина, каже Стеванчевић.

Година по српском календару почиње почетком априла и усклађен је са грегоријанским календаром, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месеца и дана, како би показао заједништво хришћана. Тако, по српском календару данас је март 7520. године. Стеванчевић истиче и да према протоколу српског календара прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу српског календара.

Иако су са сазнањима, до којих је наш саговорник дошао, упознате и СПЦ и научне институције у држави, о томе се ћути. За сада су за истраживања заинтересоване институције у Португалу и Индији, као и америчке издавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава. До даљег, наводи Стеванчевић, радиће на новим сазнањима којих, верује има доста, будући да се подаци о српском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.

Јелица Тапушковић

Објављено Сре, 07/03/2012 - 14:59 -- МРС

Међународни радио Србија

Коментара: 12

# Радио С Свети Илија Ди Српски народни календар Милан Стеванчевић Свети Сава Стефан Лазаревић
@

▲ ▼ [+][-]

(+0) (-6)
strasno 03.01.2015.
Zasto li zvanicne institucije cute i ne pridaju znacaj ovakvom epohalnom otkricu ?
(+5) (-0)
Шта фали обичајима 03.01.2015.
Ми као да се стидимо сами себе. У нормалним земљама би се овако нешто неговало као народни обичај, уколико је тачно. Али ми нисмо нормална земља. Сви ми знамо да Кинези имају своју нову годину и то нам не смета, али зато нам смета Српска нова година по јулијанском календару, јер смо тако назадни. Знате ли колико губи наша привреда рећи ће другосрбијанци. Е сад неће да губи ништа, јер више не постоји, јер су је петоктобарци уништили, а наставили репрограмирани радикали.
(+2) (-1)
Андрић 03.01.2015.
Дођу тако нека времена, када паметан заћути, будала проговори ...
(+1) (-0)
Српски или Византијски свеједно, 04.01.2015.
али ово нико није демантовао: "на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару"
(+1) (-0)
strasno 04.01.2015.
A sta demantovati pre ? Autor je u knjizi preuzeo epigrafske faksimile St. Novakovica nadgrobnih spomenika i to sa teritorije Bugarske, u kojim se pominje Rilski manastir, kao i vreme svetog klimenta Ohridskog i ovaj tekst autor je procitao i datovao u 916. godinu. Kliment je preminuo 916. i moralo je da prodje 7 godina, da se posle toga izvade iz zemlje njegovi zemni ostaci i da , ako ispunjava kanonske norme, bude proglasen svetim. Dakle ovaj natpis u kome se Kliment pominje kao svetac, ne moze se datovati u 916. godinu, vec minimalno 7 godina kasnije. Isto vazi i za sledeci primer, na istoj 26. strani, Jovan Rilski preminuo je 946. tako da ove godine nije mogao biti proglasen svetim, te se i ova godina ne moze tako procitati. Nemam vremena ni da citam ni da demantujem ovakve naucne radove. A i taj arheolog DJ. Jankovic, nisam kompetentan da ocenjujem njegov rad, ali on je izopsten iz nauke i udaljen sa fakulteta zbog naucnih radova, u kojima, izmedju ostalog tvrdi da je apostol Pavle pokrstavao Srbe na Balkanu u 1. veku n.e. Meteorolog menja svetsku istoriju, etnolog proucava japansku sljivu... Neki ljudi pisu gluposti, neki ljudi citaju gluposti, a neki ljudi veruju u gluposti.
(+3) (-1)
Да Страшно има времена 04.01.2015.
Овако је већ боље, да и ми смртници нешто научимо. Овај Ђорђе Јанковић: "Српско археолошко друштво је недавно „изразило крајњу забринутост због тога што Изборно веће Филозофског факултета у Београду није потврдило реизбор др Ђорђа Јанковића у звање доцента, тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада. ... „Одавно се није догодило да на Филозофском факултету, институцији која би требало да буде пример, неко буде удаљен са наставе из политичких и идеолошких разлога”, наводи се у саопштењу које је потписао доц. др Душан Михаиловић, председник Српског археолошког друштва.

Он каже да је Комисија за припрему извештаја о кандидатима дала позитивно мишљење о реизбору Јанковића у звање доцента и да је идентична ситуација била и када је осујећен Јанковићев избор у звање ванредног професора. У оба случаја је изостала научна критика: методолошке примедбе нису образложене, Јанковићев рад је приказан непотпуно, наводи његових књига цитирани су ван контекста у намери да се дискредитује и представи као националиста." http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Poreklo-Slovena-uzdrmalo-katedru-za-arheologiju.sr.html
(+2) (-0)
добар коментар 04.01.2015.
Pjotr Cibukov | 17/05/2009 13:44

Treba se kloniti ovakvih arheologa i istoricara. Takvi su u stanju da jednog dana tvrde da su na Kosovu i Metohiji ziveli i Srbi.
(+1) (-1)
strasno 04.01.2015.
O g. Jankovicu i njegovom naucnom radu sve je rekao Dr. Marko Popovic iz Arheolodkog instituta. A vi sto verujete u sve sto procitate, i na tarabi pise ...
(+3) (-1)
Још бољи 04.01.2015.
Miloš Milojević | 12/02/2014 22:52

Srpsko arheološko društvo nema veze sa Srbima sem u svom imenu.To je interesna organizacija koja je stvorena u cilju zaglupljivanja Srpskog naroda.Postaviću par pitanja čisto da vam pokažem o kojim lažovima je reč.
Pitanje za pametnog iz Srpskog arheološkog društva koji je dao demante je sledeće: Vreme neolita po zvaničnoj arheologiji je kameno doba.Kako se onda u neolitu topila ruda u rudniku Belovode na Rudnoj Glavi?Očigledno je da vi lažete narod.Požurite da napravite deponiju u Belovodama kao što ste to uradili u Vinči.Sledeće,kakvu vi Vizantijsku arheologiju propagirate kad Vizantija nikad nije ni postojala.Postojao je samo 2.Rim kojim su upravljali Srbi.O kakvim lažima je reč navešću da je Vizantiju izmislio Hieronymus Wolf u 16.veku 150 godina nakon pada istočnog Rima.Nađite jedan arheološki eksponat koji na sebi nosi naziv Vizantija?Nađite jedan novčić istočnih imperatora na kom piše Vizantija?Ne postoji gospodo arheolozi.Ni vi nećete postojati kad ovaj narod progleda.
(+1) (-1)
Све боље и боље 04.01.2015.
Невероватно је то што се збило у вези с књигом археолога др Ђорђа Јанковића. Установио је да су на српској етничкој и историjској земљи српски гробови из петог столећа после Христа. Званичници на Београдском универзитету не верују да су, тамо и тада, сахрањивани Срби, него тумаче да је то умирао неки други народ. Новинарка Милена Милетић је све ово описала с неутралне тачке гледишта. А није имала право на такав став, јер знам да поседује уџбеник историје с калифорнијског државног универзитета у Санта Барбари, проф. др Иве Вукчевића, Срби Германије, Етрурије и Илирије. У овој књизи се наводе стотине поузданих извора о античком присуству Срба на овом огромном простору Европе. Па ако амерички студенти уче да су староседеоци на Балкану Срби, онда сигурно да за то није крив проф. др Ђорђе Јанковић.
Амерички професор Вукчевић и не помиње закључке др Јанковића о српским гробовима код Грахова и Книна. Зато би др Бранислав Анђелковић, др Радивој Радић и други морали да полемишу с др Ивом Вукчевићем, па ако докажу да је рад овог америчког универзитетског професора ненаучан, тек би тада имали разлога да оспоре и рад др Ђорђа Јанковића. Но, сигурно је да закључке др Вукчевића не могу побити – да могу, давно би то учинили. http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/srpske-gromile
(+1) (-0)
strasno 04.01.2015.
Da li ti znas sta pises ? Srpsko arheolosko drustvo stalo je u zastitu g. Jankovica, a g. Popovic je iz Arheoloskog instituta, to su dve razlicite naucne institucije, i svaka dalja polemika s tobom i tebi slicnima bespredmetna je.
(+2) (-0)
И нарочито занимљив 04.01.2015.
претпоселедњи коментар на форуму Крстарица од неког Аранђела. Него ово питање постојања Срба на територији Балкана пре званичног "доласка" на Балкан превазилази оквире овог портала. http://forum.krstarica.com/showthread.php/252054-I-arheologija-postala-politika/page5?s=d19bd831e793b33cf8483054b205de91