Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Priča o kraju Evrope ili, kad su ubili Hrista, na red je došao Muhamed

rss

12.01.2015. Dušan Proroković, Standard

Svašta će se narednih godina „prodavati“ kao „borba protiv terorizma“ i odbrana „evropskih vrednosti“, ali se Srbija ne sme zaletati

Teško je pronaći reči za ono što se desilo na Božić u Parizu, kada su teroristi upali u redakciju časopisa Šarli ebdo. Ali, pošto su odmah posle toga najavili „oštru borbu protiv terorizma“ i Martin Šulc i Fransoa Oland, trebalo bi da se zabrinemo. Naravno, Šulc i Oland su ovde samo ilustrativni primeri, nikako pojedinci koji presudno utiču na pojave i procese o kojima će biti reči. Elem, krvavi pir radikalnih islamista jeste „kukavički čin“ i „pucanj u poslanika Muhameda“, kako to objašnjava reis islamske zajednice Crne Gore Rifat Fejzić [1], jer niti ovo što se desilo ima veze sa izvornim principima islama niti će na bilo koji način pomoći muslimanskoj populaciji, ali, hajde da, kako to mudro savetuje beogradski muftija Muhamed Jusufspahić, pogledamo malo i šta su uzroci ovakvih dešavanja, da se ne bavimo samo posledicama [2]. Na kraju, ponajviše bi trebali da se zabave analiziranjem uzroka na samom Zapadu na isti onaj način na koji to čine kada sličan teroristički akt počine dagestanski ili čečenski teroristi u Moskvi ili Volgogradu. Šarli ebdo se proslavio u tome. Za njih su, bez ikakve sumnje, Putin i njegova politika bili uzroci napada radikalnih islamista na moskovski metro (karikature u nastavku su iz časopisa Šarli ebdo).

Dakle, uzroke ne treba samo tražiti u frustriranom delu islamske zajednice, već pre svega u odlukama zapadnih političara i „političkom kretanju“ zapadnog sistema. Tačno, ubistvo novinara francuskog satiričnog časopisa jeste i pucanj u slobodu govora jer, kako to opisuje jedan beogradski novinar, „naša civilizacija počiva na kritici svih autoriteta“, samo bi pre toga morali jasnije da se odredimo oko dva pitanja: šta su vrednosti „naše civilizacije“ i kako nas predstavnici drugih civilizacija posmatraju? Ovde se pod pojmom „naša civilizacija“ misli na onaj deo sveta koji je Semjuel Hantington označio kao „zapadna civilizacija“.

SLOM PARADIGME I KRIVICA EVROPE

Ne treba puno analitičkog iskustva niti političkog dara pa da se u traženju odgovora na prvo pitanje napravi direktna veza između nesretnih postupaka političara, poput Šulca i Olanda, i onoga što nam se danas dešava. Evropski političari su na početku HHI veka i definitivno odbacili sve „okove“ sopstvenog istorijskog nasleđa i „ograničavajuće“ moralne vrednosti tradicionalnog društva. Prelazimo iz moderne u postmodernu, i, ako se „prvi slom paradigmi“ koji se ticao prelaska iz tradicionalnog društva u modernu temeljio na posttradicionalizmu i razvijao „sistem kriterijuma u kome su nauka, iskustvo, tehnički razvoj, racionalizam, kriticizam i individualizam zamenili teologiju, kolektivnost, veru, dogmatiku, holizam, intuiciju, ontologizam tradicionalnog sveta“ [3], onda se „drugi slom paradigmi“ temelji naantitradicionalizmu. Postmoderna se ne zadovoljava relativizacijom i marginalizacijom teologije, kolektivnosti, vere, dogmatike, holizma, intuicije i ontologizma tradicionalnog sveta, već zahteva da se protiv njih bori. Šarli ebdo (iako daleko od bilo kakvog centra) je bio na (periferiji) ovoj borbenoj liniji, i mnogo pre nego što su se pojavile karikature koje nedolično prikazuju proroka Muhameda, satiričari su se pozabavili i hrišćanskim vrednostima.

Kroz modernu Evropa se odrekla Hrista. Ulaskom u postmodernu ona ga je ponovo ubila. Zato deluje potpuno logično kada Angela Merkel na poslednjem Samitu G-20, kako to predstavljaju zapadni mediji, održi lekciju Vladimiru Putinu o pravima homoseksualaca u Rusiji. Da bude jasnije, to „držanje lekcije“ se zapravo tiče pitanja legalizacije homoseksualnih brakova i Putinove nepospustljivosti oko toga. A za bolji ilustrativni prikaz dešavanja u evropskoj politici na početku razdoblja postmoderne, treba još podvući da je Merkelova na čelu partije koja se zove Hrišćansko-demokratska unija. Antitradicionalistički diskurs mora sve ismejati i obesmisliti. Zato su „hrišćanske vrednosti“ postmoderne Evrope i „homoseksualni brakovi“ i „politička korektnost“ koja promoviše stavljanje Hrista u nedoličan kontekst (jer to je sloboda kritike svih autoriteta). Ono što se u poslednjoj deceniji dešava u Evropi, a tiče se pokušaja nametanja novih vrednosnih sadržaja muslimanskom društvu i stavljanja proroka Muhameda u nedoličan kontekst samo je logična posledica razvoja okolnosti i odnosa u poslednje tri decenije. Dotle su nas doveli Šulc i Oland. Međutim, razlika je u tome što hrišćanski deo Evrope nije imao ni snage ni prostora da „brani Hrista“, dok se muslimansko društvo homogenizuje i spremno je da „brani Muhameda“ (kada pišem o spremnosti muslimana da brane Muhameda, ne mislim na terorizam, već na političku homogenizaciju i socijalno komešanje koje svaki napad ovakve vrste izazove, kao i potrebu da se polemiše o tome).

DRUGI ZAPAD VIDE NASILNIM

Ovo je važno i zbog traženja odgovora na drugo pitanje. Jer, sa jedne strane, antitradicionalistička Evropa je postala ubeđena da je samo njen put ispravan, da ona drži monopol nad pravom na istinu, pa da zbog toga drugima može da drži lekcije (kao što je Merkelova dala sebi za pravo da održi lekciju Putinu). Ono što je „zapadno“, treba da postane i „globalno“, opšteprihvaćeno. Svako drugačije mišljenje ili postavljanje se unapred proglašava atavizmom, „politički nekorektnim“ i diskvalifikujućim za učešće u raspravi o budućnosti sveta. Ne znam na čemu se temelji ubeđenje evropskih političara da ovakav pristup može biti uspešan, osim ako u celu računicu nije uključena i američka vojna sila, ali to onda direktno vodi ka zaključku da će Evropa biti puki izvođač američkih radova u pojedinim delovima sveta, ali nikada više i sila svetskog značaja. Tek, zbog ovoga Evropa sve manje razume druge civilizacije i sve je udaljenija od drugih. Evropa ne razume muslimane, njihove frustracije, njihov život u „kulturi poniženja“ (kako to opisuje Diminik Mojsije u Geopolitici emocija), njihove nade i strahove.

Sa druge strane, postavljanje vodećih evropskih država se u svim ostalim delovima sveta smatra licemernim (kako samo glupo zvuči parola u Srbiji kako je „ceo svet protiv nas“). Drugi gledaju na zapadnu civilizaciju kao na nasilnu, licemernu, okrenutu samo izvlačenju materijalne dobiti kroz razne vidove pljačkanja prirodnih dobara u drugim delovima sveta. U moru karikatura koje su objavljene u danima posle napada na redakciju Šarli ebdoa izdvojila se jedna na kojoj su Fransoa Oland i Bašar Asad. Oland govori kako je napad „čin izuzetnog varvarstva“, dok mu sirijski predsednik odgovara: „ne pričaš tako kad ih šalješ kod mene“. Braća Said i Šerif Kuaši su povratnici iz Sirije, gde su njihovu borbu oružjem, finansijama i neophodnom logistikom pomagali i SAD i Francuska, mada su u prvom redu to činili bliskoistočni saveznici Zapada – Saudijska Arabija i Katar.

Ruski obaveštajni analitičari čak navode i kako se ovakva regrutacija u muslimanskom korpusu u Francuskoj vrši još od 1979, kada su SAD počele sa formiranjem Al Kaide i prikupljanjem dobrovoljaca koji će ratovati protiv sovjetskih trupa u Avganistanu. Dok su islamski fundamentalisti predstavljali „korisne idiote“ zapadnih država, sve je bilo u redu. Sada, kada je stvar izmakla kontroli, nastao je problem. Ili možda stvar i nije izmakla kontroli? Možda je ovo način da se Evropa još čvršće veže za SAD i uključi odlučnije u „borbu protiv terorizma“ i „ljudska prava“ od Sirije, preko Irana, do Ukrajine. Jačanje radikalnog islama je američki projekat.

EVROPA I ISLAMOFOBIJA

Šta će biti konkretne mere koje će se preduzimati posle napada u Parizu još uvek nije poznato, ali one ne mogu biti van dosadašnje matrice koja nas je i dovela dovde. Zato treba strahovati od najava Šulca i Olanda o jačoj „borbi protiv terorizma“. Što Zapad, a sada će to biti združene snage SAD i Evrope, budu više dodavali gas u „borbi protiv terorizma“, to će se muslimani osećati ugroženijim, njihovi strahovi će se povećavati, a poniženje će biti sve veće. Da li će nam to pomoći u rešavanju problema? Neće, niti na Bliskom Istoku, niti u Evropi. Kako je predstavio britanski Ekonomist (grafički prikaz u nastavku teksta je preuzet sa internet stranice ovog časopisa) danas je percepcija Francuza kako u njihovoj zemlji živi čak 31 odsto muslimana iako ih je tamo svega osam odsto, u Nemačkoj je taj odnos 19-6, u Velikoj Britaniji 21-5, a u Belgiji čak 29-6. Neverovatan je podatak da u Poljskoj, gde muslimani čine svega 0,1 posto populacije, građani misle kako ih je pet posto. Kako ovo drugačije tumačiti nego antimuslimanskom histerijom koju proizvode vodeći evropski (samim tim i poljski) mediji? U strahu su velike oči, pa se zato Evropljanima pričinjava da je muslimana tri do pet puta više nego što ih je zaista. A straha je puno jer se u postmodernoj, antitradicionalističkoj paradigmi muslimanska zajednica predstavlja kao društvo sa „okovima“ sopstvenog istorijskog nasleđa i „ograničavajućim“ moralnim vrednostima tradicionalizma (samim tim, ove vrednosti postaju nemoralne).

Ne treba ni sumnjati da će ovi trendovi postati još izraženiji posle masakra u Parizu. Prvi rezultati već su vidljivi u Nemačkoj, u kojoj je Bertelsman obavio ekspres-anketu: 61 odsto ispitanika smatra da se islam ne uklapa u evropski sistem vrednosti; njih 40 odsto je priznalo da se osećaju „strancima u sopstvenoj zemlji zbog povećanja broja muslimana“; a 24 odsto misli da bi muslimanima trebalo potpuno zabraniti useljavanje u Nemačku.

Zbog svega, najverovatnije nam sledi zaoštravanje odnosa između Evrope i muslimana. To će se manifestovati kako u odnosu EU prema pojedinim islamskim državama tako i unutar EU, u narušavanju ionako loših odnosa između većinskih naroda i muslimanske manjine. Na kraju, sva ta pogoršanja mogu uzrokovati nova krvoprolića, terorizam i destabilizaciju. Kako konstatuje Željko Cvijanović: „Umesto da zločin, koji je otvorio još jedna vrata pakla sveta u kome živimo, bude poziv na duboko razmišljanje i suočavanje sa istinom, još jednom je pobedila potreba da ostanemo budale“ [4]. Budalaštine će se nastaviti i mnogo će nas koštati. Evropa se ne može braniti slepim praćenjem Amerike, imitiranjem njenih mera i prihvatanjem njenih vrednosti. Evropa je i postala to što jeste zahvaljujući strpljivoj izgradnji sopstvene matrice, negovanju tradicije i hrišćanskih vrednosti. Ona može razumeti muslimane samo ako se vrati Hristu, kroz preispitivanje antitradicionalizma i zaustavljanje štetnih efekata „drugog sloma paradigmi“. Ona može opstati samo ako se distancira od Amerike. Ukoliko ne bude imala snage za to, današnja Evropa će nestati. Jer, kada se radi o evropskim narodima, trećina stanovnika EU je starija od 55 godina, a u 2014. se broj stanovnika povećao za svega 0,22 posto. Prosečna starost stanovnika EU je 37,7 godina, a, ukoliko se nastave postojeći trendovi, do 2050. godine će se povećati na čak 52,3 godine. Evropa sebi ne sme dozvoliti ulazak u oštar sukob sa islamom jer je to može koštati teškog civilizacijskog poraza. Možda je to u interesu SAD, koje bi u islamskoj kontinentalnoj Evropi dobile solidnog saveznika u razračunavanju sa Rusijom i nizom drugih regionalnih sila, ali nije u interesu Evrope.

TO NIJE NAŠ RAT!

Zbog toga se i vlasti u Srbiji ne smeju zaletati. Svašta će se narednih godina „prodavati“ uvijeno u oblandu „borbe protiv terorizma“ i odbrane „evropskih vrednosti“ (svakako, antitradicionalističkih vrednosti). Srbiji je, naravno, u interesu da donekle sarađuje u ovim poslovima sa Zapadom, jer je pretnja od terorizma realna opasnost za naše građane, ali tu se mora naći određena mera. Jer, treba podvući, da „ubijanje Muhameda“, na koje će pozivati Zapad, nije naša misija. To nije naš rat. U njemu ne smemo da učestvujemo. Na kraju, Srbija i nema problem koji imaju zapadne zemlje. „Naši“ muslimani nisu imigranti, već staro domaće stanovništvo koje je primilo islam. To su ljudi koji govore istim jezikom, sa kojima se možemo razumeti i dogovoriti. Da, između „nas“ i „njih“ je mnogo otvorenih pitanja, teških tema iz dalje i bliže prošlosti, ali je možda ovo i prava šansa da se sva ta pitanja postepeno otvaraju i o njima razgovara. Naša budućnost nije u Hantingtonovoj pretpostavci o „sukobu civilizacija“. Na to se ne smemo upecati. Naša budućnost je u „susretu civilizacija“. Zato moramo znati i gde su koreni naše civilizacija, gde su temelji na kojima smo zidali kuću. Evropa, ako to bude volja Šulca i Olanda, i ako ih u tome podrži većina građana u njihovim zemljama, neka ide svojim putem. Mi moramo tražiti svoj.

Fond strateške kulture

Komentara: 3


# ubistvo Šarli Ebdo terorizam
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-0)

    Covek zvani zmaj 13.01.2015.
    Vrlo mi se dopao ovaj tekst. Interesantno razmisljanje potkrepljeno istorijskim I socioloskim znanjem. Ne znam autora teksta ali mu zavidim na vremenu koje je ulozio u pisanje istog. Moj komentar ce biti uproscena I skracena verzija mog razmisljanja na temu kuda ide ovaj svet I sta ce se dogoditi izmedju civilizacija. Koristicu prost jezik da moze svako da razume. Ljudi su zivotinje I ne postoji bioloska razlika koja nas necim odvaja od zivotinja. Svako ko misli drugacije zelim mu I da ostane u tom uverenju. Nase civilizovano ponasanje se cini civilizovano samo nama ljudima. Ako bi konj mogao da prica, pozalio bi se kako su ljudi najokrutnija I najnecivilizovana vrsta na ovoj planeti (stoka ne vidi svetlost dana a zavrsi u stomaku ljudi bez I jedne jedine sanse da pobegne iz obora,stale, klanice...). Ostavicu basne po strani ali komentar cu usmeriti tamo gde zulja. Od dva coveka uvek je jaci onaj koji ima pistolj a ne onaj koji je pametniji. Shodno tome, naprednije civilizacije su vojno jace civilizacije I pokoravaju I unistavaju manje. To oko unistavanja je mozda I bilo popularno ranije kada se nije razmisljalo da je pametnije da se zarobljenik uposli I bude rob nego li da se ubije. Unistis naciju I kraj price a pokoris je da ti sluzi I da ti robuje to je u trendu od kada su nestala plemena, ljudozderi I dzungle a preslo na barut. Ameriku ce uvek zuljati Rusija zbog naoruzanja. Nece ni Evropa ni Kina jer je USA jaci od nje ali se plase Rusa, a plase se jer su jedino Rusi ostali ludi narod sa naoruzanjem visokog dometa. Da nema Rusa svi bi radili za Ameriku a nema lepseg nego kad si gazda a drugi rade za tebe. Da se razumemo, sve te price o verama su price u prazno. Dok se covek vrti oko vere, vrti se oko samog sebe. Vratimo se cinjenici da smo zivotinje I da samo pokusavamo da se skrijemo od sebe samih da to nismo a lazemo se I to debelo. Da li cemo uzeti veru, naciju, boju koze ili kontinent kao izgovor za bitku to je potpuno nebitno. Jedino bitno je ko ce koga pokoriti na nacin koji je u skladu sa vremenom. Trenutni aktuelni nacin je monetarni. Dodjem u tvoju kucu I kazem ti ja sam bogat imam puno para I dacu ti kolko treba. Potpisi ovde da ako ne vratis, kucu i zemlju dajes meni a ako vratis onda smo mirni. Znam ja da neces moci vratiti zelenasku kamatu nikad a isto tako znam da mi tvoja trosna kuca I zemljiste ne trebaju. Meni trebas ti da te porobim I da ceo zivot radis za mene a ja da ne radim. Vrlo prosto. Nakon potpisa ti dobijes pare, potrosis, povecas sebi standard I onda u strahu da ti ne uzmem kucu jeftino radis za mene a ja ne radim. I ustvari si ponizan jer ti nisam uzeo kucu nego sam ti "oprostio" pa sad mi "otplacujes" I ne bunis se jer znas da si kriv. Problem je samo da te predhodno razoruzam. To je usa uradila sa pola sveta pa onda mogu da se pederizuju I lezbejizuju jer ne znaju sta ce s'parama. A tamo gde je para I ljubav se kupuje mada ne onakvu kakvu mi znamo. Eu sada kopira tu politiku a dobrodosli su

  • (+0) (-2)

    Gorax 13.01.2015.
    Bolje rob da budes bogatom nego sluga siromasnom.Bogati su amerikanci a siromasni rusi.Uostalom i rusi hoce da budu kolonizatori ali na brutalan nacin.Koga gazi ruska cizma taj je gotov.Najbolje znaju poljaci koji su doziveli najteza nedela od ruskih zlikovaca.Najgrdji su rusi,podmukli,zli i okrutni.Samo sto prikrivaju pravo lice za razliku od ostatka sveta i prave se nevinasca.

  • (+1) (-0)

    Covek zvani Zmaj 13.01.2015.
    Eu sada kopira tu politiku a dobrodosli su novajlije iz bivsih komunistickih zemalja. Doduse ide malo teze jer Evropa za razliku od Amerike nije vojno toliko jaka da se tresu pred njom pa neki kao Grci izvrdaju da ne plate. Mi smo nejaka zemlja I samo se trebamo dogovoriti I jasno javno izjasniti ciji cemo robovi biti: Ruski, Americki ili Evropski. Jeftina radna snaga a u paketu nam zajedno dolazi ova ili ona vera, ona ili ova prica, boja I sarena laz o istoriji koja nas uverava u pogresno - da nismo zivotinje te da smo narod sa pedigreom. Ne zaboravite da od svih vrsti na ovoj nasoj plavoj planeti, koja postaje tesna I pocinje da se dimi, jedino nasa ljudska vrsta ima potrebu za mocstvom. Hvala sto ste procitali moj komentar.


[ Dodaj komentar ]