Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Колумна Миодрага Тасића: И би референдум!

rss

20.01.2022.

Референдум је био, а на референдуму 29% гласача! Мада, има и тврдњи, тешко доказивих, да је било много мање и од ове бројке. Један опозициони политичар, који је иначе разбио гласачку кутију у Београду, помиње цифру од само 17% гласача на недељном референдуму!

Фото: архива

Званично, председник државе објавио, пре него што је Републичка изборна комисија ишта саопштила, а њој је дужност, победу опције ЗА промену Устава Србије. Нешто око 60 процената изашлих гласало ЗА, 40 посто за НЕ, а нешто више од једног постотка били су неважећи листићи! Тако се дошло до бројке од 101%!

Може и то!

У сваком случају листићи се још броје. Као да смо Кина или Индија. Не могу да их изброје. Важно да је народ слободно, демократски изјавио вољу да хоће промену Устава. Није битно уопште колико је изашлих на гласање. Јер Народна скупштина је двотрећинском већином донела акт којим се управо поништава ранија недемократска и антицивилизацијска обавеза да промену Устава може донети само ако је изгласа половина уписаних бирача, плус један. Замислите ту заосталу и примитивну праксу да од данашњих шест и по милиона гласача у Србији три милиона и двеста педесет хиљада људи, плус један, морају да буду ЗА да би дошло до промене Устава! Па код нас половина од те цифре и не дође до биралишта. А и ови што су некако и решили да гласају, видимо нису сви за ту напредну опцију. Има много кочничара система. Оних што подмећу клипове у точкове развоја.

Такође није за потцењивање ни чињеница да је референдуму претходила широка расправа стручне јавности, медија, сучељавање мишљења. Тако да је народ био у потпуности обавештен шта се гласа, шта значе евентуалне промене Устава, колико ће ова нација бити усрећена тим променама. Поготову што су промене инициране из Европске уније, наших старих и проверених пријатеља. Који су здушно и поздравили те изгласане промене!

Оно што није добро је податак да је осим мале излазности и гласачко тело у већим српским градовима заокружило НЕ на недељном гласању. Београд, Нови Сад, Ниш, Земун, Ужице, Чачак, Панчево... Дакле, ако је победило ЗА промене, то је захваљујући гласачима мањих градова и села. Има ту још понеког фактора, али о томе други пут.

Питање је да ли је требало организовати референдум? Народ је најпре незаинтересован. Потом, велики су трошкови одржавања референдума. Није ни за потцењивање ни то што је референдум довео до даљих подела у друштву. Мало смо супротстављени по свему и свачему, па сад још и ово. Могао нам је послужити пример Македоније. Тамо је организован референдум с питањем да ли је народ за чланство у ЕУ и НАТО пакт, као и да ли жели да прихвати споразум Македоније с Грчком. А по том споразуму морали би да промене име државе. Да постану Северна Македонија. И по македонском уставу требало је да изађу 50%грађана плус један, а да један више од половине изашлих гласа за чланство и промену имена. Изашло је 37% грађана и референдум није успео, али то ништа није сметало да Македонија постане Северна Македонија и да држава  приступи НАТО пакту. Демократска Европа и уопште демократски ЗАПАД поздравили су вољу народа!

Шта би фалило да је демократска Народна скупштина изгласала промену Устава? Мањи трошкови, не троши се енергија узалуд, нема омразе међу супротстављеним мишљењима. По оним већим градовима, што су махом били против промене Устава, и некако. Тамо се људи углавном не познају. Не друже се. Небитни су једни другима. Дођеш на биралиште, гласаш по сопственој вољи и савести, и одлазиш. Нико не зна шта си заокружио. Никоме то није ни важно. Али, у малим срединама је другачије. Ту се отприлике зна ко је за коју странку, ког политичког лидера преферира, ко је ЗА а ко за НЕ. Тако се већ нарушена пријатељства кидају. Ствара се нерасположење у народу. Па, ако је нека варошица или село листом гласало за владајућу странку, или као у недељу ЗА промену Устава, онда и није страшно. Међутим, има примера, додуше ретких, да се и у мањим селима људи већински определе против промене Устава. Један такав пример забележен је у алексиначком селу Доњем Сухотну. Уписан 221 бирач, изашлих на гласање 70. Недопустиво мало. Многи се само и воде на списку, а живе негде у Европи. Отишли да изграђују друге, а напустили родну земљу. Баш сада када смо у експанзији, када смо постали економски тигар. Није још да све иде као по лоју, но ни то није далеко. Елем, од 70 гласача, неважећих листића је било 2, ЗА је гласало 29 а за НЕ чак 39 грађана насеља Доњег Сухотна! Ови што су остали у селу неће у Европу, па то ти је!

Слични примери могу само да успоре привредни раст, БДП, транзицију, приватизацију, стране инвестиције, евроатлантске интеграције. У априлу су избори у Србији на свим нивоима. Ако се српска опозиција једном најзад уједини, и ако мотивише незаинтересоване, махом млађе грађане, да изађу на биралишта, а они су у већини против дуговечне, вишедеценијске власти у Србији, онда може доћи и до промена на политичкој мапи Србије. И онда би стало све напред наведено. И не бисмо имали управо ово што имамо данас. А могуће да баш то треба променити?

Миодраг Тасић


# Србија Миодраг Тасић избори референдум гласање
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима