Aleksandar Karađorđević

Nismo narod koji pamti. Brzo zaboravljamo dobro što nam je neko učinio. Prijatelje, saveznike, dobronamerne..., očas smo potisnuli iz sećanja. Ista stvar je i sa onima što su nam naneli zlo. Čak i najgora zverstva poput istrebljenja naših sunarodnika, pokrštavanja, proterivanja s rodnog tla, pljačkanja imovine i zatiranja svega srpskog. I takvima smo znali da oprostimo, ali i da zaboravimo sva nepočinstva.

Udruženje kraljevina Srbija predalo je Skupštini Srbije obaveštenje o pokretanju inicijative za promenu Ustava Srbije u ustav kraljevine Srbije.

Ko je čitao, setiće se. Laza Lazarević je napisao priču „Sve će to narod pozlatiti“.

28. novembra 2015. održana je osnivačka skupština Opštinskog odbora Aleksinac Udruženja Kraljevina Srbija.

Moramo biti ponosni na svoju državu. Pre svega na rukovodstvo koje nas vodi u svetlu budućnost. U bolji život.

Po mnogim novijim, nacionalno usmerenim, tumačenjima, jugoslovenska država u čijem je stvaranju odlučujuće učestvovao kralj Aleksandar javila se suviše kasno. Ovo je samo donekle tačno. Pravednije bi bilo reći da se ona javila isuviše kasno da bude nacionalna država, ali isto tako isuviše rano da bi bila ustrojena na kosmopolitskim načelima. U doba bujanja nacionalizma, po završetku Prvog svetskog rata, samo su malobrojne kosmopolite bile spremne da se odreknu plemenskog u ime širih načela.…

Pre tačno godinu dana, u isto ovo vreme, s jeseni, o Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Kulini, kod Aleksinca, naširoko se govorilo kao o ustanovi koja navodno neadekvatno i nedovoljno dobro zbrinjava one sa kojima se život sudbinski poigrao.