Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Прича о крају Европе или, кад су убили Христа, на ред је дошао Мухамед

rss

12.01.2015. Душан Пророковић, Стандард

Свашта ће се наредних година „продавати“ као „борба против тероризма“ и одбрана „европских вредности“, али се Србија не сме залетати

Тешко је пронаћи речи за оно што се десило на Божић у Паризу, када су терористи упали у редакцију часописа Шарли ебдо. Али, пошто су одмах после тога најавили „оштру борбу против тероризма“ и Мартин Шулц и Франсоа Оланд, требало би да се забринемо. Наравно, Шулц и Оланд су овде само илустративни примери, никако појединци који пресудно утичу на појаве и процесе о којима ће бити речи. Елем, крвави пир радикалних исламиста јесте „кукавички чин“ и „пуцањ у посланика Мухамеда“, како то објашњава реис исламске заједнице Црне Горе Рифат Фејзић [1], јер нити ово што се десило има везе са изворним принципима ислама нити ће на било који начин помоћи муслиманској популацији, али, хајде да, како то мудро саветује београдски муфтија Мухамед Јусуфспахић, погледамо мало и шта су узроци оваквих дешавања, да се не бавимо само последицама [2]. На крају, понајвише би требали да се забаве анализирањем узрока на самом Западу на исти онај начин на који то чине када сличан терористички акт почине дагестански или чеченски терористи у Москви или Волгограду. Шарли ебдо се прославио у томе. За њих су, без икакве сумње, Путин и његова политика били узроци напада радикалних исламиста на московски метро (карикатуре у наставку су из часописа Шарли ебдо).

Дакле, узроке не треба само тражити у фрустрираном делу исламске заједнице, већ пре свега у одлукама западних политичара и „политичком кретању“ западног система. Тачно, убиство новинара француског сатиричног часописа јесте и пуцањ у слободу говора јер, како то описује један београдски новинар, „наша цивилизација почива на критици свих ауторитета“, само би пре тога морали јасније да се одредимо око два питања: шта су вредности „наше цивилизације“ и како нас представници других цивилизација посматрају? Овде се под појмом „наша цивилизација“ мисли на онај део света који је Семјуел Хантингтон означио као „западна цивилизација“.

СЛОМ ПАРАДИГМЕ И КРИВИЦА ЕВРОПЕ

Не треба пуно аналитичког искуства нити политичког дара па да се у тражењу одговора на прво питање направи директна веза између несретних поступака политичара, попут Шулца и Оланда, и онога што нам се данас дешава. Европски политичари су на почетку ХХI века и дефинитивно одбацили све „окове“ сопственог историјског наслеђа и „ограничавајуће“ моралне вредности традиционалног друштва. Прелазимо из модерне у постмодерну, и, ако се „први слом парадигми“ који се тицао преласка из традиционалног друштва у модерну темељио на посттрадиционализму и развијао „систем критеријума у коме су наука, искуство, технички развој, рационализам, критицизам и индивидуализам заменили теологију, колективност, веру, догматику, холизам, интуицију, онтологизам традиционалног света“ [3], онда се „други слом парадигми“ темељи наантитрадиционализму. Постмодерна се не задовољава релативизацијом и маргинализацијом теологије, колективности, вере, догматике, холизма, интуиције и онтологизма традиционалног света, већ захтева да се против њих бори. Шарли ебдо (иако далеко од било каквог центра) је био на (периферији) овој борбеној линији, и много пре него што су се појавиле карикатуре које недолично приказују пророка Мухамеда, сатиричари су се позабавили и хришћанским вредностима.

Кроз модерну Европа се одрекла Христа. Уласком у постмодерну она га је поново убила. Зато делује потпуно логично када Ангела Меркел на последњем Самиту Г-20, како то представљају западни медији, одржи лекцију Владимиру Путину о правима хомосексуалаца у Русији. Да буде јасније, то „држање лекције“ се заправо тиче питања легализације хомосексуалних бракова и Путинове непоспустљивости око тога. А за бољи илустративни приказ дешавања у европској политици на почетку раздобља постмодерне, треба још подвући да је Меркелова на челу партије која се зове Хришћанско-демократска унија. Антитрадиционалистички дискурс мора све исмејати и обесмислити. Зато су „хришћанске вредности“ постмодерне Европе и „хомосексуални бракови“ и „политичка коректност“ која промовише стављање Христа у недоличан контекст (јер то је слобода критике свих ауторитета). Оно што се у последњој деценији дешава у Европи, а тиче се покушаја наметања нових вредносних садржаја муслиманском друштву и стављања пророка Мухамеда у недоличан контекст само је логична последица развоја околности и односа у последње три деценије. Дотле су нас довели Шулц и Оланд. Међутим, разлика је у томе што хришћански део Европе није имао ни снаге ни простора да „брани Христа“, док се муслиманско друштво хомогенизује и спремно је да „брани Мухамеда“ (када пишем о спремности муслимана да бране Мухамеда, не мислим на тероризам, већ на политичку хомогенизацију и социјално комешање које сваки напад овакве врсте изазове, као и потребу да се полемише о томе).

ДРУГИ ЗАПАД ВИДЕ НАСИЛНИМ

Ово је важно и због тражења одговора на друго питање. Јер, са једне стране, антитрадиционалистичка Европа је постала убеђена да је само њен пут исправан, да она држи монопол над правом на истину, па да због тога другима може да држи лекције (као што је Меркелова дала себи за право да одржи лекцију Путину). Оно што је „западно“, треба да постане и „глобално“, општеприхваћено. Свако другачије мишљење или постављање се унапред проглашава атавизмом, „политички некоректним“ и дисквалификујућим за учешће у расправи о будућности света. Не знам на чему се темељи убеђење европских политичара да овакав приступ може бити успешан, осим ако у целу рачуницу није укључена и америчка војна сила, али то онда директно води ка закључку да ће Европа бити пуки извођач америчких радова у појединим деловима света, али никада више и сила светског значаја. Тек, због овога Европа све мање разуме друге цивилизације и све је удаљенија од других. Европа не разуме муслимане, њихове фрустрације, њихов живот у „култури понижења“ (како то описује Диминик Мојсије у Геополитици емоција), њихове наде и страхове.

Са друге стране, постављање водећих европских држава се у свим осталим деловима света сматра лицемерним (како само глупо звучи парола у Србији како је „цео свет против нас“). Други гледају на западну цивилизацију као на насилну, лицемерну, окренуту само извлачењу материјалне добити кроз разне видове пљачкања природних добара у другим деловима света. У мору карикатура које су објављене у данима после напада на редакцију Шарли ебдоа издвојила се једна на којој су Франсоа Оланд и Башар Асад. Оланд говори како је напад „чин изузетног варварства“, док му сиријски председник одговара: „не причаш тако кад их шаљеш код мене“. Браћа Саид и Шериф Куаши су повратници из Сирије, где су њихову борбу оружјем, финансијама и неопходном логистиком помагали и САД и Француска, мада су у првом реду то чинили блискоисточни савезници Запада – Саудијска Арабија и Катар.

Руски обавештајни аналитичари чак наводе и како се оваква регрутација у муслиманском корпусу у Француској врши још од 1979, када су САД почеле са формирањем Ал Каиде и прикупљањем добровољаца који ће ратовати против совјетских трупа у Авганистану. Док су исламски фундаменталисти представљали „корисне идиоте“ западних држава, све је било у реду. Сада, када је ствар измакла контроли, настао је проблем. Или можда ствар и није измакла контроли? Можда је ово начин да се Европа још чвршће веже за САД и укључи одлучније у „борбу против тероризма“ и „људска права“ од Сирије, преко Ирана, до Украјине. Јачање радикалног ислама је амерички пројекат.

ЕВРОПА И ИСЛАМОФОБИЈА

Шта ће бити конкретне мере које ће се предузимати после напада у Паризу још увек није познато, али оне не могу бити ван досадашње матрице која нас је и довела довде. Зато треба страховати од најава Шулца и Оланда о јачој „борби против тероризма“. Што Запад, а сада ће то бити здружене снаге САД и Европе, буду више додавали гас у „борби против тероризма“, то ће се муслимани осећати угроженијим, њихови страхови ће се повећавати, а понижење ће бити све веће. Да ли ће нам то помоћи у решавању проблема? Неће, нити на Блиском Истоку, нити у Европи. Како је представио британски Економист (графички приказ у наставку текста је преузет са интернет странице овог часописа) данас је перцепција Француза како у њиховој земљи живи чак 31 одсто муслимана иако их је тамо свега осам одсто, у Немачкој је тај однос 19-6, у Великој Британији 21-5, а у Белгији чак 29-6. Невероватан је податак да у Пољској, где муслимани чине свега 0,1 посто популације, грађани мисле како их је пет посто. Како ово другачије тумачити него антимуслиманском хистеријом коју производе водећи европски (самим тим и пољски) медији? У страху су велике очи, па се зато Европљанима причињава да је муслимана три до пет пута више него што их је заиста. А страха је пуно јер се у постмодерној, антитрадиционалистичкој парадигми муслиманска заједница представља као друштво са „оковима“ сопственог историјског наслеђа и „ограничавајућим“ моралним вредностима традиционализма (самим тим, ове вредности постају неморалне).

Не треба ни сумњати да ће ови трендови постати још израженији после масакра у Паризу. Први резултати већ су видљиви у Немачкој, у којој је Бертелсман обавио експрес-анкету: 61 одсто испитаника сматра да се ислам не уклапа у европски систем вредности; њих 40 одсто је признало да се осећају „странцима у сопственој земљи због повећања броја муслимана“; а 24 одсто мисли да би муслиманима требало потпуно забранити усељавање у Немачку.

Због свега, највероватније нам следи заоштравање односа између Европе и муслимана. То ће се манифестовати како у односу ЕУ према појединим исламским државама тако и унутар ЕУ, у нарушавању ионако лоших односа између већинских народа и муслиманске мањине. На крају, сва та погоршања могу узроковати нова крвопролића, тероризам и дестабилизацију. Како констатује Жељко Цвијановић: „Уместо да злочин, који је отворио још једна врата пакла света у коме живимо, буде позив на дубоко размишљање и суочавање са истином, још једном је победила потреба да останемо будале“ [4]. Будалаштине ће се наставити и много ће нас коштати. Европа се не може бранити слепим праћењем Америке, имитирањем њених мера и прихватањем њених вредности. Европа је и постала то што јесте захваљујући стрпљивој изградњи сопствене матрице, неговању традиције и хришћанских вредности. Она може разумети муслимане само ако се врати Христу, кроз преиспитивање антитрадиционализма и заустављање штетних ефеката „другог слома парадигми“. Она може опстати само ако се дистанцира од Америке. Уколико не буде имала снаге за то, данашња Европа ће нестати. Јер, када се ради о европским народима, трећина становника ЕУ је старија од 55 година, а у 2014. се број становника повећао за свега 0,22 посто. Просечна старост становника ЕУ је 37,7 година, а, уколико се наставе постојећи трендови, до 2050. године ће се повећати на чак 52,3 године. Европа себи не сме дозволити улазак у оштар сукоб са исламом јер је то може коштати тешког цивилизацијског пораза. Можда је то у интересу САД, које би у исламској континенталној Европи добиле солидног савезника у разрачунавању са Русијом и низом других регионалних сила, али није у интересу Европе.

ТО НИЈЕ НАШ РАТ!

Због тога се и власти у Србији не смеју залетати. Свашта ће се наредних година „продавати“ увијено у обланду „борбе против тероризма“ и одбране „европских вредности“ (свакако, антитрадиционалистичких вредности). Србији је, наравно, у интересу да донекле сарађује у овим пословима са Западом, јер је претња од тероризма реална опасност за наше грађане, али ту се мора наћи одређена мера. Јер, треба подвући, да „убијање Мухамеда“, на које ће позивати Запад, није наша мисија. То није наш рат. У њему не смемо да учествујемо. На крају, Србија и нема проблем који имају западне земље. „Наши“ муслимани нису имигранти, већ старо домаће становништво које је примило ислам. То су људи који говоре истим језиком, са којима се можемо разумети и договорити. Да, између „нас“ и „њих“ је много отворених питања, тешких тема из даље и ближе прошлости, али је можда ово и права шанса да се сва та питања постепено отварају и о њима разговара. Наша будућност није у Хантингтоновој претпоставци о „сукобу цивилизација“. На то се не смемо упецати. Наша будућност је у „сусрету цивилизација“. Зато морамо знати и где су корени наше цивилизација, где су темељи на којима смо зидали кућу. Европа, ако то буде воља Шулца и Оланда, и ако их у томе подржи већина грађана у њиховим земљама, нека иде својим путем. Ми морамо тражити свој.

Фонд стратешке културе

Коментара: 3


# убиство Шарли Ебдо тероризам
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-0)

    Covek zvani zmaj 13.01.2015.
    Vrlo mi se dopao ovaj tekst. Interesantno razmisljanje potkrepljeno istorijskim I socioloskim znanjem. Ne znam autora teksta ali mu zavidim na vremenu koje je ulozio u pisanje istog. Moj komentar ce biti uproscena I skracena verzija mog razmisljanja na temu kuda ide ovaj svet I sta ce se dogoditi izmedju civilizacija. Koristicu prost jezik da moze svako da razume. Ljudi su zivotinje I ne postoji bioloska razlika koja nas necim odvaja od zivotinja. Svako ko misli drugacije zelim mu I da ostane u tom uverenju. Nase civilizovano ponasanje se cini civilizovano samo nama ljudima. Ako bi konj mogao da prica, pozalio bi se kako su ljudi najokrutnija I najnecivilizovana vrsta na ovoj planeti (stoka ne vidi svetlost dana a zavrsi u stomaku ljudi bez I jedne jedine sanse da pobegne iz obora,stale, klanice...). Ostavicu basne po strani ali komentar cu usmeriti tamo gde zulja. Od dva coveka uvek je jaci onaj koji ima pistolj a ne onaj koji je pametniji. Shodno tome, naprednije civilizacije su vojno jace civilizacije I pokoravaju I unistavaju manje. To oko unistavanja je mozda I bilo popularno ranije kada se nije razmisljalo da je pametnije da se zarobljenik uposli I bude rob nego li da se ubije. Unistis naciju I kraj price a pokoris je da ti sluzi I da ti robuje to je u trendu od kada su nestala plemena, ljudozderi I dzungle a preslo na barut. Ameriku ce uvek zuljati Rusija zbog naoruzanja. Nece ni Evropa ni Kina jer je USA jaci od nje ali se plase Rusa, a plase se jer su jedino Rusi ostali ludi narod sa naoruzanjem visokog dometa. Da nema Rusa svi bi radili za Ameriku a nema lepseg nego kad si gazda a drugi rade za tebe. Da se razumemo, sve te price o verama su price u prazno. Dok se covek vrti oko vere, vrti se oko samog sebe. Vratimo se cinjenici da smo zivotinje I da samo pokusavamo da se skrijemo od sebe samih da to nismo a lazemo se I to debelo. Da li cemo uzeti veru, naciju, boju koze ili kontinent kao izgovor za bitku to je potpuno nebitno. Jedino bitno je ko ce koga pokoriti na nacin koji je u skladu sa vremenom. Trenutni aktuelni nacin je monetarni. Dodjem u tvoju kucu I kazem ti ja sam bogat imam puno para I dacu ti kolko treba. Potpisi ovde da ako ne vratis, kucu i zemlju dajes meni a ako vratis onda smo mirni. Znam ja da neces moci vratiti zelenasku kamatu nikad a isto tako znam da mi tvoja trosna kuca I zemljiste ne trebaju. Meni trebas ti da te porobim I da ceo zivot radis za mene a ja da ne radim. Vrlo prosto. Nakon potpisa ti dobijes pare, potrosis, povecas sebi standard I onda u strahu da ti ne uzmem kucu jeftino radis za mene a ja ne radim. I ustvari si ponizan jer ti nisam uzeo kucu nego sam ti "oprostio" pa sad mi "otplacujes" I ne bunis se jer znas da si kriv. Problem je samo da te predhodno razoruzam. To je usa uradila sa pola sveta pa onda mogu da se pederizuju I lezbejizuju jer ne znaju sta ce s'parama. A tamo gde je para I ljubav se kupuje mada ne onakvu kakvu mi znamo. Eu sada kopira tu politiku a dobrodosli su

  • (+0) (-2)

    Gorax 13.01.2015.
    Bolje rob da budes bogatom nego sluga siromasnom.Bogati su amerikanci a siromasni rusi.Uostalom i rusi hoce da budu kolonizatori ali na brutalan nacin.Koga gazi ruska cizma taj je gotov.Najbolje znaju poljaci koji su doziveli najteza nedela od ruskih zlikovaca.Najgrdji su rusi,podmukli,zli i okrutni.Samo sto prikrivaju pravo lice za razliku od ostatka sveta i prave se nevinasca.

  • (+1) (-0)

    Covek zvani Zmaj 13.01.2015.
    Eu sada kopira tu politiku a dobrodosli su novajlije iz bivsih komunistickih zemalja. Doduse ide malo teze jer Evropa za razliku od Amerike nije vojno toliko jaka da se tresu pred njom pa neki kao Grci izvrdaju da ne plate. Mi smo nejaka zemlja I samo se trebamo dogovoriti I jasno javno izjasniti ciji cemo robovi biti: Ruski, Americki ili Evropski. Jeftina radna snaga a u paketu nam zajedno dolazi ova ili ona vera, ona ili ova prica, boja I sarena laz o istoriji koja nas uverava u pogresno - da nismo zivotinje te da smo narod sa pedigreom. Ne zaboravite da od svih vrsti na ovoj nasoj plavoj planeti, koja postaje tesna I pocinje da se dimi, jedino nasa ljudska vrsta ima potrebu za mocstvom. Hvala sto ste procitali moj komentar.


[ Додај коментар ]